Pirot i pirotski kraj

8feb2025 Doživite neponovljivu lepotu i šarm Toplog Dola zimi

Topli Do je smešten na spoju Rekitske i Javorske reke, na 730 m nadmorske visine. Od Pirota je udaljen 33, a od Temske 18 km. Kako je put uz dolinu Temštice i kroz kanjone Temštice i Toplodolske reke uzak i krivudav, za prelaženje ovog rastojanja iz Pirota potrebno je skoro sat vremena vožnje.

Selo Topli Do je uspelo da sačuva svoj etno-izgled iz prošlih vremena. Pre Drugog svetskog rata predstavljalo je centar ovčarstva i proizvodnje čuvenog pirotskog kačkavalja. Imalo je preko hiljadu stanovnika i bilo jedno od najvećih i najrazvijenijih u pirotskom kraju. Danas je to selo, koje među 71 naseljenim mestom na teritoriji opštine Pirot, ima najveći atar. Po mnogima, najlepši delovi Stare planine u Srbiji pripadaju upravo njemu. Za planinare i turiste su najinteresantniji brojni vodopadi koji spadaju u najveće i najlepše u našoj zemlji - Kaluđerski, Piljski, Krmoljski, Čunguljski, Vurnja, Javor...

Saški, Dunji i meni je pre osam godina ,,fokus'' bio na zapadnom delu sela, koji se smestio na platou između dve sastavnice Toplodolske reke. Tu se nalaze stara seoska crkva i napuštena školska zgrada.

Toplodolska crkva Svete Paraskeve podignuta je u XIX veku. U njenoj porti je spomenik Kosti Gagi, velikom trgovcu i dedi industrijalca Mite Gage, osnivača pirotskog ,,Tigra'':

U minulom periodu crkva je, zahvaljujući vrednim i dobrim ljudima poreklom iz ovog sela, renovirana, a prostor oko nje uređen. Dominira u vidokrugu kada se u Topli Do dolazi iz pravca Temske.

O Dimitriju Mladenoviću - Miti Gagi i danas kruže kontroverzne priče o tome kako je došao do nenadanog bogatstva. Zna se da su njegovi preci na samom početku XX veka bili čuveni trgovci iz Toplog Dola i da su čuvali mnogobrojna stada ovaca. Tako imućni, uspevali su da izvoze živu stoku, ovce i ovnove, ovčije kože i kačkavalj čak u Solun, Carigrad, Egipat i Alžir.
Za vreme Prvog svetskog rata Mita Gaga je bio mobilisan i preživeo je odstupanje srpske vojske preko Albanije. Tokom povlačenja kralj Petar I Karađorđević je bio zabrinut za svoju gladnu vojsku, pa je navodno molio ako neko ima nešto novca da preda uz priznanicu da bi se kupila hrana. Darodavcu bi to bilo priznato po povratku u Srbiju.
Prema jednoj priči, Mita Gaga je bio u blizini kada je kralj zatražio pomoć. Prišao je kralju, odvojio veći broj dukata i predao ih. Za te pare od Albanaca su kupljena tri vola. Jedan deo izgladnelih duša se okrepio i posle obroka mogao je da nastavi put.
Taj njegov postupak nije zaboravljen posle rata. Koliko je Mita Gaga postao uticajan, najbolje govori priča po kojoj mu je kralj Aleksandar Karađorđević, posle Prvog svetskog rata, lično došao u prijateljsku posetu u njegovo selo Topli Do.
Mita Gaga je imao svoje ovčarnike i bačije na više mesta. U svom selu je sagradio mlekaru-kačkavaljdžinicu gde se mleko prerađivalo u kačkavalj. Preko kralja Aleksandra je izdejstvovao brojne beneficije. Tako je mogao da izvozi kačkavalj u neograničenim količinama, a to mu je kasnije omogućilo da razvije i druge aktivnosti, pre svega izradu gumenih opanaka.
Po drugoj priči, Mita Gaga je kao gazda imao pored stoke i veći broj sluga stočara. Često je obilazio pastire i stada da bi se uverio da je sve u redu, pa je tako proveravao da li će na pašnjacima biti dovoljno trave i procenjivao koliko sena može da se pokosi za zimski period. Naravno, uz stada pastira bilo je puno ovčarskih pasa koji su pomagali oko priterivanja stada, a svakako, i za odbranu od vukova.
Jednom prilikom je nestao gazda Mitin verni pas pa je rešio da ga sam potraži. Zašao je u blizini pojata u bukvik i zazviždao u prste. Pas se prepoznavši svog gazdu oglasio radosno zalajavši. Mita se približavao bukvi odakle se čulo kevtanje. Na njegovu radost kučka Gara se oštenila u šupljoj bukvi. Kako je nogama rasterala trulež u bukvi, pred Mitinim očima se ukazalo nekoliko zlatnika. Sakupio je zlatnike ispod štenadi, bilo ih je toliko da nije mogao da ih prebroji. Neopažen od ovčara, odneo je bogatstvo kući. (Snežana Branković: ,,Prošlost mog zavičaja - predanja, priče, događaji’’, priča ,,Zlatna bukva Mite Gage’’; Pirot, 2012)

Preko puta crkve je nekadašnja škola. Odavno je bez đaka:

Tu počinje i jedna strma planinska staza. Vodi pored sesokog groblja pravo na Udicu, planinsku kosu kojom se može izaći na Midžor. Sa te staze je prelep pogled na selo Topli Do i njegov deo koji se smestio uz Javorsku reku. Naredne slike će mi ostati u sećanju zauvek, kao i sve kasnije planinarske avanture, lepi i manje lepi trenuci koje sam doživeo u Toplom Dolu i njegovoj prelepoj okolini:

Za prvi obilazak Toplog Dola od strane supruge i ćerke bilo je sasvim dovoljno. U godinama koje su usledile upoznale su i druge delove ovog sela i doživele njegov neponovljivi šarm iz drugih uglova i u sasvim drugačijim vremenskim okolnostima.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: autentično staroplaninsko selo, polazna tačka do brojnih planinarskih i turističkih atrakcija (vrhova, vodopada...), koje nije lepo samo u proleće, leto i jesen već i zimi

Rizici: posle Temačkog manastira, a posebno nakon HE ,,Temac'', treba biti posebno obazriv tokom vožnje u zimskim mesecima i brzinu vozila prilagoditi uslovima puta