28mar2020 Vodopad Babatan i stara crkva kod Dučevca (opština Babušnica)

U babušničkoj opštini ima nekoliko zanimljivih vodopada: Buk u kanjonu Stolske reke, Skokovi na Raljinskoj reci, Babatalski skok kod Crvene Jabuke, Ropot kod Štrbovca, Babatal kod Berduja, Babatan u okolini Dučevca... Upravo ovaj poslednji je bio cilj naše tročlane grupe. Iskoristili smo priliku da posetimo i jednu staru, nedovoljno poznatu crkvu, odnosno njene ostatke.

Do mesta koje je od Pirota udaljeno 31 km, a od centra Babušnice oko 6 km, stigli smo nakon polučasovne vožnje. Ovde, na nadmorskoj visini od oko 515 m, nalazi se raskrsnica puteva za okolna sela: pravo se produžava za Strelac i Zvonačku Banju, desno se ide u obližnji Kambelevac, a levo za Dučevac. Neposredno pre skretanja, prelazi se most na Stolskoj reci, a nekoliko stotina metara uzvodno od njega Stolskoj reci se pridodaje njena leva pritoka - Leva reka, koja dolazi iz pravca Dučevca i Kijevca. Upravo na ovoj rečici ili potoku, Milan, Bojan i ja smo rešili da potražimo vodopad Babatan.

Po idealnom prolećnom vremenu i u odličnom raspoloženju krenuli smo put Dučevca. Do prvih kuća u selu ima oko 1.5 km. Uzput uživamo u sjajnom pogledu na prelepi Stolski kamen (1239 m). Nekako se pogodilo da sam u društvu drugih ljudi bio na njemu skoro tačno godinu dana ranije.

Na putu do sela prelazimo most na Levoj reci i prolazimo pored jedne stare vodenice. Količina vode u rečici obećava da će vodopad Babatan ispuniti naša očekivanja.

Ulazimo u selo Dučevac. Krećemo se uzbrdo i imamo lep pogled na seosku mahalu s druge strane Leve reke:

Osmatramo dolinu Leve reke kojom ćemo ići u potrazi za vodopadom. Vodi u pravcu sela Kijevca, koje se nalazi na padinama Stolskog kamena. Ne pamtim da mi je priprema za neku relaciju u bližoj prošlosti oduzela više vremena, nego ona koja je za cilj imala posetu pomenutom nedovoljno eksponiranom vodopadu. Bukvalno sam ,,prevrnuo'' svaku stavku vezanu za njega na internetu, pregledao fotografije svojih FB prijatelja, odgledao klipove... Nisam prvi put u Dučevcu, ali sam ranije ovde bio samo u prolazu, obično u povratku iz pravca Stola (postoji kružni put Aleksandrovac-Stol-Dučevac-Kambelevac). Za vodopad Babatan sam čuo tek pre par godina.

Na mestu prikazanom na prvoj sledećoj slici skrećemo desno, na put koji vodi za seosku školu. Ovde od jednog ljubaznog čoveka, koga nismo stigli da pitamo za ime, dobijamo korisne informacije i to ne samo o vodopadu Babatan, već i o staroj crkvi koja se nalazi na granici dučevačkog i kijevačkog atara. Slušamo i zanimljive priče o prošlosti sela, o postojanju brojnih latinskih utvrđenja i crkvišta u njegovoj okolini, o tragačima za zlatom koji često pohode kraj oko Stola, Dučevca i Kijevca...

Produžavamo dalje, prolazimo pored jedne česme i nastavljamo putem iznad nje. Sada smo ponovo blizu Levoj reci i krećemo se iznad njene desne obale.

Nakratko svraćamo do stare seoske škole. Ne moram da naglašavam da zatičemo tužnu sliku. Školska zgrada se nalazi pored same reke, a ispred nje je česma iz koje još uvek teče voda:

Vraćamo se na put i nastavljamo uz reku. Nisam siguran da li je ovaj put nekada povezivao Dučevac s Kijevcem jer je odavno izgubio karakteristike puta i na pojedinim mestima se teško razaznaje:

Nakon otprilike 15 minuta hoda od škole, dolazimo do mesta koje nam je čovek u Dučevcu označio kao glavni orijentir za nalaženje vodopada Babatan. To je jedna usamljena, napuštena kuća koja se nalazi s leve strane puta. Nasuprot njoj, desno od puta, nalazi se jedan strmi odsek prema Levoj reci. Ispod njega je vodopad koji tražimo. Uostalom, njegov huk se izdaleka čuje.

Pristup vodopadu Babatan je veoma nezgodan i treba biti obazriv. Međutim, iz iskustva znam da isto važi i za većinu drugih vodopada u pirotskom kraju. Jednostavno se podrazumeva da se morate namučiti da bi stigli do onih najlepših. Spustamo se u korito reke i dolazimo do mesta koje se nalazi iznad samog vodopada. Boravak na vrhu vodopada izgleda atraktivno, ali i veoma opasno:

Sva trojica pokušavamo da na neki svoj način i što pre stignemo do podnožja vodopada. Najlakše je desnom obalom rečice. Ja sam izabrao suprotnu levu obalu i duži put. Međutim, on mi omogućava da vidim par interesantnih slapova koji se nalaze ispod vodopada Babatan. U selu smo kasnije saznali da su se tu nekada leti kupala deca. Količina vode u rečici je tada sigurno višestruko manja, ali baš to omogućava da se voda u virovima ugreje.

Konačno, nakon 1h 20 minuta hoda od raskrsnice kod Kambelevca, dolazimo do jednog od najlepših vodopada u babušničkom kraju:

Asocijacija za vodopade u pirotskom kraju svakako su čuveni staroplaninski vodopadi, koji spadaju u najlepše, najveće i najviše u našoj zemlji. Vodopad Babatan sigurno nema takve karakteristike - visok je 8-10 m i nalazi se na oko 670 m nadmorske visine, ali je izuzetno lep u ovo doba godine. Da sam ga ranije posetio, kao lepom, zanimljivom i istovremeno manje poznatom mestu, sigurno bi jedan članak u svojoj knjizi posvetio upravo njemu.

Nadam se da će vam sledeći video-klip preneti delić lepote ovog mesta i podstaknuti vas da ga nekad i posetite:

Oduševljeni lepotom vodopada Babatan, penjemo se uz strmi odsek iznad njega i vraćamo na put. Vodopad nije bio naš jedini cilj u toku ove relacije. Produžavamo putem dalje, on se uskoro gubi, malo smo dezorijentisani, ali se brzo snalazimo. Skrećemo levo, ka kućama udaljene dučevačke mahale koja se zove Krstinci. U selu smo dobili informaciju da ovde žive tri čoveka i da će nam izvesni Mile pokazati put do našeg krajnjeg odredišta tog dana - stare dučevačke crkve. Uzput se osvrćemo ka mestu gde se nalazi vodopad Babatan:

Ako sam za Babatan bio siguran da ćemo ga pronaći, za staru crkvu sam znao da nam je potrebna pomoć jer se nalazi na neuglednom mestu, a put do nje nije nikako obeležen. Zamišljao sam je u samoj dolini Leve reke, a ispostavilo se da se nalazi prilično daleko od nje. Na našu veliku sreću, pronašli smo gospodina Mileta koji ovde, u mahali Krstinci, čuva svog starog oca. Mile je bio ljubazan da nam pokaže put do crkve i od njegove kuće nam je bilo potrebno oko 15 minuta:

Mesto gde se nalazi stara dučevačka crkva je ,,skriveno'' u šumarku. Mislim da je bliže Kijevcu nego Dučevcu, a nadmorska visina je preko 850 m.

Verovatno je podignuta na mestu neke starije crkve, a moguće je da je u blizini postojalo i neko staro naselje. Postoje dve teorije o tome kome je crkva posvećena - po jednoj Svetom Petru i Pavlu (slava sela Dučevca je Pavlovdan ili dan Svetog apostola Pavla - 13. jul), a po drugoj - Svetom T(e)odoru. Pored crkvice je stari kameni krst koji je zarastao u deblo:

Zadovoljni ispunjenjem zadatih ciljeva, vraćamo se do mahale Krstinci. Ne želimo da se u Dučevac vratimo istim putem kao u odlasku već idemo onim koji povezuje ovu mahalu sa glavnim delom sela. Deonica je duga oko 2 km i prilično je loša. Uostalom, Mile nam je skrenuo pažnju da je glavni problem mahale u kojoj živi prilazni put. Na jednoj od sledećih fotografija još jednom pokazujem mesto gde se nalazi vodopad Babatan:

Posle tačno 25 minuta hoda dolazimo do mesta gde se put za mahalu Krstinci odvaja od asfaltnog puta koji povezuje Dučevac i Stol. Ovde se nalaze česma i spomenik posvećen meštanima sela Dučevac izginulim u ratovima u XX veku:

Prema podacima kojima raspolažem, u Dučevcu su 2011. godine živela 82 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata (1948) popisano je 636 meštana. Selo je od Babušnice udaljeno oko 8 km. Škola je prestala sa radom sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a u selu su ranije postojala čak dva groblja. Ranije je na Levoj reci radilo nekoliko vodenica-potočara. Teorija po kojoj je selo dobilo ime od latinske (italijanske) reči ,,duče'' (,,vođa'') ipak je malo verovatna jer je Dučevac oduvek bio etnički čisto slovensko (srpsko) selo. Selo se do 2008. godine zvalo Dučevci. Tada je pretrpelo malu izmenu u svom nazivu, slično još nekim lužničkim selima: Kambelevci - Kambelevac, Radinjinci - Radinjince, Gorčinci - Gorčince itd.

Spustamo se u donji deo sela i vraćamo do auta koje nas čeka za povratak kući. Izuzetno lepa relacija u kraju koji je bio nov za svu trojicu, pažljivo pripremana i realizovana uz pomoć dobrih ljudi.

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lep kraj u podnožju Stolskog kamena; vodopad Babatan na Levoj reci vredi posetiti u rano proleće kada je bogat vodom; stara crkva između Dučevca i Kijevca svedoči o zanimljivoj prošlosti celog kraja koji je veoma interesantan tragačima za zlatom

Rizici: staza do vodopada nije obeležena (apel nadležnima u Opštini Babušnica i Turističkoj organizaciji da to isprave!), vodopad je na prilično nepristupačnom mestu; staru dučevačku crkvu sigurno nećete pronaći bez pomoći nekog od meštana

Komentari

Novi komentar
Dragana Mijailovic
Prelepo i pretuzno. Nema ljudi oronule divne kuce samotne..
Milovanka
To je moj rodni kraj Dučevac i naš prelepi Babatan. Do Babatana sam prvi put išla sa ocem i sestrom. Kasnije smo išli iz naše škole sa učiteljem Borom. Hvala i svako dobro vam i svim planinarima koji obnavljaju sećanja na naše zaboravljene krajeve. Želim vam puno uspeha i sreće u radu i istraživanju naših lepih krajeva.
Pirotski kraj
Hvala puno na lepim željama.
Zoran
Zanimljiva reportaža. Tim delom Dučevca prolazim često, ali nikada nisam posetio vodopad, što ću ispraviti prvom prilikom. Međutim, što bi rekao drug Tito, majku mu božju, zašto Golemi Stol uporno prekrštavate u Stolski kamen? Čemu ta tendencija da se jedini pravi naziv simbola lužničkog kraja preinačuje? Gde crpite informaciju o nazivu Stolski kamen i kada ste prvi put čuli za njega? Sve ostalo za pohvalu.
Pirotski kraj
Zorane, ime Stolski kamen nije poteklo iz nikakve loše namere. Štaviše, kada sam o ovoj prirodnoj atrakciji pisao u svojoj knjizi, tekstu sam upravo dao takvo ime, ali sam napomenuo da ga meštani zovu i Golemi stol. Ovog puta sam zaboravio da to spomenem. Izvinjavam se na tome. Inače, majka mi je iz Ljuberađe, volim lužnički kraj i za Stolski kamen znam od kad znam za sebe.
Ivica Janačković
Hvala vam za divan članak. Tamo je rođen moj otac. Kao dete sam često bio tamo. Setio sam se mnogih detalja iz svog detinjstva.
Pirotski kraj
Ivice, drago mi je da sam probudio sećanje na Vaše detinjstvo. Goran