Pirot i pirotski kraj

15mar2025 Begov most - Ušće Temštice u Nišavu - Staničenje - Crvenčevo

Jutro oblačno ali toplo. Na 11 km od Pirota je skretanje sa puta Pirot - Bela Palanka na put za selo Kumanovo. Tu je jedan istureni zaseok obližnjeg Staničenja, ali i prvo mesto do koga vodim Draganu - Begov ili Bego-most na Temštici:

Veoma je star, ali lukovi na preostaloj strani mosta, koja je vezana za desnu obalu planinske reke, i dalje oduševljavaju svojom lepotom. Objašnjavam Dragani da smo nekada prelazili preko njega i da je leva, drvena polovina mosta pala negde početkom devedestih godina prošlog veka:

Ako sam dobro izbrojao - ovo je bilo prvo od deset mesta koja ćemo obići. Drugo je malo niže, niz Temšticu. Da bi se do njega stiglo mora se proći ispod alternativnog i auto-puta:

Penjemo se na železnički most preko Temštice i prelazimo ga. Za nekog ko nije imao prilike da to učini - pravi doživljaj:

Malo dalje od mosta, nekoliko stotina metara uz prugu, nalazi se železnička postaja Staničenje. Ne uspevamo da saznamo kad je podignuta stanična zgrada, ali su činjenice da je stara, zapuštena, vapi za renoviranjem i da me vraća u osamdesete godine prošlog veka. Tada smo leti vozom dolazili iz Pirota a onda u koloni od nekoliko stotina ljudi išli peške na kupanje na Mladenov jaz na Temštici (1-1.5 km iznad Begovog mosta):

Prelazimo železnički kolosek i spuštamo se u polje. Pred nama su planina Belava i selo Staničenje koje se smestilo pod njenim severnim padinama. Ispod železničke postaje se na Temštici nalazi još jedan most. I on je prilično načet zubom vremena:

 

Sada smo na levoj obali Temštice. Sa istoka joj se približava Nišava. Krećemo preko njiva i kroz šumicu uskim prostorom između dve reke, sve do mesta gde se one spajaju. Različite su po prirodi - Temštica je brza, bistra i plahovita, a Nišava - mirna, spora, tamne boje:

Uz mesto gde se Jerma uliva u Nišavu (ispod Sukovskog mosta i sela Gradišta) ovo je najveće ušće u pirotskom kraju. Nalazi se neposredno ispod Staničenja:

Za izlazak na glavni put koji vodi do Staničenja od ovog lepog mesta treba 10-15 minuta. Sledeća atrakcija koju obilazimo nalazi se na ulazu u selo, preko puta škole. To je Crkva Svete Petke, najstarija u pirotskom kraju:

Neka naredni klipovi, zvuk crkvenih zvona i čitanje odlomka iz moje knjige ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'' govore više od fotografija o ovoj crkvi staroj 700 i više godina:

Ne mogu a da ne objavim nekoliko fotografija ovog izuzetnog mesta. Zahvaljujući dobrim ljudima crkva je tog jutra bila otvorena samo za nas:

Posle prve malo duže pauze, nastavljamo dalje. Prelazimo most na Nišavi, još jedan u nizu, i ulazimo u deo Staničenja koji se smestio na levoj obali reke:

Krivudavim i uskim seoskim sokacima stižemo do zaravni koja se nalazi ispod tzv. Crvene stene. Tu se nalazi nekoliko zanimljivih mesta. Prvo i najinteresantnije je napuštena mlekara, podignuta na ulazu u veliku pećinu koja zalazi u utrobu planine Belave. Nekada se koristila za sazrevanje čuvenog pirotskog kačkavalja pre transporta do luka i u udaljene zemlje.

Od nekadašnje ,,slave'' malo toga je ostalo. Prvi put, zbog Dragane, silazim u unutrašnjost nekadašnjeg objekta. Ranije sam je posmatrao sa ,,bezbedne udaljenosti'' i vrata na ulazu. Oduševljava nas strujanje hladnog vazduha iz dubine pećine:

Pomešana su nam osećanja. S jedne strane, zanimljiva priča i neobično mesto, s druge strane žal što smo upropastili veliki deo onoga što su izgradile prethodne generacije.

Blizu mlekare su nekadašnja krečana i druga staničenjska crkva, posvećena Svetoj Bogorodici:

Naša relacija ulazi u svoju drugu polovinu. Spuštamo se iz Staničenja u polje koje se smestilo između leve obale Nišave i planine Belave. Objašnjavam Dragani da njegov naziv ,,Motavija'' verovatno ima veze sa ,,metohijom'' i manastirskim posedom. Ovde je Nišava u prošlosti više puta menjala svoj tok:

Ulazimo u atar Crvenčeva. Tu u polju nas čeka Dušan Živković, moj prijatelj i kolega, predsednik MZ Crvenčevo i čovek zaslužan za sve lepe stvari koje su se izdogađale u okolini njegovog sela minulih godina a koje ćete vi videti na fotografijama u nastavku ove reportaže:

Najpre posećujemo crvenčevsku crkvu Svetog Ilije, poznatiju kao ,,Crkva pod Belavu''. Na putu do nje, koji je lepo obeležen, prolazimo pored interesantne stene koja se nalazi usred ravnog polja i koja budi našu maštu. Svako od nas ima neku svoju teoriju o tome odakle ona tu i da li je imala neku namenu. Njenu ,,misterioznost'' pojačava činjenica da se nalazi na stotinak metara udaljenosti od crkve:

Nekoliko puta sam već bio na ovom mestu i ispratio sve etape u Dušanovom nastojanju da renovira ovu još uvek nedovoljno poznatu crkvu. Poslednji put smo ovde bili zajedno pre tačno 11 meseci, u februaru 2024. U odnosu na tada dobila je svoj krov i skoro pa je u potpunosti uređena. Moje oduševljenje i divljenje onim što je odrađeno je neopisivo:

Tu je i izdašno Crvečevsko vrelo. Ispod njega se formira pravi potok koji se uliva u Nišavu:

Fascinirani onim što smo videli, kao i time što je pored nas mlad čovek koji je zaslužan za sve to, vraćamo se do mesta koje se nalazi u visini Crvenčeva. Prvi put imam priliku da pređem novi viseći most na Nišavi. U funkciji je od prošle godine i dugačak 44 m. Ne moram da naglašavam ko je idejni tvorac i realizator cele zamisli u praksi:

Obilazimo čuveni Brod-bar na Nišavi. Iako nije sezona, lepo vreme je izmamilo dosta ljudi da dođu i svoje slobodno vreme provedu na ovom prelepom mestu:

Još malo... Idemo do mesta gde je isključenje za Crvenčevo sa puta koji spaja Pirot sa Belom Palankom. Prepoznajem neke nove putokaze i informativne table. Sadržaj koji posetiocima ima da ponudi Crvenčevo se stalno dopunjuje:

,,Kruna'' naše posete ovom kraju je uspon na vidikovac Čavćin kamik iznad Crvenčeva. Ne spada u kategoriju lakih, na sreću nije predugačak (oko 15 minuta iz podnožja) i karakteriše ga lepo obeležena i osunčana kamenita staza:

Pogled sa Čavćinog kamika na Đurđevpoljsku kotlinu, Belavu, delove Suve i Svrljiških planina je sjajan:

Pod utiskom svega što smo videli u prethodnih šest sati, malo smo se i zaigrali:

Preostaje da se vratimo do mesta gde smo ostavili auto. Udaljeno je oko 2 km u pravcu Pirota. Postupamo prema Dušanovom savetu i to ne činimo asfaltom već poljskim putem koji prati železničke šine. Prolazimo kroz mesto Mađilka, gde je pre desetak godina pronađena lepa i arheološki vredna tračanska dvokolica:

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: niz veoma interesantnih mesta na prostoru od svega nekoliko kvadratnih kilometara - stari Begov most, železnička postaja Staničenje, ušće Temštice u Nišavu, staničenjska Crkva Svete Petke (najstarija pirotska crkva!), napuštena mlekara u Staničenju, Crkva Svete Bogorodice (druga staničenjska crkva), Crkva Svetog Ilije (atar Crvenčeva) i Crvenčevsko vrelo, viseći most na Nišavi i izletište Brod-bar, vidikovac Čavćin kamik iznad Crvenčeva

Rizici: nekoliko mostova na kojima treba biti krajnje oprezan, što zbog njihove starosti (Begov most, železnički i gvozdeni most na Temštici), što zbog njihove prirode (viseći most na Nišavi); prelaz preko železničke pruge u blizini železničke postaje Staničenje; ulazak u unutrašnjost nekadašnje mlekare u Staničenju na sopstvenu odgovornost!