Nalaze se u istočnom delu opštine Bela Palanka, pored važnih puteva koji povezuju ovu varošicu i Pirot. Posetio sam ih redom 23. oktobra 2011, mnogo pre nego što su trasirani auto-put i novi alternativni put. Fotografije u ovoj priči su nastale upravo tada, uz napomenu da je krajolik sada prilično izmenjen.
Znala su da mi budu početna tačka za osvajanje brojnih mesta u okolini: visoravni Tepoš, Petrlaške pećine, najviših vrhova planine Vidlič, česme Vija voda... Smeštena su na severu opštine Dimitrovgrad, na padinama planine Vidlič i obodu Smilovskog ili Odorovskog kraškog polja, najvećeg takve vrste u Srbiji. Od Pirota su udaljena oko 43 km, a od Dimitrovgrada oko 16.
Nalazi se na planini Vidlič, 4-5 km ispred sela Rsovci i par kilometara pre Manastira Svetog Ilije. Sa južne strane ga ograničava greben Vidliča (Visoka stena, 1338 m), a sa severne, iznad puta koji povezuje Pirot i Visok - Okolčesti gabar (1034 m). Kroz Krajište protiče potok na kome se kasnije, pre ušća u Visočicu, formira poznati vodopad u Kaluđerskom (Kaludžerskom) dolu.
Pasjač i Sinja Glava su jedna od sela u opštini Pirot do kojih je najteže doći. Nalaze se u njenom južnom delu. Ovo je sećanje na jedan lep jesenji izlet i pešačku relaciju do ovih sela koju sam izveo sâm, 9. novembra 2011. godine.
Kitka (ili Ćitka, kako ga nazivaju meštani) je vrh na planini Vidlič, odnosno njenom isturenom vencu koji se naziva Del. Visok je 1209 m i nalazi se istočno od sela Dobri Do. Ranije sam se na ovaj vrh peo iz tog sela i moram da priznam da ovaj uspon nije nimalo lak (visinska razlika od oko 600 m). U jesen 2015. godine, 17. septembra, sam mnogo lakše došao do njega na način koji ću opisati u ovoj priči.
Granica je u prošlosti često delila susedna sela u pirotskom kraju. Tako je ,,veštačka'' granica između Srbije i Bugarske nakon Berlinskog kongresa 1878. godine razdvojila rođenu braću i sestre, kumove i prijatelje, naselja od svog atara i imovinu s obe strane. Nekoliko sela je čak i fizički razdeljeno. Među njima su i sela iz naslova ove priče.
Pre dve nedelje na planini Vidlič je besneo požar koji se u jednom trenutku sa severne preneo na njenu južnu stranu. U ponedeljak, 26. avgusta, vatra je pretila i Basari. Prvom prilikom treba proveriti u kakvom su stanju lepi krajevi istočno od ovog sela - Umnište i Čarapana. Posetio sam ih pre deset godina, 4. oktobra 2014.
Poslednji dan avgusta, tužno raspoloženje i razočaranje zbog neispunjenja planova razlog su da se podsetim jedne akcije od pre gotovo tačno 11 godina. Kraj iznad sela Kumanova sam posetio 1. septembra 2013. godine.
Pakleštica je jedno od najlepših pirotskih sela. Udaljena je od Pirota oko 23 km i nalazi se na mestu gde se u vreme visokog vodostaja reka Visočica širi i formira Zavojsko jezero. Slike u ovom članku su nastale pre četiri godine, 16. avgusta 2020. i uglavnom pokazuju jedno lepo mesto zapadno od sela.
Ova dva sela su udaljena od Pirota 8-9 km. Razdvaja ih nekoliko stotina metara prostora. Nekada je bilo poznato njihovo rivalstvo u svim oblastima, ali se danas, sa smanjivanjem broja stanovnika i fokusiranjem na borbu za životnu egzistenciju, to izmenilo. Pogodna su za život jer imaju dobar položaj, blizu su grada i na prometnom regionalnom putu koji Pirot povezuje sa Leskovcem.
U severozapadnom delu kraške sabirne oblasti koja vodom hrani Dojkinačko vrelo, najznačajnija je uvala Ponor. Nalazi se na preko 1400 m nadmorske visine, dugačka je oko 700 i široka oko 300 metara. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok i u nju iz okolnih vododrživih stena dotiču slabi potočići koji obrazuju pravu reku ponornicu koja se gubi u pećini.
Trnski Odorovci su selo u opštini Dimitrovgrad. Udaljeni su od Pirota oko 30 km. Selo se smestilo uzvodno od kanjona reke Jerme, u kome se nalazi čuveni Poganovski manastir i nedaleko od nekada poznate i posećene Zvonačke Banje. Razbijenog je tipa, pa ga pored glavnog dela čini i nekoliko udaljenih mahala na padinama Vlaške planine i planine Greben. U neposrednoj okolini, na reci Jermi, postoji veliki broj mesta za ribolov i odmor u tišini i netaknutoj prirodi.
Ovo su lepa mesta koja se lako i brzo mogu posetiti ako se pođe peške iz samog Dimitrovgrada. Pre deset godina, 10. jula 2014. godine, ja sam do njih stigao iz drugog pravca i dimitrovgradskog prigradskog naselja Beleš.
Arbinje je kraj u gornjem toku Dojkinačke reke, udaljen od Dojkinaca desetak kilometara. Po mišljenju svih onih koji su ga posetili, to je najlepša rečna dolina u Srbiji, srce predivnog staroplaninskog masiva i srž, esencija njegove lepote.
Bilo je i takvih trenutaka u mojih planinarskoj karijeri. Sada mi, sa vremenske distance od 16 godina, to izgleda pomalo neverovatno, ali tada nije bilo toliko obeleženih planinarskih staza u pirotskom kraju, nisam bio aktivan na društvenim mrežama pa nisam imao ni dovoljno informacija, a i planinari nisu tako često pohodili ovaj zanimljiv vrh. Sve se izdešavalo 20. jula 2008. godine.
Ovaj blagi, zaobljeni vrh nalazi se severoistočno od Pirota. Visok je 997 m. Vidljiv je iz grada i ja volim da ga posmatram sa terase svoje kuće u Barju. Obično se tada prisećam svojih ranijih uspona na njega, a jedan od njih, onaj od 19. juna 2011, posebno pamtim i opisaću vam ga u priči koja sledi.
Ovaj lepi manastir nalazi se na levoj obali Temštice, oko 2 km uzvodno od sela Temska i oko 18 km severozapadno od Pirota. Podignut je oko 1575. godine. Prema portretima cara Uroša, despotice Angeline Branković, Stevana Nemanje i Svetog Save, verovatno je pripadao Pećkoj patrijaršiji.
U opštini Babušnica postoje dva manastira. Jedan je na istoku opštine, u podnožju Suve planine, posvećen je Svetom Đorđu i nalazi se u okolini sela Zavidinca. Drugi je mnogo bliži opštinskom centru i udaljen je od Babušnice oko 7.5 km. To je manastir posvećen Svetoj Petki, nedaleko od Gorčinca.
Na otprilike pola puta od Pirota ka Temskoj, nailazi se na jedan dugačak, oštar i krivudav uspon. Tu obavezno kamioni zabrekću, a biciklisti poguraju svoje dvotočkaše. Mesto se naziva Prebijen del. Fotografije u ovom članku potiču još od 18. aprila 2010. godine. Ovo je moj predlog za jednu lepu prolećnu šetnju.
Za vikend se prognozira lepše vreme, idu prvomajski i uskršnji praznici. Idealna je prilka da se odvoji malo vremena i poseti jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji. U ovom članku ću preneti svoje utiske od 3. aprila 2016. godine, kada još nije bilo uređeno izletište kakvo postoji danas.
Ako nešto na Staroj planini ostavlja jak utisak na posetioca, to su svakako njene moćne reke i brojni potoci koji teku kroz monumentalno izvajana korita od crvenog peščara. Upravo te reke i potoci, koji huče i nose ogromne količine vode, čak i u najsušnijim periodima tokom leta, formiraju brojne vodopade ili kako ih meštani zovu ,,skokove’’, kakvi po veličini i brojnosti ne postoje u drugim delovima Srbije. (http://www.stazeibogaze.info/2009/12/01/vodopadi-stare-planine/)
Jedan savet za moje Piroćance. Ako želite da svoje prijatelje, kolege ili rođake impresionirate lepom prirodom i obilaskom nekog zanimljivog a pristupačnog mesta, odvedite ih do Slavinjskog grla ili vodopada Tupavice. Naravno, ako već do sada nisu bili na ovim prelepim mestima.
Granica je u prošlosti često delila susedna sela u pirotskom kraju. Tako je veštačka granica između Srbije i Bugarske, nakon Berlinskog kongresa 1878. godine, razdvojila rođenu braću i sestre, kumove i prijatelje, naselja od svog atara, imovinu s obe strane. Nekoliko sela je čak i fizički razdeljeno. Među njima i Planinica...
Nazvaću ga tako jer za mene to i jeste - prigradsko naselje. Zvanično se verovatno još uvek tretira kao zasebno selo, i to veliko - sa skoro 2000 stanovnika. Međutim, između njega i susednog naselja Đeram nema neke posebne razlike. Berilovac je jedno od retkih naselja na teritoriji opštine Pirot koje svoj broj stanovnika stalno uvećava, zahvaljujući doseljenicima sa raznih strana, a najviše iz Visoka.
Duboka je oko 80 m, ali njen otvor nije veći od par metara u prečniku. Teren na kome se nalazi je težak za kretanje. Sve su to razlozi zbog kojih ovu jamu, jednu od najpoznatijih u pirotskom kraju, nije lako pronaći. I ja sam, nakon nekoliko obilazak ovog mesta, 100% siguran da ću je i sledeći put pronaći tek nakon određenog tumaranja okolinom. Kada sam poslednji put tamo bio u decembru 2019, nije bilo nikakvih putokaza i usmerenja.
Belava je niska planina koja se nadovezuje na Suvu planinu. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok u dužini od oko 15 km, od Bele Palanke do Pirota. Na severu se prostire do reke Nišave, na jugozapadu je dolinom Sedlar odvojena od Crnog vrha, a na jugu i jugoistoku doseže do starog druma Pirot - Bela Palanka. Završava se u neposrednoj blizini gradskog jezgra Pirota, brdom Sarlah, koje se strmo spušta i zadire u dubinu Pirotske kotline deleći je na dva dela.
Nalaze se na krajnjem zapadu opštine Bele Palanka, na obroncima Suve planine i nedaleko od Sićevačke klisure. Posetio sam ih 18. januara 2015.
Za one koji su početnici u planinarenju, ili se pripremaju za neke ozbiljnije planinarske akcije i zahtevnije vrhove, uspon na Šljivovički vrh (ili Šljivovički vis, 1258 m) može da posluži kao idealna relacija. Nalazi se na teritoriji opštine Bela Palanka i najviši je vrh planine Stranje. Mnogi ovu planinu nazivaju i Šljivovičkom planinom, po selu Šljivovik, koje obično predstavlja polaznu tačku za uspon na pomenuti vrh.
Moram da priznam da ga nikad nisam posebno voleo. Možda zato što nisam bio u Pirotu kad je bilo najpopularnije - devedesetih godina prošlog veka. Možda zato što se za tridesetak godina njegovog postojanja niko nije setio da uredi oko njega stazu za šetnju. Možda zato što sam imao osećaj da staroplaninska voda gubi na kvalitetu kad se nađe u njemu, pre nego što bude ispuštena u Nišavu...
Nalaze se na krajnjem severozapadu pirotske opštine, blizu tromeđe koju ona čini sa opštinama Knjaževac i Bela Palanka. Posetio sam ih u pravom zimskom ambijentu, 24. januara 2010. godine.
Ovaj manastir se nalazi na oko 22 km od Pirota, na 630 m nadmorske visine. Nekada je pripadao ataru Gornje Držine, da bi nakon Drugog svetskog rata bio dodeljen Planinici. Posvećen je Svetom Nikoli Čudotvorcu. Oduvek je predstavljao stub pravoslavlja i srpstva.
Kozarica je brdo severoistočno od Dimitrovgrada, čiji se najviši vrh naziva Gosen (821 m). Ovo je uspomena na moj prvi odlazak na to mesto, 8. januara 2011. godine.
Nalazi se na putu koji Babušnicu povezuje sa Vlasotincem i Leskovcem. Udaljeno je od Babušnice oko 9, a od Pirota 34 km. Smešteno je u klisurastoj dolini reke Lužnice, a nedaleko od sela nalazi se par mesta koje morate posetiti. Iz Grnčara je rodom moj pradeda Zlatko Ranđelović.
Pregledom svoje evidencije došao sam do zaključka da na ovom blogu uopšte nisam pisao o dva sela nadomak Babušnice. Ovo je prilika da nepravdu ispravim i da vas pozovem da ih prvom prilikom posetite. Fotografije koje slede su prilično stare i napravljene su 27. novembra 2011.
Jedna od najlepših i najatraktivnijih planinarskih relacija u pirotskom kraju vezana je za uspon na najviši vrh planine Greben - Beženište (1338 m). Planinari uglavnom koriste dva načina - sa istočne strane iz Dragovite ili sa zapadne iz Trnskih Odorovaca. Prvi način je lakši, a evo kako sam ga ja doživeo 20. decembra 2015.
Sopot je selo u opštini Pirot koje je od centra grada udaljeno oko 10 km. Posle Drugog svetskog rata brojalo je preko 1100 stanovnika, a po podacima sa popisa iz 2011. bilo ih je 261. Ime sela potiče od vlaške reči ,,šopot'' (,,izvor'') jer se naselje nalazi pored jakog izvora (vrela). Okolina obiluje zanimljivim mestima. Ovo je moje sećanje na 20. novembar 2011. kada sam obišao većinu tih mesta.
U zimu 1918/1919. u Pirotu je od hladnoće i epidemije španskog gripa umrlo 318 pripadnika Treće grčke divizije sa Peloponeza. Njihovi posmrtni ostaci preneti su i sahranjeni 1923. i 1924. pored Srpskog vojničkog groblja na uzvišenju Metiljavica, koje se nalazi iznad današnjeg Tijabarskog groblja.
Ne prolazim tako često putem koji povezuje Belu Palanku i Babušnicu, ali uvek rado posećujem lepa sela na tom putu. Nadam se da ću nekada ostvariti i želju da peške prođem koritom Koritničke reke kroz njenu 2 km dugu klisuru. To isto možete učiniti i vi.
Dugačka je oko 7 km i vodi južnim padinama Stare planine, iznad severne strane Zavojskog jezera, odnosno nekadašnje desne obale reke Visočice. Tokom šetnje sigurno ćete uživati u lepim pejzažima, a nekoliko puta ćete jednostavno morati da zastanete, skrenete sa glavnog puta i obiđete neka zanimljiva mesta.
Ovo su sela u opštini Babušnica koje sam poslednje posetio - tek 14. novembra 2015. Razlog je njihova udaljenost od drugih naseljenih mesta i puteva. Naime, put koji do ovih sela vodi iz Ljuberađe, preko Berduja i Leskovice, u vrlo je lošem stanju, a rastojanje je isuviše veliko za prelaženje pešice. Ovo je uspomena na jednu lepu relaciju od pre skoro osam godina.
Iz prošle reportaže na ovom blogu mogli ste da vidite da do pećina u kanjonu Vladikine ploče nije lako doći. Opisao sam dolazak naše tročlane ekipe iz pravca Rsovaca. U tom tekstu je i link do članka koji opisuje dolazak iz suprotnog pravca i sela Pakleštice. Postoji i treći način dolaska do ovog zanimljivog kanjona koji ću detaljno opisati ovom prilikom.
Nekadašnji vojni poligon ,,Petlovo bojište'', na istočnim padinama planine Stranje, koji se nalazi na teritoriji opštine Babušnica, nepun kilometar od regionalnog puta koji Pirot povezuje sa Babušnicom, Vlasotincem i Leskovcem, na nadmorskoj visini nešto većoj od 700 m, danas je pust i obilaze ga jedino lovci. Takođe, povremeno služi za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava. U bližoj okolini nema izvora pitke vode.
Ćeltaš je nizinska tresava koja se nalazi na južnom rubu Pirotskog polja, nedaleko od sela Barje Čiflik, na oko 380 m nadmorske visine. Procenjuje se da je sloj treseta debljine oko 2 m. Površina tresave u Ćeltašu je stalno podvodna i ugiba se prilikom kretanja. O njoj je pisao i naš čuveni geograf Jovan Cvijić devedesetih godina XIX veka. (Dr Aleksandar Gigov i Aleksandar Aleksov: ,,Tresava Ćeltaš u Pirotskom polju'' - Pirotski zbornik br. 3, 1971)
Gotovo svakodnevno prelazimo ,,Mali most'' na Gradašničkoj reci. Mnogi Piroćanci ne znaju da ova reka ima prilično zanimljiv tok, da se u u svom gornjem delu zove Dobrodolska reka, prema selu Dobri Do kroz koje prolazi, i da nizvodno od njega formira veoma interesantan i teško prohodan kanjon usečen između strmih okomitih stena Velikog i Malog Durmiša.
Te 2015. godine pokušao sam prvi put da svoje najbliže saradnike na poslu uključim u realizaciju mojih relacija. Poziv na izlet do sela Vrela poslao sam na dvadesetak e-mail adresa. Verovao sam da je ovo selo velikoj većini mojih kolega sasvim nepoznata destinacija i da ću ih privući zanimljivim pozivom. Sama realacija nije trebalo da bude nešto preterano naporna za njih. Na raspolaganju sam imao nekoliko dana da čekam na prijave i da pažljivo organizujem izlet... Nije se prijavio niko. Nekoliko kolega mi se izvinilo i opravdalo neodložnim obavezama, ali većina nije ni odgovorila na moj poziv.
U jednom od najudaljenijih delova Pirotskog okruga, ali, po mom uverenju, i jednom od najlepših, nalazi se selo Boljev Dol. Udaljeno je oko 28 km od centra svoje opštine i oko 40 km od Pirota. Najverovatnije mu ime potiče od Crnovunaca i znači ,,najbolji do''. Selo je 2011. godine imalo svega pet stanovnika, a danas...veliko je pitanje.
Kada sam pre nekoliko dana hodao padinama planine Gramade u crnotravskom kraju, primetio sam da je sezona borovnica i divljih malina u punom jeku. Setio sam se jednog izleta sa svojom ćerkom na Babinom zubu, kada smo takođe uživali u bogatstvu šumskih plodova. To je bilo 7. avgusta 2015. Prvom prilikom to isto možete da učinite i vi.
U pirotskom kraju ima više mesta koja se nazivaju ,,Krajište''. Ovo je nastavak podsećanja na neke moje stare relacije, konkretno na 9. avgust 2013, i na jedan kraj koji se nalazi jugoistočno od Pirota, na samom rubu Pirotskog polja.
Na putu za Dojkince ili Jelovicu treba stati i obići izletnički kompleks koji je od Pirota udaljen oko 31 km i nalazi se na 760 m nadmorske visine. Piroćanci ga oduvek nazivaju jednostavno - ,,Vrelo'', po Jelovičkom vrelu, koje je jedno od najjačih i najlepših kraških vrela u čitavom kraju.
Dok se tropski dani nižu jedan za drugim, setio sam se vremena kada su mi obaveze dopuštale da se leti popodne, nakon posla, prošetam i upoznam neka nova mesta. Tako je bilo 12. jula 2013, kada sam iz Pirota krenuo uz reku Nišavu i maltene stigao do same Poljske Ržane.
Moju i starije generacije Piroćanaca vezuju prelepe uspomene na Zvonačku Banju, bazen sa toplom vodom, hotel ,,Mir'', vikendice, prelepu prirodu u njenoj okolini, Asenovo kale... Mnogi ne znaju da se u neposrednoj blizini ove banje nalaze mesta koja se jednostavno moraju posetiti kada se tamo nađete. Svi se nadamo da će Zvonačka Banja doživeti ,,renesansu'' pa će time i ova zanimljiva mesta biti posećenija nego danas.
Na pola puta između Pirota i Knjaževca nalazi se dobro poznati vodopad Bigar. Jovan Cvijić ga je u svojoj knjizi ,,Izvori, tresave i vodopadi u istočnoj Srbiji'' uvrstio u red najlepših slapova u našoj zemlji. Ono što ga čini zanimljivim jesu činjenice da se nalazi pored samog puta i da se na svega kilometar udaljenosti od njega uz istoimeni potok nalazi još nekoliko prelepih mesta koja zaslužuju da ih posetite.
Divljansko jezero je od Bele Palanke udaljeno oko 4 km, a od Pirota 32. To je veštačka akumulacija nastala pregrađivanjem Koritničke reke 1983. godine. Jedna od najlepših relacija u belopalanačkom kraju, po mom mišljenju, mogla bi da bude organizovana u vidu pešačke ture oko ovog lepog i pitomog jezera, trasom dužine oko 8 km. Uzput se prolazi pored više lepih i zanimljivih mesta.
Rosomački vrh je markantni staroplaninski vis, lako uočljiv iz daljine. Nalazi se između dolina Rosomačke i Dojkinačke reke, zapadno od sela Rosomača po kome je dobio ime. Visok je 1250 m i na njemu je podignut repetitor koji televizijskim signalom pokriva područje Gornjeg Visoka. Meštani ga nazivaju i Kukla.
Jedna od mojih najvećih avantura tokom dugogodišnje planinarske karijere nije vezana za Staru planinu, kao što bi moglo da se očekuje, već za Burel, pogranični kraj u južnom delu opštine Dimitrovgrad. Šta se tačno desilo tog 28. avgusta 2011, dugo ni sam nisam mogao da odgonetnem. Ovo je uspomena na jednu akciju puno kasnije, 30. aprila 2017, u mnogo boljem i opuštenijem raspoloženju nego šest godina ranije.
Nisam siguran da znate - najveći deo vode za snabdevanje grada Niša dolazi sa dva izvorišta na teritoriji Pirotskog upravnog okruga. Pored Komaričkog vrela u Ljuberađi (opština Babušnica), drugo je Krupačko vrelo u opštini Bela Palanka. Pri tome, ne treba mešati belopalanačko selo Krupac sa pirotskim Krupcem, koji takođe ima svoja vrela (stavljena u funkciju vodosnabdevanja Pirota) i svoje Krupačko jezero.
Malo sam zapostavio kraj koji mnogo volim. Nalazi se u slivu Murgovice, duž puta koji povezuje Babušnicu i Zvonce. Centralno mesto u njemu je selo Strelac. Minulih godina to je bilo polazno mesto za moje odlaske do Crkve Uspenija Presvete Bogorodice i do sela Masurovci, za uspone na Talambas i Gradište. Ovog puta sa vama bih hteo da podelim divne trenutke koje sam sa svojom porodicom proveo na putu od Strelca do jednog od najlepših mesta u babušničkoj opštini.
Temska zauzima centralni položaj u severozapadnom delu opštine Pirot. I pored primetnog pada u broju stanovnika, za pirotske prilike je još uvek veliko selo, kome gravitira veliki broj mesta iz šire okoline. Od Temske reka Temštica ima mirniji tok i lagano teče ka jugu, gde se kod Staničenja uliva u Nišavu. Severno od sela se uzdiže Temačko brdo, čija se najviša kota nalazi na 596 m visine.
Ako se na izlazu iz Obrenovca prema Milojkovcu, skrene desno na usku stazu, ubrzo se dolazi do jednog lepog mesta. To je Golemi kamik, vidikovac sa koga se pruža predivan pogled na reku Ginsku, sela Obrenovac, Srećkovac, Gojin Dol i Željušu, kao i na magistralni i auto-put. U daljini je moguće videti i Pirot. (iz moje knjige ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'', Pirot 2018)
Na samom obodu Odorovskog ili Smilovskog kraškog polja, najvećeg ,,pravog'' kraškog polja u Srbiji (ako Peštersko polje u jugozapadnoj Srbiji smatramo depresijom), nalazi se više pećina. Najveća od svih je Popova, poznatija kao Petrlaška pećina. Do nje je najlakše doći sa starog rimskog puta koji je nekada prolazio sredinom kraškog polja i koji od objekta protivgradne zaštite, ispred sela Smilovci, vodi pravo na visoravan Tepoš. Objasniću vam kako sam 9. aprila 2012. godine do Petrlaške pećine stigao iz pravca Radejne i Petrlaša.
Zavojsko jezero je veštačko jezero, udaljeno oko 17 km severno od Pirota. Izgrađeno je krajem osamdesetih godina prošlog veka na reci Visočici. Njegovim nastankom nekoliko hiljada ljudi je zauvek promenilo mesto svog stanovanja, Piroćanci i Nišlije su dobili omiljeno izletište i mesto za ribolov, a generatori Hidroelektrane Pirot neophodnu količinu vode za svoj rad.
Verujem da vam je priča o Planinici, podeljenom selu, poznata. Nakon Berlinskog kongresa (1878. godine) veštački povučena granica je podelila atar ovog sela, razdvojila čitave porodice, rođenu braću i sestre, kumove i prijatelje. ,,Srpska'' Planinica je od tada u sastavu opštine Pirot, a ,,Bugarska'' Planinica u opštini Dimitrovgrad. Iako su od 1919. godine ponovo u sastavu jedne države, podela na Srbe i Bugare je već bila završena i trajna.
Izgradnjom auto-puta i petlje ,,Pirot - zapad'', ulaz u grad iz pravca Niša je promenjen, a čitavo jedno područje je iz korena promenilo svoj izgled. Da budem iskren, stare gradske deponije mi nije žao - Pirot nedaleko od nje sada ima savremeni objekat te namene. Pomalo osećam nostalgiju prema starom Žukovskom mostu na Nišavi.
Ova dolina se nalazi severoistočno od Pirota. Trasa nije duža od 3 km i prećićete je po snegu za maksimalno sat vremena. Ono što je važno, bez obzira na doba godine u koje je budete prelazili, učiniće vam uspon na obližnje vrhove na Vidliču lepšim i sadržajnijim.
Nalazi se na takozvanom ,,kružnom putu'', koji spaja neka od najvećih sela u pirotskoj opštini, smeštenih u jugoistočnom delu Pirotske kotline. Kada se tim putem ide iz Pirota preko Poljske Ržane, Trnjane i Velikog Jovanovca, udaljenost Malog Jovanovca je oko 10 km. Do auto-puta Niš - Sofija ima oko 2 km. Selo je na nadmorskoj visini od oko 400 m.
Hteo sam da pišem o Bogojavljenskom plivanju za Časni krst u Pirotu. Ali, ta priča je vezana za Gradsko kupalište i vrlo je tužna. Ostaviću je za neku drugu priliku. Setio sam se svojih zimskih raspusta i činjenice da će ovogodišnji raspust proći, a da deca iz pirotskih škola, po svemu sudeći, neće imati prilike da se skijaju i sankaju na Planinarskom domu. U potrazi za snegom, u okviru Božićne škole sportova išlo se prošlog vikenda na Babin zub... Ovo je moje podsećanje na lepe porodične trenutke provedene na Planinarskom domu.
Nalaze se severoistočno od Bele Palanke, blizu granice sa opštinom Pirot, i na starom putu koji povezuje Belu Palanku sa Svrljigom i Knjaževcem. Sva tri sela su na međusobnom rastojanju od oko 4.5 km. Udaljenost od centra opštine u Beloj Palanci je između 8.5 i 13 km. Posećivao sam ih više puta. Ovde su slike nastale u zimskom ambijentu, 22. decembra 2012. godine.
U njegovoj neposrednoj blizini živim pune 42 godine. Tu, na Kaleu, u Barju, u gradskom parku i na obližnjem Sarlahu, proveo sam svoje detinjstvo. Pored njega i sada prolazim svakodnevno, na putu do posla ili ,,Lidla''. Nedavno sam objavio album sa jutarnjim fotografijama, a ovog puta ću nešto više o ovom kulturno-istorijskom spomeniku koji na grbu Grada Pirota zauzima dominantno mesto. Članak ću ilustrovati nekim svojim starijim fotografijama.
Pre nego što je 1964. godine izgrađena tzv. ,,Nišavska magistrala'', najkraća drumska veza između Sofije, Pirota i Niša, sa prolaskom kroz Sićevačku klisuru, kao veza između Niša i Belopalanačke kotline je korišćena trasa starog puta preko prevoja Ploče, koju je još 1862. godine uspostavio Mitad-paša. Od novembra 2019. nešto južnije od ovog puta prostire se savremeni auto-put, krak drumskog Koridora 10.
I tada je kao i sada, dvadeset i po godina kasnije, bilo svetsko prvenstvo u fudbalu. Čak na istom kontinentu, Aziji. Jedino je tada umesto Katara centar naše pažnje bio dalje ka istoku, u Japanu i Južnoj Koreji. Naša reprezentacija, kako god da se tada zvala, nije učestvovala. Možda je tako i bolje... A mi smo u Simonici brali najlepše vrganje i lisičare tog 8. juna 2002. Nikada ih više nisam video u tom broju na jednom mestu. A tek divlje jagode... Samo sam još jednom kasnije posetio to mesto.
Kitka (ili Ćitka, kako ga nazivaju meštani) je vrh na planini Vidlič, odnosno na njenom severnom isturenom vencu Del. Visok je 1209 m i nalazi se istočno od sela Dobri Do. Uspon na Kitku iz pravca tog sela nije nimalo lak, u šta sam imao prilike da se uverim nekoliko puta. Sledi priča o onom koji sam izveo sa svojim kumom Marjanom, 29. oktobra 2011.
Ovo je najzapadnije selo u opštini Babušnica. Smešteno je na važnom regionalnom putu koji povezuje Vlasotince i Crnu Travu sa Nišom, u kraju koji se naziva Gornje Zaplanje. Severno od sela je visoka Suva planina, južno - znatno niža Kruševica, a na manje od jednog kilometra na zapadu - granica babušničke i vlasotinačke opštine, odnosno Pirotskog i Jablaničkog upravnog okruga.
O dimitrovgradskom selu Paskašiji već sam pisao 15. februara 2019. Tada sam poslednji put bio u ovom mestu, i to iz pravca pirotskih sela Obrenovca i Milojkovca. Ovoga puta vam opisujem lakši način dolaska u Paskašiju, iz njenog opštinskog centra u Dimitrovgradu, tj. iz dimitrovgradskog naselja Strošena češma.
Neće vam trebati puno vremena, možda nešto više od pola sata u jednom smeru. Rastojanje između dva sela je manje od 3 km. Uživajte posmatrajući Pirotsko polje i okolne planine. Po dolasku u Petrovac nemojte zaboraviti da posetite staru seosku školu i crkvu.
Malo sam istraživao ovu temu, a sve povodom nesreće koja se prošle nedelje dogodila u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, u zapadnoj Srbiji, kada su dve osobe poginule a više njih je povređeno. Razmišljao sam o sličnim objektima na teritoriji Pirotskog okruga, prisećao se prelazaka preko mostova, ,,kopao'' po svojoj arhivi fotografija i konsultovao kolege planinare i ribolovce koji ovu materiju poznaju bolje od mene.
Crnoklište je selo u zapadnom delu pirotske opštine. Udaljeno je od grada oko 16 km. Kraj koji se prostire duž međunarodnog puta i železničke pruge koji povezuju Pirot i Niš, od meandra Nišave nedaleko od tzv. Sopotske petlje do ulaska u tesnac koji kod Sinjca formira reka Nišava, naziva se Đurđevpoljska kotlina. Najniža tačka opštine Pirot nalazi se na 322 m nadmorske visine, upravo na obali Nišave nizvodno od Crnoklišta.
U okolini Pirota postoji više vikend-naselja. Ova mesta su vlasnici vikendica prepoznali pogodnim za brzi beg od gradske vreve i gužve i za odmor i uživanje u prirodi. Dobar deo njih se nalazi pored neke od reka. To je slučaj i sa Dolinom mira, vikend-naseljem na desnoj obali Jerme, nedaleko od njenog ušća u Nišavu.
Namerno nisam napisao ,,Slavinjsko grlo'' ili ,,Rosomački lonci''. Pre skoro 14 godina ova prirodna retkost i velika turistička atrakcija na Staroj planini nije bila toliko poznata široj javnosti. Iskren da budem, tada je za naziv ovog fenomena preovladavala imenica ,,lonci'', a prisvojni pridev (Rosomački ili Slavinjski) svako je mogao birati po svom nahođenju. Danas je malo drugačije...
Nakon dvogodišnje pauze, za tačno deset dana, trebalo bi da počne tradicionalni pirotski vašar na lokaciji kod Prisjanskog naselja. Vašar zvanično počinje 28. avgusta na Veliku Gospojinu, slavu grada Pirota. Prolazeći pre nekoliko dana južnom periferijom grada stekao sam utisak da će sve biti spremno na vreme i da, i pored ne baš povoljne epidemiološke situacije, ovog puta neće biti odlaganja.
Glavni izvor vode na Suvoj planini jeste čuvena Rakoš-česma. Nalazi se na granici opština Bela Palanka i Gadžin Han, na oko 1280 m nadmorske visine. Prošle godine je pojilo za stoku na ovom mestu bilo suvo i nekoliko stotina grla krava i konja je ostalo bez vode. Morala je da interveniše Vojska Srbije i voda je cisternama dovožena na Rakoš. Najstrašniji scenario je izbegnut. U ovom članku ćete videti kako je situacija sa vodom na Rakošu izgledala 31. avgusta 2014.
Možda ste nekada, putujući u pravcu Temske, na mestu gde put počinje da krivuda i da se penje uz Prebijen del, primetili jedno neugledno skretanje ulevo. To je stari put koji je Sopot, Oreovicu i Temsku nekada povezivao sa Staničenjem na levoj obali Nišave. Nekada je ovaj put imao mnogo veći značaj, a i ja sam za njega emotivno vezan.
Ostatovica, selo na obroncima Suve planine u jugozapadnom delu opštine Babušnica, postala je pravi magnet za turiste i ljubitelje prirode iz cele jugoistočne Srbije. Razlog za to su, prvenstveno, Tri kamena, mistično mesto i sjajna turistička atrakcija koja se nalazi nedaleko od sela. Ne tako davno, nije bilo tako. Malo ljudi je znalo za postojanje Tri kamena, a ja sam u Ostatovicu dolazio iz pravca kojim se retko ide - iz susednog sela Brestov Dol.
Ne tako davno nije postojao sadašnji moderni put koji prelazi preko planine Vidlič, povezujući Odorovsko polje i Zabrđe sa Gornjim Visokom. Zbog toga je stari planinski put Smilovci - Braćevci dugo predstavljao najkraću vezu između ovih udaljenih delova dimitrovgradske opštine. Zanimljivo je da su ovim putem nekada prolazili i manji autobusi. Ja sam prvi put prešao ovu nimalo laku deonicu nekoliko puta ratne 1999. godine, vojnim Pinzgauerom i kao član patrole Vojne policije.
Dragoman i Slivnica su bugarske varošice koje se nalaze na putu koji Sofiju spaja sa srpsko-bugarskom granicom i graničnim prelazima Gradina tj. Kalotina. Dragoman je prvo veće mesto na koje se nailazi po ulasku u Bugarsku iz Srbije. Udaljen je 16 km od graničnog prelaza i 46 km od Pirota. Slivnica je veće mesto od Dragomana i nalazi se 13 km dalje prema Sofiji. Udaljena je svega tridesetak kilometara od glavnog grada Bugarske. Oba mesta, a posebno Slivnica imaju svoje mesto u istoriji Srbije u XIX veku.
Posle Kalne, nastavljam priču o nekadašnjim varošicama u široj okolini Pirota. Svođe je naselje u opštini Vlasotince u Jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. u selu je bilo 433 stanovnika, dok je 1948. taj broj iznosio 1348. Po legendi, Svođe je naziv dobilo po ,,svođenju'' dve reke (u njemu se reka Lužnica uliva u Vlasinu), tj. po ,,svođenju'' dva puta - jednog iz pravca Vlasinskog jezera i Crne Trave i drugog koji iz pravca Vlasotinca vodi prema Babušnici i Pirotu.
Kalna je naselje u opštini Knjaževac u Zaječarskom okrugu. Prema popisu iz 2002, u Kalni je bilo 553 stanovnika (prema popisu iz 1948 - 1326). Na mestu današnjeg naselja postojalo je antičko utvrđenje koje je u periodu od 530. do 552. godine obnovio rimski car Justinijan. Svrha tog utvrđenja bila je da zatvori ulaz u dolinu Trgoviškog Timoka i da brani tzv. „put metala” na Staroj planini.
Na desnoj obali reke Jerme, tačno na pola puta između skretanja za Gornju Držinu i selo Vlasi (oko 2 km od oba sela), nalazi se desetak seoskih kuća i vikendica. To je mesto Komje. Idealno je za organizaciju lepih izleta sa porodicom i društvom. Uzmite u obzir ovu činjenicu pošto je period godine koji sledi idealan za ovakve aktivnosti u prirodi.
Kada se iz današnje perspektive, tačno pet godina nakon događaja koji ću opisati, osvrnem na ovu planinarsku akciju sa svojim dobrim drugom i kolegom Dejanom Tričkovićem, sve mi izgleda kao najlepši san. Jednostavno, sve je tog dana bilo savršeno: vreme, naša organizacija, priroda, mesto koje smo posetili.
Južno od prevoja Vzganice, uzdiže se Visoka stena (najviši vrh 1338 m), okomiti deo glavnog venca Vidliča. Veruje se da je ovo najveća stena na Vidliču, na kojoj orlovi prave svoja gnezda, koju najpre ogreje jutarnje sunce i na kojoj u kasnu jesen najpre padne sneg.
Kada nema planinarskih akcija i porodičnih izleta lepo je prisetiti se nekih ranijih avantura. Ovo je podsećanje na jedan lep prolećni dan i relaciju koju sam odradio bez neke posebne pripreme, pre tačno osam godina - 2. maja 2014. godine. Tada sam do doline Sedlar došao uz istoimeni potok iz sela Čiflik u opštini Bela Palanka.
U periodu od 1889. do 1913. godine, na prostoru između Obrenovca i Željuše, gde se svojevremeno nalazila granica između Kraljevina Srbije i Bugarske, formirana odlukom Berlinskog kongresa 1878, jednom godišnje održavao se skup stanovništva sa obe strane granice, poznat pod nazivom ,,Blagi petak''. To je bila prilika da se sretnu rođaci, kumovi, prijatelji, koje je veštački formirana granica prisilno razdvojila.
Prethodnih dana imali smo jesenje vreme, a na momente i pravu zimu sa snegom. Pretpostavljam da svako od vas želi da iskoristi predstojeće praznike između ostalog i za neki lepi izlet u prirodi sa porodicom i prijateljima. Ovo je moj predlog kako da istovremeno provedete kvalitetno vreme u prirodi, ali i da upoznate neke lepe delove naše opštine i okruga.
Počev od prošle 2021. godine, svedoci smo besomučnog ispuštanja vode iz Zavojskog jezera i uništavanja biljnog i životinjskog sveta ovog ,,staroplaninskog bisera''. Evo prilike da se podsetimo osnovnih podataka vezanih za njega i načina na koji je ono nastalo. Takođe, predložiću vam da obiđete neka mesta neposredno ispod njegove brane.
Ovaj impozantni staroplaninski vodopad nalazi se na oko 6 km severno od sela Topli Do. Poznat je i pod nazivom Kaluđerski skokovi. Predstavlja niz manjih vodopada koji su strmim kaskadama povezani u jedinstvenu celinu, sa visinskom razlikom od 232 m. Merenja ekipe Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, od 9. juna 2012, pokazala su da je ovo najveći kaskadni vodopad u Srbiji.
Proleće, godišnje doba koje svi volimo, došlo je u naše krajeve. Planinarske relacije ćemo sve više usmeravati na sever pirotske opštine i Staru planinu. Ovo je podsećanje na jedan lep izlet i priča o mestu koje nije poznato velikom broju ljudi. Do njega sam stigao 13. marta 2014, sa svojim kolegom i dobrim drugom, Miroslavom Veljkovićem.
Nedavno sam pisao o Belom Polju, novom naselju koje se formiralo pored magistralnog puta Pirot - Dimitrovgrad i oko nekadašnje železničke postaje, koja je ujedno bila i krajnje odredište čuvene rudarske pruge. Njen početak je bio u 27 km udaljenoj Rakiti, selu u jugoistočnom delu opštine Babušnica, u čijoj se okolini u periodu između dva svetska rata intenzivno eksploatisao kameni ugalj. Trasa rudarske železnice bila je izuzetno zanimljiva i atraktivna.
Konture opštine Bela Palanka su prično pravilne, uz jedan izuzetak. U svom severoistočnom delu ona se kao klin zabija u teritoriju susednih opština Svrljig i Knjaževac. Ovaj kraj poznat je pod nazivom Belopalanački budžak. Sledi podsećanje na jednu zimsku posetu tom lepom, ali i pomalo zabačenom kraju, 22. decembra 2012. godine.
Sezona skijanja još uvek traje. Sudeći po vremenskoj prognozi za sledeću nedelju, snega će na skijalištu na Jabučkom ravništu na Staroj planini biti dovoljno u narednom periodu. Evo predloga da na putu do njega napravite pauzu i bolje upoznate jedno lepo selo u dolini Trgoviškog Timoka.
Dimitrovgradsko selo Smilovci je udaljeno od centra svoje opštine oko 12 km. Predstavlja centar kraja koji se naziva Zabrđe. U njegovoj okolini ima puno lepih i zanimljivih mesta koje treba posetiti sa dolaskom lepih prolećnih dana. Ja sam in obišao sa svojom suprugom Saškom prošle nedelje, odnosno drugog dana praznika - 16. februara 2022.
Kamik je selo u opštini Pirot, udaljeno oko 13 km od grada u pravcu juga. Do njega se dolazi putem preko Prisjana. U ovom selu prestaje asfaltni put i poslednja deonica do Kamika, u dužini od oko 2 km, može se preći peške. Put dobrim delom ide uz samu Kamičku reku. Pre četiri godine, 10. februara 2018, ja sam u Kamik stigao iz drugog pravca i sela Petrovca, na obodu Pirotske kotline.
Rešio sam da predstojeći vikend ostanem kod kuće. Ponekad je teško uskladiti obaveze i pronaći vreme za odlazak u prirodu. Posebno mi teško pada što neću moće da se pridružim Mišelovoj grupi iz Niša u odlasku do Dupnog kamika. Zbog toga i ovo podsećanje na 28. decembar 2011, kada sam do tog lepog i zanimljivog mesta došao sâm, po zaista teškim vremenskim uslovima.
Brestov Dol je rodno selo mog dede po majci i mesto u koje rado odlazim. Tako je bilo i za praznik, 15. februara 2018. Tada sam selo posetio u pravim zimskim uslovima. U povratku sam skrenuo sa uobičajene putanje i priredio sebi jednu malu avanturu.
Sada već prošlu 2021. godinu sam započeo prolazom kroz prvi deo Sićevačke klisure (gledano iz pravca Pirota i Bele Palanke prema Nišu) po magistralnom putu i uz prolazak kroz 13 tunela na deonici dugoj 5.5 km. Pre šest godina ispunio sam svoju staru želju i kroz drugi deo ove klisure, bliži Nišu, prošao krećući se po železničkoj pruzi. Uživajte u narednom tekstu i fotografijama, ali iz bezbedonosnih razloga nemojte ovo sami isprobavati.
Ovo babušničko selo se nalazi blizu raskrsnice važnih puteva: Pirot - Babušnica - Vlasotince - Leskovac i Niš - Gadžin Han - Svođe - Crna Trava - Vlasinsko jezero. Od Niša je, putem preko Zaplanja, udaljeno oko 59 km, od Pirota oko 44, od Babušnice 19, a od Vlasotinca 21 km. Smešteno je u podnožju planine Kruševice.
Ako ste ovih dana putovali prema Nišu ili boravili na Kaleu, mogli ste da vidite da se na uskom prostoru između petlje na ulazu u grad i kanala Gradića izvode opsežna arheološka istraživanja u cilju uređenja ovog prostora. Nedaleko od lokacije izvođenja ovih radova, nalazi se i jedno zanimljivo mesto, za koje znaju stariji sugrađani. Odvojite malo svog vremena da ga posetite.
U vreme opštenacionalne euforije i oduševljenja uspehom naše fudbalske reprezentacije i njenog selektora Piksija, ja sve nade polažem u firmu istog imena koja radi na sanaciji klizišta u kanjonu reke Temštice. Nadam se da će posao biti završen kako treba i da ćemo ubuduće moći brže i bezbednije do Mrtvačkog mosta, Zaskovaca, Ogorelice, Toplog Dola i brojnih staroplaninskih vodopada. Ovo je posećanje na jednu mini-avanturu od 20. oktobra 2013.
U prethodna dva članka pisao sam o selima belopalanačke opštine - najpre o Miranovcu, a zatim i o Bežištu. Ovog puta ću nešto više o selima koja se nalaze u zapadnom delu ove opštine, na samom magistralnom putu Pirot - Niš ili u njegovoj blizini, kao i blizu reke Nišave.
Trebalo je izabrati neku relaciju koja se savršeno uklapa u ambijent koji nas okružuje. Što se tiče jesenjeg kolorita i boja, kod mene nije bilo dileme. Rešio sam: Pisaću o najjužnijim selima dimitrovgradske opštine. ,,Eksplozija'' boja koju sam tog dana doživeo u dolini Jerme, ostavila me bez daha i trajno mi se urezala u sećanje, iako je od 31. oktobra 2015. prošlo gotovo šest godina.
Ovo je podsećanje na jednu prijatnu popodnevnu, jesenju šetnju od pre osam godina, 28. oktobra 2013. Kraj je relativno lako dostupan i nalazi se nedaleko od Pirota, na padinama planine Vidlič.
Kaca-kamen predstavlja mesto stradanja nedužnih ljudi iz visočkog kraja u Drugom svetskom ratu. Nalazi se na samoj granici, na oko 1500 m nadmorske visine, jugoistočno od vrha Kopren. Do njega se najlakše dolazi iz Jelovice, putem koji uz dolinu Jelovičke reke vodi preko Širokih luka, velikog kompleksa državnih šuma. Do Kaca-kamena od Jelovice ima oko 12 km.
Nalaze se pored važnog regionalnog puta koji spaja Babušnicu sa Zvoncem i Zvonačkom Banjom, kao i sa ostalim selima derekulskog kraja na istoku opštine. Nažalost (ili na sreću, ako gledamo iz drugog ugla), depopulacija, ubrzano opadanje broja ljudi i njihovo iseljavanje u druge krajeve, nisu ostavili iste posledice na ova dva sela, međusobno udaljena svega 6 km.
Iako je ,,Remesiana’’ (današnja Bela Palanka) bila najznačajnije antičko mesto u Ponišavlju, i imala veći značaj i od tadašnjeg ,,Turresa’’ (Pirota), mnogo kasnije, u srednjem veku, u belopalanačkom kraju su praktično postojala samo dva veća seoska naselja - Moklište i Kuručešme (današnja Klisura). Selo Klisura je udaljeno od Bele Palanke oko 5 km i oko 25 km od Pirota.
U istočnom delu opštine Vlasotince nalazi se seosko naselje razbijenog tipa, podeljeno u nekoliko mahala. Ime je dobilo po dobrom pogledu na okolinu koji se pruža iz njegovih viših delova. To je Dobroviš (Dobro-v(id)iš), selo koje je nekada bilo poznato po svojim stočarima, građevincima i pinterima (bačvarima).
Obično je u pirotskom kraju prva asocijacija na ,,kružni put'' - putni pravac koji povezuje više sela jugoistočno od grada: Poljsku Ržanu, Trnjanu, Veliki i Mali Jovanovac, Veliko Selo, Krupac i, donekle, Izvor i Berilovac. Jedno od tih sela, koja zahvaljujući svom položaju blizu grada, pored Nišave i u ravnici, na lokalu važe oduvek za najbogatija, najbolja za život i najperspektivnija, jeste i Veliko Selo. U ovom tekstu ću dati više informacija upravo o njemu.
Reč je o tri planinska venca koji se prostiru paralelno, pravcem severozapad-jugoistok, u dužini od oko 4 km, i grade između sebe dve zaravni i dve doline. Čitav kompleks se nalazi između sela Sopota i Oreovice na zapadu, a između Koprivštice i Pokrovenika na istoku. Posetio sam ga dva puta - 10. novembra 2011. i 29. juna 2014. Fotografije koje slede uglavnom su nastale tokom letnje relacije pre sedam godina.
Ovog puta sam hteo da opišem neku relaciju na kojoj sam bio u vremenskim uslovima sličnim onima koji trenutno vladaju u Srbiji. Izbor je pao na lepa mesta u dimitrovgradskoj opštini. Iznenadio sam se kada sam u svojoj kolekciji pronašao set fotografija pod datumom 31. maj 2015. Sećam se da je tog dana bilo toliko toplo da sam bio siguran da se moja poseta ovom kraju desila u leto.
Tumba je planina u severoistočnom delu opštine Crna Trava, čija se najviša kota, na 1377 m visine, naziva Čuka. Ovde je pirotski Treći pešadijski puk ispisao jednu od najslavnijih stranica svoje ratne istorije, a 21. jula 1931. otkriven je spomenik palim borcima u Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu. Na taj dan, na Svetog Prokopija, svake godine se održava tradicionalni vašar.
Mesec jul je idealna prilika da do Niša krenete opušteno i sporednim putevima. Na svega 2.5-3 km od Crvene Reke nalazi se velika plantaža lavande i drugih lekovitih biljaka. Nakon što je posetite i svoja čula ispunite pejzažima ljubičaste lavande u cvetu i fenomenalnim pogledom na okolinu, sa opojnim mirisom lavande u nozdrvama produžite malo dalje i obiđite još jedno zanimljivo mesto.
Kada sam 22. maja 2018. promovisao svoju knjigu ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'', rekao sam da su u njoj neka dobro poznata mesta u okolini Pirota samo uzgred spomenuta. Pored Zavojskog jezera, Sukovskog i Temačkog manastira, Planinarskog doma, izletišta Vrela i Babinog zuba, tu sam pre svega mislio na Poganovski manastir. Ovaj blog predstavlja svojevrsni nastavak moje knjige pa nema prepreka da napišem nešto više o ovom lepom i dobro poznatom mestu.
Ogromna pećina Vladikine ploče u istoimenom kanjonu reke Visočice predstavlja jedno od najatraktivnijih mesta u pirotskom kraju. Ranije se do nje išlo putevima i planinarskim stazama iz Rsovaca i Pakleštice, sve dok u novembru prošle godine nije postavljen drveni most, koji je omogućavao mnogo lakši prilaz s desne obale reke. Nažalost, iako je most bio na visini od 9 m iznad nivoa vode, nabujala Visočica ga je odnela u januaru ove godine. U ovom članku ću pokušati da vam predstavim još jedan način dolaska do samog kanjona.
Par pitanja za moje Piroćance. Da li ste čuli za Masurovce? Da li znate gde se nalazi ovo mesto i kako da dođete do njega? Ako su odgovori negativni, ne brinite previše. I ja sam dugo živeo u ubeđenju da su Masurovci samo isturena mahala obližnjeg velikog sela Strelca, a ne i zasebno seosko naselje. Posetio sam ih 12. aprila 2014, po ne baš najlepšem prolećnom vremenu.
Ova sela spadaju u red najzabačenijih mesta ne samo u belopalanačkoj opštini već i čitavom Pirotskom okrugu. Od centra Bele Palanke udaljena su svega 10.5, odnosno 12 km.
O Toplom Dolu, staroplaninskom selu na severu pirotske opštine, udaljenom oko 33 km od Pirota, smeštenom na spoju Rekitske i Javorske reke, nekoliko puta sam pisao na stranicama svog bloga. Ovog puta sledi moj doživljaj sela od 16. maja, kada sam ga prvi put obišao u 2021. godini, u povratku sa vodopada Vurnje.
Za vreme Drugog svetskog rata bugarska okupatorska vojska je u pirotskom kraju izvršela više zlodela nad nedužnim stanovništvom. Tako je oktobra 1943. godine spaljeno nekoliko lužničkih sela. Najveći zločin Bugari su počinili u selu Stol. Na mestu pogibije 46 ljudi nalazi se spomenik. Posetio sam ga u nedelju, 9. maja 2021, na Dan pobede nad fašizmom, u povratku iz jednog lepog kraja u neposrednoj blizini.
Predstoje nam Uskršnji i Prvomajski praznici. Prognoza najavljuje toplo i suvo vreme. Evo jednog predloga kako da deo svog slobodnog vremena provedete u društvu sebi dragih osoba. U divljanskom kraju, u krugu od svega nekoliko kilometara, nalazi se nekoliko lepih i zanimljivih mesta koja će vam se sasvim sigurno dopasti.
Ovo je podsećanje na jedan lep izlet od pre tačno pet godina. Više sam vozio auto, zastajkivao, fotografisao, nego što sam pešačio. Obratite pažnju na zelenilo na koje sam naišao tog lepog prolećnog jutra. Biće vam jasno koliko vegetacija kasni ove 2021. godine.
Uzvodno od kanjona reke Jerme, u kome se nalazi čuveni Poganovski manastir i nedaleko od nekada poznate i posećene Zvonačke Banje, smestilo se dimitrovgradsko selo Trnski Odorovci. Razbijenog je tipa, pa ga pored glavnog dela čini i nekoliko udaljenih mahala na padinama Vlaške planine i planine Greben. Udaljeno je od Pirota oko 30 km.
Temska je udaljena od Pirota 15 km. Oduvek je bila veliko selo, među najvećim u pirotskoj opštini, jedno vreme čak i središte zasebnog sreza. Posle Drugog svetskog rata u selu je živelo preko 2200 stanovnika, da bi šezdesetih godina prošlog veka ova brojka počela strmoglavo da pada do 719, koliko je ljudi popisano u selu 2011. Naredni popis stanovništva će sigurno pokazati još nižu brojku.
Nepravedno sam zapostavio okolinu Bele Palanke. Južno od ove varošice, udaljene oko 28 km od Pirota, nedaleko od njenih poslednjih kuća, ima nekoliko lepih i zanimljivih mesta koja zaslužuju da budu češće posećena. Preneću vam svoje utiske od 5. marta 2016.
Proleće nikako da dođe u pirotski kraj - planine i sela je okovao sneg. Sudeći po vremenskoj prognozi, lepo vreme ćemo morati još malo da sačekamo. Ovo je uspomena na jedan porodični izlet od 30. marta 2013, kada su vremenski uslovi bili mnogo povoljniji i kada smo u dolini Klajće i u Cerovi mogli da osetimo dah proleća.
Trasiranje železničke pruge i izgradnja železničkih objekata u Pirotu, a posebno železničke stanice, odigrali su veoma značajnu ulogu u urbanom razvoju grada. Predistorija lokacije železničke stanice je vrlo zanimljiva i ona pokazuje kako kod rešavanja ovakvih, sudbonosnih lokacija presudnu ulogu često igraju lokalni interesi, lična sujeta ili političko razračunavanje, a ne stvarni interesi grada. Srećom, u slučaju pirotske železničke stanice ovi odnosi nisu doveli do loših poteza i kasnijih žalosnih posledica.
Kada sam 30. januara ove godine obilazio selo Sopot, desetak kilometara udaljeno od grada i nadomak puta koji Pirot povezuje sa Temskom i Knjaževcem, napomenuo sam da su zgrada u centru sela i nekadašnja kafana ,,Šangaj'' na Sopotskom hanu neraskidivo povezani jednom izuzetno zanimljivom pričom. Pročitao sam je u knjizi Snežane Branković ,,Prošlost mog zavičaja - predanja, priče, događaji'' (priča ,,Aleksa Popović Šangajac'') iz 2012. godine.
Kada sam prvog dana ove godine prošao peške kroz prvi deo Sićevačke klisure i njenih 13 tunela, došao sam do niškog sela Ostrovice i Manastira Svete Petke. Obećao sam da ću o ovom zanimljivom mestu pisati prvom pogodnom prilikom. Sada ispunjavam svoje obećanje.
Kada sam pre nedelju dana posetio vojnička groblja na Metiljavici, peo se uz padine Vidliča i spustio se u naselje Novi Zavoj, relaciju sam započeo na Tijabarskom groblju u Pirotu. Odmah na njegovom ulazu, preko puta kapele, primetio sam spomenik koji se izdvajao od ostalih po svom izgledu. Setio sam se zanimljive priče o jednom velikom čoveku koji je zadužio naš grad.
Jedno je od sela u pirotskoj opštini koje pripada kraju koji se naziva Visok. Udaljena je oko 27 km od Pirota, nalazi se na mestu gde se Dojkinačka reka uliva u Visočicu, na oko 700 m nadmorske visine. Slično nekim drugim selima u pirotskom kraju, koja su nekada bili ekonomski i administrativni centri manjih područja (Krupac, Temska, Kalna, Ljuberađa, Veliko Bonjince, Strelac, Zvonce...), i Visočka Ržana danas preživljava teške trenutke. To je teško razumeti jer su praktično sva sela u njenoj okolini uspela da se, zahvaljujući prirodnim atrakcijama, nađu na turističkoj mapi opštine Pirot. Čak su i moje fotografije Visočke Ržane prilično stare.
Mnogi od vas su bili u prilici da posete odlične etno-restorane u Lukavici, nadomak Dimitrovgrada. U vreme pre pandemije korona-virusa podjednako su ih posećivali i naši ljudi i gosti iz susedne Bugarske. Međutim, mnogi ne znaju da mesto pored Lukavičke reke, gde se restorani nalaze, predstavlja zapravo samo donji deo nekadašnjeg sela. Stariji, gornji deo sela praktično je ostao bez svojih stalnih stanovnika. Čak se i na Vikipediji navodi samo jedno selo - Lukavica, bez ikakvog pominjanja podele na Donju i Gornju.
Nalaze se u severnom delu opštine Babušnica, u blizini veoma prometnih puteva koji Babušnicu spajaju sa Pirotom, Belom Palankom i Nišom. Ako za određivanje njihovog položaja kao osnovu uzmemo Suvu planinu, možemo da kažemo da se nalaze na njenim jugoistočnim padinama i zbog toga mogu da budu zanimljiva kao polazna mesta za uspon na njen masiv. Poslednji put sam ih u nizu obišao 31. decembra 2016.
Planine u pirotskom kraju su konačno pod snegom, onako kako i treba da izgledaju u ovo doba godine. Ovaj članak je podsećanje na neke moje ranije avanture, ali i predlog za izuzetnu relaciju za održavanje kondicije na koju možete da krenete bukvalno peške od svoje kuće. Ja sam najviše voleo da njome idem upravo zimi, a videćete u tekstu koji sledi - često i po dubokom snegu.
Pirotsko polje okružuje nekoliko istaknutih uzvišenja i planinskih vrhova. Među njima, stanovnicima Pirota bi jedno od zanimljivijih moglo da bude brdo Božurato, jer je lako dostupno i pruža mogućnost da se za vrlo kratko vreme pobegne od ubrzanog načina života u gradu i da se na miru posmatra okolina.
Vetanski manastir je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. U sastavu je Niške eparhije i nalazi se u ataru sela Veta, u opštini Bela Palanka, na severnim padinama Suve planine i u podnožju njenog vrha Sokolov kamen. Od centra Vete je udaljen oko 2.5 km, a od Crvene Reke oko 10 km. Smešten je na približno 640 m nadmorske visine.
Nemali broj puta sam tokom svojih akcija u pirotskom kraju bio prinuđen da tražim neko crkvište, stari manastir, spomenik, pećinu ili jamu, vodopad, a da sam imao samo šture informacije o traženom objektu. Dešavalo se da o njemu nisam uspevao da pronađem nikakvu sliku i da praktično idem ,,na slepo'', ne znajući kako tačno izgleda ono što tražim. U takvoj situaciji sam bio i pre skoro tačno devet godina, 26. novembra 2011, kada sam se uputio u potragu za Stamenovom česmom.
Lepo babušničko selo Studena nalazi se u dolini u kojoj se više potoka spaja i gradi Murgavicu, reku čije ime asocira na starovlaška nomadska plemena. Nalazi se na putu koji centar opštine, Babušnicu, povezuje sa selom Zvonce, nekada aktivnom Zvonačkom Banjom i nekadašnjim rudarskim selom Rakita. Poslednje je ,,srpsko’’ selo na tom potezu, jer se na oko 3 km posle nje nalazi ,,podeljena’’ Preseka, a zatim slede babušnička sela sa većinskim bugarskim stanovništvom.
Zdravstveni problemi su me sprečili da današnji dan provedem u prirodi. Preostalo mi je da se prisećam nekih svojih ranijih dogodovština i avantura. Ovog puta vam predstavljam jedno lepo i atraktivno mesto koje se nalazi u severoistočnom delu opštine Bela Palanka. Poslednji put sam ga posetio 30. marta 2017.
Ova većini Piroćanaca nepoznata crkva posvećena je Svetom Germanu ili Džermanu (kako se ovaj svetac naziva u pirotskom kraju). Nalazi se između sela Ponora i Blata, na blagom uzvišenju na obodu zapadnog dela Pirotskog polja. Poslednji put sam je posetio 17. marta 2017. godine.
Stanjinac je prvo selo u opštini Knjaževac na koje se nailazi kada se iz Pirota putuje na sever, u pravcu Istočne Srbije. U ataru ovog sela se nalaze dve prirodne atrakcije - vodopad Bigar i bigrene kade na istoimenom potoku. Preporučujem vam da nekada posetu ovim lepim mestima završite upravo u obližnjem selu Stanjinac, ili da ga obiđete na putu za Knjaževac ili Babin zub.
Postoji jedno mesto gde se život nije bitno promenio poslednjih 50 godina. Tamo je globalizacija daleki eho, a o razvoju turizma se još govori u budućem vremenu. Ipak, ako se nađete u tom mestu, ostaćete zadivljeni prizorima prirode koji se otkrivaju s obe strane uskog asfaltnog puta.
Odavno nisam pisao o selima u belopalanačkom kraju. Ovog puta vam predstavljam dva sela koja se nalaze na južnim padinama Svrljiških planina. Prilično su različita - Moklište je jedno od najvećih naseljenih mesta u opštini Bela Palanka, dok je Draževo na samom rubu opstanka.
Odavno nisam pisao o babušničkom kraju. Ovog puta pažnju ću posvetiti njegovim selima do kojih se ne dolazi lako i koja ljudi ređe posećuju. Prvi put sam u Berduju i Leskovici bio 10. juna 2012, a drugi put 30. juna 2018, po vremenskim uslovima koji su više odgovarali jesenjim nego li početku leta. Fotografije koje objavljujem u ovom članku predstavljaju moj izbor od onih koje su nastale tokom te dve relacije.
U podnožju najvišeg dela šumovite planine Padež, na oko 3 km južno od Petrovca, i nekih 500 m od asfaltnog puta, nalazi se jedan zanimljiv spomenik. Skoro podjednako je udaljen i od obližnjeg sela Vojnegovca, ali je pristup odatle teži. Udaljenost od Pirota je oko 14 km.
Ovog vikenda neću ići nigde van grada. Zbog toga evociram uspomene na jednu od najlepših, ali i najzehtevnijih relacija u pirotskom kraju, koju sam obavio 5. septembra 2015, u društvu svog kolege Milana Nikolića Piksija.
Prebijen del se nalazi na oko 11 km od Pirota i 4 km pre Temske, na mestu gde se praktično jedan od ogranaka Stare planine završava i zalazi u kraj koga sa tri strane oivičuju reke Nišava i Temštica. Predstavlja brdo prilično strmih stranica, a put koji od Pirota vodi za Temsku ovde nailazi na veoma jak uspon.
Kada sam u julu pisao o Dimitrovgradu, nisam spomenuo da se nadomak samog grada, na svega 1.5 km od centra u pravcu juga, nalazi jedno lepo mesto. To je Manastir Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatiji kao ,,Manastirče''. Ako ste u Dimitrovgradu, izdvojite malo vremena da ga posetite.
Mokra je selo smešteno između padina Divne gorice na Suvoj planini i brda Malo kurilo, iznad Bele Palanke. U samom selu i njegovoj neposrednoj blizini nalazi se nekoliko zanimljivih mesta koja mogu da budu veoma atraktivna za one koji nedovoljno poznaju ovaj deo belopalanačke opštine.
Posle obilaska Slavinjskih lonaca, sa članovima svoje porodice sam se uputio do Vrela, jednog od najstarijih i najpopularnijih pirotskih izletišta. Od Slavinje je udaljeno oko 7 km, a od Pirota oko 31. Želja mi je da posetiocima Stare planine, koji nisu iz Pirota, ukažem na dva mesta koja bi, kada se nađu na Vrelu, morali da posete.
Ukoliko ste u poslednje vreme išli do Sukovskog manastira ili produžavali dalje, do sela Vlasi, Poganovskog manastira, Trnskih Odorovaca ili Zvonačke Banje, primetili ste da se deonica od pružnog prelaza na Belom Polju renovira, proširuje i uređuje. To će ovo mesto učiniti još dostupnijim za vernike i posetioce iz Srbije i Bugarske.
Prema legendi, Osmakovo je dobilo ime prema osmoj kofi (,,kovi’’) vina koju je neki Turčin mogao da popije. Znam da su mnogi od vas bili u prilici da posete ovo selo u severozapadnom delu opštine Pirot, ali sam siguran da malo vas zna da se u njegovoj neposrednoj blizini nalazi jedan prirodni fenomen i atrakcija koju treba pomenuti.
Ovaj kraj, na tromeđi babušničke, vlasotinačke i gadžinhanske opštine, može da bude veoma interesantan planinarima i istraživačima. Predstavlja potencijalnu polaznu tačku za odlazak u udaljeno babušničko selo Štrbovac, za obilazak Ropota - izvorišta misteriozne rečice i prirodnog fenomena čitavog kraja, kao i za uspon do nekih od najviših vrhova Suve planine.
Pre nekoliko dana Bugarska je zbog novog talasa pandemije korona-virusa zatvorila svoje granice. Tako je bar privremeno propala moja ideja da do par lepih i zanimljivih mesta, u delu Bugarske koji se nalazi blizu granice sa Srbijom, odvedem i članove svoje porodice. Ovo je priča o tim mestima i sećanje na jednu lepu relaciju od 25. juna 2017.
U prethodnom periodu sa članovima svoje porodice sam obišao sve tri varošice na teritoriji Pirotskog okruga. Povod su bile primedbe moje petnaestogodišnje ćerke Dunje da ,,nikada nismo bili zajedno u Babušnici, osim na bazenu'', da se ,,ne seća kako izgleda centar Dimitrovgrada'' i sl. U želji da podstaknem svoje sugrađane da posete mesta u svojoj najbližoj okolini i da nešto više nauče o njima, nastao je ovaj tekst.
Često u potrazi za lepim i neistraženim krajevima prelazimo na desetine kilometara, hodamo bespućima, osvajamo znane i neznane vrhove, očekujući da uvek vidimo nešto novo što će nam dati snagu i ispuniti nas do sledeće avanture. Ponekad nismo ni svesni da se takva mesta nalaze u našem najbližem okruženju i da pored njih užurbano prolazimo više puta godišnje ne obraćajući pažnju. Ovo je kratka priča o jednom takvom mestu.
Vrhove pomenute u naslovu ovog teksta prvi put sam posetio u jesen 2000, u okviru jedne od svojih prvih staroplaninskih avantura. Preneću vam svoje utiske sa svog poslednjeg obilaska, 30. jula 2017. Tada sam ovaj prelepi deo Stare planine posetio sa svojim kolegom i drugarom Dejanom Tričkovićem. Silom prilika, to je bila naša poslednja zajednička planinarska akcija. U nadi da će ih ubuduće biti još, napisao sam ovaj članak.
Ovo je jedan od najudaljenijih delova Pirotskog okruga, ali, po mom uverenju, i jedan od najlepših. Pokušaću da vam ovaj kraj približim kroz svoje fotografije koje su nastale 17. maja 2014. i 8. jula 2018. Oba puta je on na mene ostavio utisak ,,škrinje pune neotkrivene lepote''.
Put od Temske do sela Topli Do dugačak je 18 km. Duž njega planinari i ljubitelji prirode mogu da zastanu na više mesta i da uživaju u lepoti koju im nude živopisni kanjoni Temštice i Toplodolske reke. Među njima su: Manastir Svetog Đorđa, vodopad Bukovački do, Mrtvački most na spoju Visočice i Toplodolske reke, prelepi vir (vodopad) Ogorelica i mnoga druga. Jedno od mesta koje ne bi trebalo nikako propustiti na ovom putu jeste stara hidrocentrala ,,Temac''. Udaljena je oko 5 km od Temske i 20 km od Pirota.
Opisaću vam kako se dolazi do ovog sela koje se nalazi na krajnjem jugu opštine Pirot, nedaleko od tromeđe na kojoj se ona ,,sreće'' sa teritorijama babušničke i dimitrovgradske opštine. Udaljeno je oko 22 km od Pirota, a po jednoj karakteristici zauzima prvo mesto među 71 seoskih naseljenih mesta u opštini. Naime, Cerev Del je selo sa najvećom nadmorskom visinom i pojedine njegove kuće se nalaze na visini od 1050 m.
Visok je ,,samo'' 1267 m. Nije ni najviši vrh planine na kojoj se nalazi - na Svrljiškim planinama od njega su viši Zeleni, Goli i Crni vrh. Vazdušnom linijom udaljen je od belopalanačkog sela Gradišta svega 4 km, a skoro toliko i od svrljiškog sela Beloinja. Međutim, uspon na vrh Pleš, koji se nalazi u zapadnom delu Svrljiških planina, na tromeđi opština Bela Palanka i Svrljig i grada Niša, za mene je bio jedan od najtežih u planinarskoj karijeri.
U predvečerje drugog rođendana moje knjige ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'', želja mi je da vas ,,odvedem'' u jedno zabačeno, ali i izuzetno lepo selo u dimitrovgradskoj opštini. Moj prvi pokušaj da dođem do njega u leto 2011. pretvorio se u pravu avanturu. Nje sam se prisetio i na promociji knjige tako što sam gostima pročitao odlomak iz priče o Gornjoj Nevlji i obližnjoj Skrvenici.
Ja sam ovo selo prvi put posetio prilično kasno - tek za vreme bombardovanja 1999. godine. Kasnije sam u njemu boravio mnogo puta pa fotografije u ovom članku predstavljaju moj izbor između onih koje su nastale u toku poslednjih nekoliko godina. Zbog neraskidivih veza moje supruge Saške sa ovim selom, za Kostur me vežu prelepe uspomene i divni ljudi u njemu. Ovaj članak posvećujem upravo njima.
Belan je visoravan ili planinska zaravan na Staroj planini, severno od Zavojskog jezera i sela Gostuše, a južno od Toplog Dola i doline Javorske reke. Sa najisturenijeg dela, na 1576 m nadmorske visine, pruža se, po mom mišljenju, najlepši pogled na Midžor, ,,krov Srbije''.
Ovo je jedno od najudaljenijih sela u opštini i poslednje pirotsko selo pre ulaska na teritoriju opštine Knjaževac. Udaljenost od Pirota je oko 30 km, a svega 1 km od regionalnog puta koji Pirot povezuje sa Knjaževcem i Istočnom Srbijom. Uz Topli Do, ovo je i najsevernije selo pirotske opštine.
Bego-most se nalazi na oko 1.5 km uzvodno od ušća Temštice u Nišavu, blizu sela Staničenja, kao i par stotina metara od novog auto-puta Niš - Sofija. Od Pirota je udaljen oko 10 km, putem prema Beloj Palanci i Nišu. Proglašen je za kulturno dobro (spomenik kulture) 1987. godine i nalazi se pod zaštitom države.
Vanredno stanje, ograničeno kretanje i pravi zimski uslovi na početku kalendarskog proleća ostavljaju dosta vremena za oživljavanje lepih uspomena i za pisanje. Ovo je podsećanje na jednu relaciju koja mi se desila zadnjeg dana 2017, 31. decembra. U želji da mi nastupajuća 2018. godina bude zdrava i uspešna, pre svega zbog izdavanja knjige, našao sam se tada na obalama Zavojskog jezera.
Nakon obilaska sela koja se nalaze na zapadu opštine Bela Palanka, predstavljam vam još dva palanačka sela. Nalaze se na drugom kraju opštine, nedaleko od same Bele Palanke. U okviru kružne relacije posetio sam ih u zimu 2017 - 24. decembra.
Ovo selo sam posetio nekoliko puta, poslednji put 31. decembra 2016. godine. Fotografije uz tekst koji sledi predstavljaju kombinaciju onih koje su nastale tada i tokom jedne ranije moje posete ovom selu na severu babušničke opštine - 9. oktobra 2011. U blizini Radoševca se nalazi izvorište reke Lužnice, po kojoj je čitav babušnički kraj dobio svoje prepoznatljivo ime.
Veliki Jovanovac je jedno od većih pirotskih sela. Nalazi se na takozvanom ,,kružnom putu'' koji povezuje sedam sela koja se nalaze u Pirotskom polju, s obe strane reke Nišave, jugoistočno od grada: Izvor, Krupac, Veliko Selo, Mali i Veliki Jovanovac, Trnjanu i Pojsku Ržanu. Ovo je priča o starom nazivu sela.
Oreovica je udaljena od Pirota oko 13 km, a od skretanja sa puta za Temsku i Knjaževac, u mestu Sopotski han, oko 5.5 km. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 680 m. Selo ima lepu okolinu, a vezano je i za brojne zanimljive priče iz prošlosti. To su razlozi zbog kojih bi ga trebalo posetiti i bolje istražiti.
Evo još jedne drage uspomene. Relaciju sam izveo 2. aprila 2016, u društvu Dejana Tričkovića, svog dobrog prijatelja, kolege iz ,,Tajersa'' i ,,specijaliste'' za babušnički i derekulski (zvonački) kraj. Ne može se porediti sa usponom na daleko atraktivniji Stolski kamen, ali u pitanju je relacija za prijatnu i ne preterano napornu šetnju.
Upravo ovo mesto sam izabrao za početak uspešne, zdrave i srećne 2017. godine. Neka ovaj članak bude podsećanje na jednu lepu zimsku relaciju, ali i znak poštovanja prema vrednim meštanima sela Petrlaš, kao i ljudima koji iz njega potiču, a koji se trude da svoje selo i prilazni put do njega urede na najbolji mogući način.
Ovo je podsećanje na jednu nezaboravnu, lepu i pomalo neobičnu relaciju, u kojoj je redosled opisivanja događaja suprotan od onoga koji je uobičajen. Takođe, to je i odgovor na zahtev jednog pratioca moje stranice da pišem upravo o ovim zabačenim selima na jugu protske opštine.
U skladu sa aktuelnim vremenskim prilikama, evo uspomene na jednu pravu zimsku relaciju i moju posetu najsevernijem delu belopalanačke opštine. Ovde njenu teritoriju okružuju tri susedne opštine koje pripadaju trima različitim okruzima: Pirotskom (Pirot), Zaječarskom (Knjaževac) i Nišavskom (Svrljig).
Ovo je priča o jednoj lepoj šetnji od pre dve godine (15. decembar 2017), kada sam Zaskovce posetio sa svojim prijateljima iz Beograda, Brankom i Vukom. Reč je o jednom od najzabačenijih i najteže pristupačnih sela u pirotskoj opštini.
Na samom regionalnom putu, koji Pirot i Babušnicu povezuje sa Vlasotincem i Leskovcem, kao i u njegovoj neposrednoj blizini, nalaze se sela koja ću vam predstaviti u ovom članku. Tu je i priča o jednom dobro poznatom i zanimljivom događaju iz prošlosti, iz ugla jednog čoveka poreklom baš iz tog kraja.
Jedno od sela u opštini Pirot, čiji atar zauzima veliku površinu, a koje je polazna tačka za osvajanje ogromnog staroplaninskog prostranstva (Široke luke, Javor, Kaca-kamen, Šošina vunija, Veliki Koprenski vodopad...), jeste Jelovica. Udaljena je od Pirota oko 32.5 km, a na putu do nje prolazi se kroz neka od najpopularnijih pirotskih izletišta - Planinarski dom i Vrelo.
Dan je sve kraći, a vremenske prilike sve lošije. Uspon na planinske vrhove i obilazak udaljenih vodopada polako će, na stranicama mog bloga, ustupati mesto poseti usnulih i pomalo zaboravljenih sela. Za početak, dva sela koja se nalaze severno od Dimitrovgrada, u kraju poznatom kao Zabrđe. Poslednji put sam ih posetio 8. jula 2018.
Svaki put kada putujem u Bugarsku, prema Sofiji, dok prolazim pored pogranične varošice Dragomana, zagledam se na sever u pravcu planine Čepan. Njen najviši vrh, na kome se stalno vijori bugarska zastava, oduvek me privlačio da ga osvojim. To sam i učinio 7. februara 2016. Verujem da ću se i sutra s osmehom na licu setiti detalja te svoje avanture.
Ono što bi svaki ljubitelj fudbala iz Pirota, Babušnice, Dimitrovgrada ili Bele Palanke morao da zna, pogotovu ako je navijač Crvene zvezde, jeste činjenica da je Rajko Mitić, jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena i prva ,,Zvezdina zvezda'', rođen upravo na teritoriji Pirotskog okruga i belopalanačke opštine. Ovo je članak o njemu, ali istovremeno i tužno podsećanje da prirodne katastrofe u prošlosti nisu zaobilazile ni pirotski kraj.
Postoje mesta na teritoriji Pirotskog upravnog okruga kojima sam, na neki način, ostao dužan. Iz određenih razloga ih nisam opisao u svojoj knjizi ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju''. Jedno od njijh je Vava, selo unikatnog imena u babušničkoj opštini. Moja supruga Saška i njena familija vode poreklo upravo odande.
Na teritoriji Pirotskog upravnog okruga postoje samo dva prirodna jezera - Krupačko i Berovičko. Na vezu između oba dva hidrografska objekta i reči ,,jezero'' mogu se staviti ozbiljne primedbe. Površina Krupačkog jezera je velikim delom pod barskom vegetacijom pa ga je pravilnije nazvati ,,močvarom'' ili ,,blatom''. S druge strane, Berovičko jezero je periodično i u vreme sušnog letnjeg perioda gotovo presuši. U ovom članku ću opisati dva načina dolaska do Berovičkog jezera - prvi preko Prisjana, Kamika i Berovice, a drugi preko sela Vlasi kojim sam poslednji put došao do ovog lepog i nedovoljno poznatog mesta u pirotskom kraju.
Na stranicama ovog bloga nisam dovoljno pisao o jednom kraju koji se nalazi na krajnjem severozapadnom delu pirotske opštine, blizu tromeđe sa belopalanačkom i knjaževačkom opštinom. To je jedan od delova opštine koji je najudaljeniji od grada Pirota, a koji zbog svojih prirodnih lepota i zanimljivosti zaslužuje da ovog puta ispravim svoju nenamernu grešku.
Sedlar je, po mom mišljenju, jedno od najlepših mesta u bližoj okolini Pirota. Nalazi se na granici pirotske i belopalanačke opštine, na nadmorskoj visini od oko 550 m. Do ovog mesta nije baš lako doći.
Septembar je idealan za osvajanje planinskih vrhova. U ovom članku ću vam dati instrukcije za osvajanje jednog od najlepših vrhova u pirotskom kraju. To je Panica, najviši vrh Vlaške planine, visok 1442 m. Nalazi se u najjužnijem delu pirotske opštine, a vidi se i iz samog Pirota.
U sklopu priprema za uspon na Trem, najviši vrh Suve planine, predstavljam vam dva udaljena sela koja se nalaze u njenom podnožju. Njihov atraktivan položaj obećava nezaboravnu avanturu u bilo koje doba godine, pogotovo ukoliko se do ovih mesta uputite peške.
Moja generacija i starije generacije mojih sugrađana su mnogo više vremena leti provodile na rekama. U poslednjoj deceniji ,,primat'' nad Nišavom, Jermom, Temšticom, Dag banjicom i Zavojskim jezerom sve više preuzimaju lepi bazeni u Babušnici, Dimitrovgradu i Beloj Palanci pa i zatvoreni bazen u Pirotu. Predstavljam vam jedno mesto, koje sam posećivao drugom namerom i u drugačijim vremenskim uslovima, a koje mi se učinilo potencijalno interesantnim za ,,spas'' od letnje žege. Lužničani ga verovatno bolje poznaju pa bih voleo da u komentaru napišu i neka svoja iskustva.
Ukoliko se u letnjem periodu nađete na Babinom zubu i Jabučkom ravništu, možete izdvojiti malo vremena i popeti se na stenu zvanu Bolvan. Bićete nagrađeni fenomenalnim pogledom na okolinu.
Evo jednog predloga da bar jedan vreli letnji dan zamenite svežinom Stare planine. Odmah skrećem pažnju da je u pitanju naporna i tehnički zahtevna relacija koju mogu savladati samo pravi planinari. Opisaću vam kako sam ja doživeo uspon na ovaj lepi vrh, kao i silazak sa njega, 20. avgusta 2016.
Ovo doba godine je idealno da posetite jedno prelepo mesto u pirotskom kraju. Kada sam u komšijskoj bašti ugledao rascvetalu lavandu i osetio njen opojni miris, prva pomisao je bila upravo na plantažu lavande kod Crvene Reke, koja je najveća u Srbiji i jedna od najvećih u Evropi.
Predstojeći vikend, tačnije subota 22. jun, predstavlja idealnu priliku da se popnete na najviši vrh jedne od najlepših planina u pirotskom kraju. U usponu učestvuju planinari i ljubitelji prirode iz cele Srbije, a na samom vrhu je susret i druženje sa kolegama iz Bugarske. Tradicionalno ovu manifestaciju odlično organizuju Turistička organizacija opštine Babušnica i lokalni planinarski klub ,,Ruj 1706'', po pravilu u trećoj suboti meseca juna. Ove godine je uspon jubilaran i održava se desetu godinu zaredom.
Dugo sam odlagao pisanje o ovom lepom kraju dimitrovgradske opštine. Kada sam konačno dobio potvrdu da Centar za hiporehabilitaciju kraj Smilovskih jezera ponovo radi, rešio sam da vam predstavim mesto koje bi mogli da obiđete već narednog vikenda.
Vremenske prilike ne idu na ruku planinarima. Zbog toga je moj savet da, ukoliko ste u mogućnosti, posetite jedno selo u opštini Bela Palanka, koje ima čudno ime i koje je nekada bilo mnogo značajnije i uticajnije nego danas. Ja sam u njemu poslednji put bio 26. aprila 2018.
Crvena Jabuka je jedno od najzabačenijih mesta ne samo u pirotskom kraju, već i u celoj jugoistočnoj Srbiji. Idealna prilika da posetite ovo zanimljivo mesto biće seoska slava Kostadinovdan, 3. juna, kada se okupljaju Crvenojabučani raseljeni po centralnoj Srbiji i Vojvodini. Ove godine se ovaj dan pada u nedelju.
Kako su u ovo doba godine aktuelne posete vodopadima, rešio sam da napišem članak o jednom koji na Staroj planini nije zvanično ni najlepši, ni najveći, ni najviši, ali je meni izuzetno drag. To je Gornji Piljski vodopad, koji se nalazi na istom onom Lisevskom potoku, kao i poznatiji i češće posećivaniji Donji Piljski vodopad.
Preko puta Zvonačke Banje, iznad puta za selo Jasenov Del, visoko štrči stenovito brdo zvano Asenovo kale (1033 m). Uzdiže se oko 350 m nad Zvonačkom Banjom. Godinama smo uživali u pogledu na njega kupajući se u toploj vodi bazena nekadašnjeg hotela ,,Mir’’.
Najlepše je kada se prolećni praznici provedu na nekom mestu u prirodi, u društvu dragih osoba. Ovaj članak je preporuka Piroćancima da drugog dana maja posete jedno lepo izletište nadomak Babušnice, na kome se stanovnici Lužnice tradicionalno okupljaju upravo na taj dan.
Predložiću vam da za Uskršnje praznike posetite jedno maleno i zabačeno pirotsko selo, koje ponosno nosi svoje neobično, ali iznad svega lepo ime (reč ,,bella'' na italijanskom znači ,,lepa''). Na ulazu u ovo selo nalazi se njegova glavna atrakcija - prelepi Belski vodopad.
Mislim da je druga polovina aprila pravo vreme da vam preporučim da obiđete jedno prelepo mesto. Ukoliko ste ljubitelj prirode i lepih pejzaža, a u sebi imate bar malo avanturističkog duha, priuštite sebi, svojim prijateljima ili članovima svoje porodice kratak izlet do Rasnice i doline Rasničke reke.
U pirotskom kraju postoji nekoliko reka ponornica. Jedan takav prirodni fenomen nalazi se u mestu koje se ne bi moglo nazvati ,,pirotskim'' jer gravitira nekim drugim gradovima, a i prilično je udaljeno od Pirota. Ipak, lepota Pandirala i zanimljive priče koje su vezane za ovo tajanstveno mesto, trebalo bi da budu dovoljan razlog da ga nekad i sami posetite.
Posle belopalanačkog Manastira Svetog oca Nikole, predložiću vam da posetite još jedan lep, ali manje poznati manastir u pirotskom kraju. Po mnogo čemu je poseban - jedini je manastir u Srbiji nazvan po pomenutim svecima, prvi je ženski manastir u Niškoj eparhiji i manastir je na najvećoj nadmorskoj visini u pirotskom kraju. Nalazi se na teritoriji opštine Dimitrovgrad, a posvećen je Svetom Kiriku i Juliti.
Dolazak proleća i lepo vreme najavljeno za predstojeći vikend prilika su da se obiđu neka nova mesta. Za jedno od takvih, koje je tema moje priče, možda ste i čuli, neko zna kako se do njega dolazi, ali sam siguran da ste mnogo puta prošli u njegovoj neposrednoj blizini a da toga niste ni bili svesni.
Todorova subota ili Todorica je prva subota Vaskršnjeg posta i prema tome pokretan praznik koji čini deo Vaskršnjeg ciklusa praznovanja. Ove godine Todorova subota se pada 16. marta, a selo u pirotskom kraju u kome se ovaj praznik obeležava na način star vekovima je Gornji Striževac u opštini Babušnica.
Grad Pirot je 28. decembra prošle godine proslavio svoj dan. Na taj dan 1877. godine Pirot je konačno oslobođen od Turaka. Kada sam krajem prošle godine nameravao da napišem ovaj članak, povodom godišnjice oslobođenja svog rodnog grada, znao sam da će se malo ko usuditi da usred zime napusti toplinu doma i ode da potraži spomenik podignut na mestu odigravanja odlučujuće bitke. Sa približavanjem proleća, siguran sam da će neko to učiniti i posetiti ovo zaboravljeno mesto.
Na teritoriji opštine Pirot nalazi se nekoliko velikih pećina. Prema rečima ljudi koji su ih posećivali, najkoloritnija od svih i ujedno jedna od najlepših pećina u kršu istočne Srbije, nalazi se samo 7 km jugoistočno od Pirota, pored sela Držine. Pouzdano znam da je ovo doba godine najbolje za odlazak do nje jer nema rastinja koje itekako zna da oteža potragu.
Jedno od samo dva prirodna jezera u Pirotskom okrugu, pored periodičnog Berovičkog, jeste Krupačko jezero. Nalazi se jugoistočno od Pirota, između Krupca i Velikog Sela, na oko 400 m nadmorske visine. Pošto ne može da se zaledi u potpunosti, zahvaljujući izvorima termalne vode, zimi ga često posećuju jata labudova i drugih ptica, pa su ga stanovnici obližnjih sela nazvali ,,Labudovo jezero''.
U pitanju je lokalitet i srednjovekovni gradić od koga potiču naziv Temske, jednog od najvećih pirotskih sela, kao i Temštice, staroplaninske reke-lepotice. Pokušaću da vam prenesem svoje utiske o ovom mestu, kroz opis napora koje sam uložio da do njega i dođem, kroz prikaz razočarenja koje sam doživeo kada sam se napokon našao na njemu, kao i uz opis svih prepreka sa kojima će se neminovno suočiti oni koji odluče da ga posete sa prvim prolećnim danima.
U želji da prethodnog vikenda obiđem neko lepo mesto u zimskom ambijentu, sprečio me grip. Zbog toga, onako ,,iz kreveta'' preporučujem da, kad budete bili u prilici, posetite jedno veoma zanimljivo selo u babušničkoj opštini. Nekada je imalo mnogo veći značaj nego danas, a ja sam za njega i emotivno vezan jer odatle vodim poreklo po svojoj majci.
Mi Piroćanci često putujemo kroz Sićevačku klisuru u pravcu Niša. Ona je naša veza sa ostatkom Srbije i naš ,,prozor u svet''. Međutim, prilično sam siguran da dobar deo mojih sugrađana ne zna gde se nalazi selo po kome je čuvena klisura dobila ime, a da ogroman broj njih nikada nije bio u njemu. Ovo je pokušaj da to ispravimo.
Blato je jedno od najvećih i najrazvijenijih sela u pirotskoj opštini. Tim pre mi je oduvek bilo čudno da takvo selo, udaljeno oko 8 km od centra grada i locirano na prometnom putu koji vodi iz Pirota ka Babušnici, Vlasotincu i Leskovcu, nema svoju crkvu. Međutim, u ataru ovog sela nalaze se dva verska objekta. O Maglićkoj crkvi sam pisao u svojoj knjizi, a sada ću vam predstaviti drugu crkvu, takođe malo poznatu stanovnicima pirotskog kraja.
U pirotskom kraju postoji puno lepih vidikovaca, sa izuzetnim pogledom na okolinu. Jedan od takvih je Rosomački vrh, visok 1250 m. Za razliku od drugih staroplaninskih vrhova, na Rosomački vrh je lako popeti se i zimi, čak i po snegu, jer do njega vodi lepo obeležen i jasno trasiran put.
Vreme je obično loše u ovom periodu godine i nezgodno za obilazak planinskih vrhova, udaljenih vodopada i skrivenih izvora i spomenika. Zbog toga nastavljam da vam predstavljam neka manje poznata sela, lako dostupna automobilima. Za odlazak do njih neće vam biti potrebno previše truda i vremena.
Iako se nalaze veoma blizu svog opštinskog centra, ostavljaju utisak da je vreme u njima odavno stalo. To je potvrda činjenice da je depopulacija najdalje otišla u opštini Dimitrovgrad, posebno u njenom južnom delu.
Sa namerom da dam više informacija o ovom nekada perspektivnom babušničkom selu, napisao sam ovaj tekst. U vreme kada zaokuplja pažnju javnosti u Srbiji, kao simbol otpora protiv izgradnje mini hidroelektrana i privlači veliki broj aktivista ovog pokreta i ljubitelja prirode, hteo sam da Rakitu predstavim u pravom svetlu i da više pažnje posvetim njenoj istoriji i prirodi koja je okružuje.
Na teritoriji opštine Pirot postoje četiri jezera. Jedno od dva veštačka, pored mnogo poznatijeg Zavojskog jezera, je Sukovsko jezero. Pretpostavljam da je većina ljudi u pirotskom kraju čula za njega, ali sumnjam da veliki broj njih može da objasni gde se ovo jezerce nalazi, a kamoli da zna da ode do njega. Razlog za to je i što je Sukovsko jezero dobro ,,skriveno''.
Povodom velikog jubileja koji se obeležava 11. novembra 2018, predlažem vam da posetite jedno potresno mesto. Na njemu se pre tačno 103 godine desio zločin, a veliki spomenik, jedan od retkih iz ovog perioda u pirotskom kraju, podseća da taj zločin nikako ne sme da bude zaboravljen.
Postoji nekoliko mesta u pirotskom kraju do kojih sam prvi put došao u vreme kada je moja knjiga bila u fazi pripreme za štampu i izdavanje, a koja su zbog lepote i zanimljivosti sasvim sigurno mogla da pronađu svoje mesto u njoj. Jedno od njih je Nanin kladenac u blizini Pokrovenika, koga sam posetio 10. marta 2018. Moja preporuka je da iskoristite neobično toplo i suvo jesenje vreme za posetu ovom zanimljivom mestu.
Za početak bloga izabrao sam jednu kratku relaciju, odgovarajuću za lepe jesenje dane. Moja preporuka je da prošetate do novog mosta na Nišavi i obiđete deo grada koji se ubrzano razvija i menja svoj izgled, a koji ste, siguran sam, do sada retko posećivali. Ja sam to učinio 20. oktobra 2018.