30jun2020 Gorčince - Manastir Sveta Petka - Suračevo

Poslednji dan mini-godišnjeg odmora trebalo je provesti na pravi način. Najpre sam rešio da obiđem jedno mesto koje je Lužničanima dobro poznato, ali o kome moji Piroćanci malo znaju. To je jedan od samo dva manastira koji se nalaze u opštini Babušnica. U prilog njegovoj lepoti i značaju je i činjenica da ga je nedavno posetila premijerka Srbije, za vreme posete selu iz kojeg potiče njena majka.

Manastir Sveta Petka se nalazi na oko 5.5 km od Babušnice, u podnožju Suve planine. Prvo skretanje za ovo mesto je na svega 2 km od centra varošice, na putu prema Vlasotincu i Leskovcu:

Ja nisam krenuo ovim bližim putem jer sam želeo da obiđem selo Gorčince. Produžio sam otprilike 1.5 km od mesta prikazanog na prethodnim fotografijama i stigao do drugog skretanja koje se nalazi u samom selu:

Gorčince je oduvek bilo jedno od većih lužničkih sela. Do 2008. godine njegov zvanični naziv je bio Gorčinci. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, ovde su živela 1293 stanovnika. Broj ljudi se decenijama postepeno smanjivao i 2011. su popisana 432 stanovnika. Naziv sela ima romansku osnovu i označava mesto gde se nalazi pet gora (brda), tj. goru (brdo) koja pripada petorici vlasnika. Iako se praktično nalazi na važnom regionalnom putu koji spaja Pirot i Babušnicu sa Vlasotincem i Leskovcem, u sastav sela ulazi i nekoliko mahala koje su od ovog puta udaljene i po nekoliko kilometara.

Skretanje za Manastir Svete Petke se nalazi na oko 1.5 km od odvajanja sa regionalnog puta u Gorčincu, prikazanog na nekim od prethodnih slika. Uspon je konstantan. Interesantno je da se do ovog mesta može doći iz tri različita pravca. Ja sam izabrao onaj najduži, drugi je vezan za skretanje koje sam opisao na početku teksta, a treći vodi iz obližnjeg sela Suračeva. Kao što se vidi, ruta do manastira je odlično obeležena putokazima, tako da nema nikakvih problema sa snalaženjem:

Od ove raskrsnice vodi praktično jedini put do manastira. Ja sam ovde ostavio automobil i krenuo peške, ali se do samog manastira lako može stići i kolima. Na moje veliko i prijatno iznenađenje, ova deonica puta je sada asfaltirana i odlično uređena. Kada sam poslednji put ovde prolazio, 30. aprila 2016, još uvek je to bio prašnjav makadamski put, čije je asfaltiranje bilo predmet svake ranije predizborne kampanje u opštini Babušnica. Potvrda da mali napori zajednice mogu mnogo da utiču na promociju određenih mesta u prave turističke destinacije.

Sa ovog puta je lep pogled na istočni i južni deo Lužničke kotline, kao i na planine koje je okružuju. Svakako je najatraktivniji Stolski kamen ili Golemi stol (1239 m), koga je od mog pogleda ,,skrivala'' gusta magla:

Sa jednog vidikovca je lep pogled na Ljuberađu, rodno mesto moje majke:

Tu, na prevoju, pre spusta u dolinu u kojoj se nalazi manastir, nalazi se obročni krst:

Do manastira od ovog mesta predstoji deonica dužine oko 1 km:

Od skretanja u gornjem delu Gorčinca, gde sam ostavio automobil, do manastira mi je bilo potrebno oko pola sata izuzetno prijatne šetnje. Manastir Sveta Petka se nalazi na lepom i romantičnom mestu, u pitomoj dolini i okružen šumom:

Nije bilo nikoga. Najpre prolazim pored česme bez vode i dolazim do letnjikovca koji može da posluži za organizaciju lepih izleta. Odmah pored njega je izvor sa hladnom vodom. Postoji i osvetljenje:

Manastir je podignut 1868. godine, na mestu manastira koji su Turci ranije porušili zbog pokretanja pobune od strane srpskog stanovništva i pružanja otpora njihovoj upravi i ugnjetavanju.

Ovo je mesto okupljanja ljudi iz lužničkog kraja svakog 9. avgusta, na dan Svetog Pantelejmona. U porti manastira se veče uoči opštenarodnog sabora organizuje tradicionalna sedenća posvećena Svetoj Petki Trnovskoj. Tada se pali sedenćarski oganj, biraju se najbolja banica i rakija, kao i najlepša devojka sabora.

Na saborni dan u slavu Svetog Pantelejmona organizuju se kolektivna krštenja, nadmetanja u skoku iz mesta, bacanju kamena s ramena, obaranju ruku i nadvlačenju konopca, kao i izložbe narodnih rukotvorina. To je lep primer očuvanja srpstva i drevne tradicije koji treba negovati i još bolje reklamirati.

U manastirskoj porti sahranjeni su posmrtni ostaci Hadži pop Adama Jovanovića, dugogodišnjeg starešine ovog manastira i vodeće istorijske ličnosti u lužničkom kraju u drugoj polovini XIX veka.
To je bio čovek izuzetne energije, odvažan i preduzimljiv, nemirnog duha i patriotski nastrojen, zbog čega je često bio na meti Turaka. Bio je i svestrano obrazovan - odličan pčelar, baštovan, vinogradar, trgovac i po potrebi lekar.
Pošto ga je izdao neki Krsta iz sela Draginca (tadašnjih Zlokućana), Turci su ga mučki ubili u njegovom čuvenom hanu kod Gorčinca, septembra 1877, nepuna tri meseca pre oslobođenja.
Pop Adamov rad i zasluge nisu potpuno istraženi i samim tim adekvatno vrednovani, pa je njegovo ime neopravdano palo u zaborav.

(Vekoslav Pejčić: ,,Škola u Dragincu (Zlokućanima) 1840-1880’’ / Iz biografija važnih ličnosti zlokućanske škole u doba Turaka / Hadži pop Adam Jovanović - Pirotski zbornik br. 34, 2009)


Opijen ovim prelepim mestom vratio sam se do auta za 25 minuta. Odlučujem da se do Babušnice ne vraćam dužim, zaobilaznim putem, već najkraćim mogućim, kroz selo Suračevo. Između najviših kuća u Gorčincu i Suračeva je deonica kraća od 1 km, koja najvećim delom prolazi kroz šumu. Najpre se zaustavljam na mestu gde se nalazi objekat seoskog vodovada sa lepom česmom i prijatnim okruženjem:

Malo dalje, zastajem u centru sela kako bih fotografisao stari zadružni dom. U jednom njegovom delu radi seoska prodavnica:

Suračevo je od Babušnice udaljeno svega 2 km i u nekoj perspektivi moglo bi postati njeno prigrdsko naselje. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine broji 378 stanovnika, a 1948. ih je bilo 802. Ovo selo je poznato po vrsnim majstorima, vrednim ratarima, marljivim radnicima i preduzimljivim pečalbarima. Zanimljivo je da ,,krije'' jednu napravu za koju mnogi nisu ni čuli. O kakvoj je napravi reč pročitajte u tekstu na sledećoj adresi: https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:535033-Восак-носили-све-до-Трнова

Ispod doma u Suračevu vodi put kojim se silazi pravo u Babušnicu i to u njenu industrijsku zonu. Na jednom mestu zastajem da još malo uživam u lepom pogledu na okolinu:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: lep, obnovljen manastir koji svojom, ali i lepotom svog okruženja, ostavlja impresivan utisak na svoje posetioce; izuzetno pogodno mesto za organizaciju izleta zbog pristupačnosti automobilom i osećaja svežine koji pruža u vrelim letnjim danima

Rizici: -

Komentari

Novi komentar