17nov2019 Petlovo bojište i babušničko selo Vojnici

U okolini Pirota postoji jedno mesto gde se povremeno organizuje uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava i gde je kretanje tada strogo zabranjeno. To je proplanak i nekadašnji vojni poligon na Petlovom bojištu, na granici pirotske i babušničke opštine. U nedelju sam ga posetio posle više od šest godina.

Kada se putuje od Pirota do Babušnice, ili obrnuto, otprilike na pola puta (malo bliže Babušnici) mora se preći prevoj Kruška. Nalazi se na oko 680 m nadmorske visine. Prepoznaje se po oštroj krivini, po napuštenom objektu pored puta koji je trebalo da bude kafana i mesto za odmor, kao i po dugačkom pravcu koji se proteže ka Babušnici:

Kada je vreme lepo sa prevoja se pruža pogled na Pirotsko polje i grad Pirot, planinu Vidlič i venac Stare planine sa njenim najvišim vrhom - Midžorom. Ovog puta ja nisam bio te sreće:

Sa Kruške se odvaja put za Petlovo bojište i ja sam njime krenuo u jesenju šetnju:

Nekadašnji vojni poligon se nalazio na nepun kilometar od regionalnog puta koji Pirot povezuje sa Babušnicom, Vlasotincem i Leskovcem, na istočnim padinama planine Stranje. Danas je ovaj kraj pust i obilaze ga jedino retki pastiri i lovci. U bližoj okolini nema izvora pitke vode, a apsolutno ništa (osim sporadičnih rupa i rovova) ne ukazuje da je ovo mesto 2000. godine bilo veoma značajno i živo.

Neopterećen, krenuo sam spletom puteljaka u pravcu severo-zapada i doline koja se nalazi  u kraju koji se naziva Kondurica:

U neposrednoj blizini se nekada nalazila babušnička deponija. Tragovi odlaganja smeća su vidljivi i danas - puno je razbacanih stvari, plastičnih kesa, šuta... Ovde nisu retki požari što se zapaža po zacrnjenim površinama. Zapadno od Petlovog bojišta su ogranci planine Stranje sa brdima Grguljato, Gabrica i Momčilovac, a još dalje, na teritoriji koja pripada opštini Bela Palanka je Šljivovički vrh ili vis, markantan vrh sa visinom od 1258 m. Južno se prostire venac Suve planine:

Mesto gde je nekada boravila vojska izgleda ovako:

Poslednji 1. septembar u XX veku, osim još jednog polaska đaka u nove školske razrede i kiše koja je posle višemesečne suše napokon podsetila kako stvarno izgleda, ostaće upamćen i kao dan kada je Vojska Jugoslavije javno predstavila odred koji će prvi da se vrati na prostor Kosova i Metohije. Naravno, posle upućenog poziva. Kršteno ime ove jedinice bilo je ,,Treći odred specijalne namene'' i većinom su ga činili pripadnici Vojske Jugoslavije, kao i jedan broj obučenih pripadnika u uniformama MUP-a Srbije. Ovaj ,,Kosmetski odred mira", kako su mu tepali, formiran je posle potpisivanja Vojnog sporazuma i donošenja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, prema kojoj je ,,Vojska u pobedi napustila, a KFOR u porazu stigao na Kosmet''. Ostala je razumljiva tajna tačnog staništa ovog odreda, kao i zašto je izabran baš poligon na Petlovom bojištu, 15 kilometara jugozapadno od Pirota, 20-ak kilometara od bugarske granice i nekih 180 kilometra od ,,Svete srpske zemlje". Ipak, Vojska je to.

Promociji Odreda tog 1. septembra 2000. prisustvovao je čitav državni i vojni vrh, u prisustvu atašea 12 zemalja i velikog broja domaćih i stranih novinara. Smotru Odreda je izvršio general-pukovnik Nebojša Pavković, u svojstvu ličnog izaslanika predsednika SRJ - Slobodana Miloševića, a u društvu domaćina, general-potpukovnika Vladimira Lazarevića, komandanta Treće armije, kojoj je ovaj Odred formacijski i pripadao. U nastavku je izvršena taktička vežba borbene gotovosti Kosmetskog odreda pod nazivom ,,Povratak 2000''. Kako bi se ,,ispoštovao" običaj organizacije ovakvih manifestacija, iako je kiša i dalje nemilosrdno padala, posle održane vežbe, na poligonu Petlovo bojište usledio je kulturno-umetnički program u kome su učestvovala poznata imena domaće zabavne muzike.

(Sajt www.glas-javnosti.rs/Arhiva/Putevi jasni, namere časne, tekst od 03.09.2000, autor Svetomir Marjanović)

Sada se na ovom mestu mogu videti i košnice sa pčelama. Malo je čudno što se nalaze nedaleko od nekadašnjeg smetlišta, ali to je to - odraz naše realnosti:

Na putu ka dolini borim se sa jakim vetrom i uživam u divnim jesenjim pejzažima:

Poslednji put sam ovde bio u junu 2013, a januara 2012. sam sa svojim najboljim drugovima - Marjanom i Dimetom, gazio sneg. Dolina, koja pripada ataru pirotskog sela Ponora, ovog puta je izgledala prelepo:

U dnu doline sam se spustio do puta koji dolazi iz pravca Ponora. Do ovog sela ima 3-4 km. Ja sam krenuo u drugom pravcu:

Put me vraćao na Petlovo bojište, odakle sam i došao:

Posle jednočasovne šetnje Petlovim bojištem našao sam se blizu mesta gde sam ostavio automobil:

Upravo ovde, sasvim blizu puta, nalazio se nekada stari tenk koji je služio vojsci za vežbe. Za meštane okolnih sela i lovce bio je prava atrakcija, sve dok nije isečen u delove i odnet u staro gvožđe. Od svog prijatelja i kolege, Miška iz Blata, inače strastvenog lovca, dobio sam informaciju da je malo dalje, u ,,lužničkom'' delu lovišta, prema Šljivoviku i brdu Momčilovac postojao još najmanje jedan stari tenk. Međutim, i on je doživeo sudbinu onog prvog. Ako neko od lovaca ima fotografije ovih tenkova voleo bih da ih podeli sa nama na stranicama bloga.

Produžio sam autom još oko 1.5 km od prevoja na Kruški. Stigao sam do skretanja za selo Vojnici (akcenat obavezno na poslednjem slogu!), najsevernije naselje koje pripada opštini Babušnica:

Odavde do prvih kuća u selu ima manje od 500 metara:

Selo se nalazi na padini pa je lep pogled na pomenuta brda i vrhove zapadno od Petlovog bojišta - delove planine Stranje i Suve planine:

Stigao sam do centra sela. Tu se nekada nalazila škola u kojoj je učiteljica pedesetih godina prošlog veka bila Toka, rođena sestra moje baka Dese:

Tu je i spomenik palim borcima sela, a odatle se pruža pogled u pravcu susednog sela Radoševca i Babušnice. U selu Vojnici su 2002. živela 104 stanovnika, a 1948. - 464.

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: miran i pust kraj koji sada posećuju samo retki pastiri i lovci

Rizici: Petlovo bojište je mesto na kome se periodično uništavaju neeksplodirana ubojita sredstva, nema izvora sa vodom za piće

Komentari

Novi komentar
Nikola
Skretanje za s.Vojnici i samo autobusko stajalište meštani od milošte zovu, "Čuj pet'l". Možda je interesantno naponenuti.
P.S srdačan pozdrav. Reportaža vraća u detinjatvo i neka lepa vremena odrastanja