10apr2019 Posetite Pandiralo - ponor u svrljiškom selu Periš

U pirotskom kraju postoji nekoliko reka ponornica. Jedan takav prirodni fenomen nalazi se u mestu koje se ne bi moglo nazvati ,,pirotskim'' jer gravitira nekim drugim gradovima, a i prilično je udaljeno od Pirota. Ipak, lepota Pandirala i zanimljive priče koje su vezane za ovo tajanstveno mesto, trebalo bi da budu dovoljan razlog da ga nekad i sami posetite.

Ponor Pandiralo se nalazi u izvorišnom delu Svrljiškog Timoka, u selu Periš. To je prvo svrljiško selo na koje se nailazi ukoliko se ide starim putem od Bele Palanke za Svrljig, kroz kraj koji se naziva Belopalanački Budžak.

Periš je udaljen oko 52 km od Pirota i 25 km od Bele Palanke. Na kružnom toku severno od Bele Palanke, koji se nalazi blizu uključenja na novi auto-put, treba pratiti putokaz za Svrljig i preći stari most na Nišavi. Nadalje je put prilično loš i prolazi se kroz opusteli deo belopalanačke opštine: sela Donju i Gornju Glamu, Babin Kal, skretanja za Kozju i Pajež, kao i kroz selo Miranovačku Kulu.

Na oko 4 km od Miranovačke Kule ulazi se u selo Periš, gde se nalazi važna raskrsnica puteva. Levo put vodi za oko 21 km udaljeni Svrljig (dalje za Niš ili Knjaževac), a desno se ide za knjaževačka sela Jalovik Izvor i Kalnu. Drugi pomenuti pravac je najkraća veza Niša sa skijaškim centrom ,,Babin zub'' na Staroj planini, pa ga tokom cele godine koriste zaljubljenici u skijanje i prirodu iz najvećeg grada jugoistočne Srbije. To ostavlja mogućnost da se do Periša iz Pirota stigne i drugim putem - preko Temske, Cerove i Jalovik Izvora. Skretanje levo sa puta za Knjaževac i Zaječar nalazi se malo pre Kalne, nekada poznatog i razvijenog rudarskog naselja.

Položaj ovog kraja na spoju nišavske i timočke doline, i na granici dva velika planinska sistema, Stare planine i Svrljiških planina, te činjenica da preko njega od davnina vodi putni pravac koji spaja pomenute oblasti, imao je za posledicu da je odavno postao granično područje i u administrativnom pogledu. Naime, ovde je nekada prolazila granica između rimskih provincija, a kasnije turskih sandžaka. 

Tridesetih godina XIX veka, knez Miloš Obrenović je Akermanskom konvencijom izdejstvovao proširenje svoje teritorije, pa je srpsko-turska granica uspostavljena između Knjaževca (tadašnjeg Gurgusovca) i Pirota, pored samog Pandirala, gde je bio đumruk (carina). Tako je između 1837. i 1877. godine ovde prolazila takozvana ,,granica od plota’’, između Kneževine Srbije i Turske carevine, a i danas je ovde granica tri okruga - Pirotskog, Nišavskog i Zaječarskog.

Čuvena ,,granica od plota’’ bila je komisijski utvrđena i postojala je sve do oslobođenja ovih krajeva od Turaka. Otvarala se na Svetog Iliju (2. avgusta) i tada je bilo dozvoljeno da stanovništvo iz pograničnih sela odlazi na srpsku, odnosno tursku teritoriju, kod svojih poznanika, rodbine i prijatelja. 

Granica bi bila otvorena tri dana. Prva dva dana se ,,vilo oro’’ u srpskom Perišu, a trećeg u obližnjem, tada turskom, Vitanovcu. Četvrtog dana se odlazilo kućama i granica se zatvarala.

(Mihajlo M. Kostić: ,,Teritorijalna pripadnost Belopalanačke kotline u prošlosti i administrativno oblikovanje’’ - Pirotski zbornik br. 27-28, 2003; str. 21)

Na samom ulazu u Periš, iz pravca Bele Palanke, pre raskrsnice pomenute u gornjem tekstu, treba ostaviti automobil. S leve strane puta se nalazi jedno veće pojilo za stoku i odavde je Pandiralo udaljeno svega 5 minuta hoda.

Postoji obeležena staza, prolazi se kroz manju borovu šumu i nemoguće je promašiti cilj. Ubrzo se ukazuje dolina Svrljiškog Timoka i velika stena sa pećinom u kojoj ponire reka. Kada sam poslednji put bio na ovom mestu, 30. marta 2017, prizor nestajanja rečice u tami pećine bio je fascinantan:

Moja je preporuka da siđete u dolinu i izbliza razgledate ponor:

Ukoliko Pandiralo posetite u sušnom delu godine (leto-jesen), kao što sam ja učinio sa svojim zetom Darkom 2. oktobra 2010, može se desiti da zateknete ovakav prizor - reku bez kapi vode:

Ovo može da bude idealno za ljubitelje speleologije - da bolje istraže unutrašnjost mistične pećine.

O Pandiralu su oduvek raspredane neverovatne priče. Neki su pokušali da otkriju šta se krije u njegovoj tami. Nikad se nisu vratili, kao što ni stoka koju bi bujice ponele u bezdan više nikad nije viđena. Navodno su zlato u Pandiralu sakrivali Turci, pa su dolazili da ga traže njihovi potomci mnogo godina kasnije. I u samom Perišu ima puno tragača za zlatom i priča o njima.

(http://www.timockapruga.org.rs/left_side/ukidanje_svrljiskog_voza.php - ,,Poslednji voz za staru prugu’’; autor teksta Dragan Bosnić)

Zlatna groznica ne potresa samo pustolove i vladare novije dobi, već i one ranije. Kažu da je kralj Aleksandar I Karađorđević neposredno pred svoju smrt, 1934. godine, pohodio Svrljig i Svrljiške planine, konkretnije Periš i Pandiralo:
,,Dojavljeno nam je da dolazi kralj, pa smo sagradili veliku binu odakle bi se on obratio narodu. U zakazano vreme okupilo se mnogo naroda iz svrljiškog i belopalanačkog kraja, a kralj samo prođe nedaleko od bine sa mnogobrojnom svitom i ode dalje. Pričalo se da ga je ovde interesovalo nekakvo blago i zlato, navodno koje nosi reka koja tu ponire’’- pričao je devedesetogodišnji Dragoslav Jovanović iz Periša o čudnoj poseti kralja Aleksandra svom selu.

(http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/08/09/srpski/R01080805.shtml,
,,I kralj Aleksandar tražio zlato’’; tekst od 08.08.2001, autor D. Petković)

Druga priča je o izvesnom Perišancu Dini koji je pronašao je zlato, ali je blago uložio u kupovinu zemlje i tadašnju banku u Zaječaru. Međutim, Dina nije dozvoljavao da se na njemu primeti novostečeno bogatstvo. Oblačio se seljački. Tako je, kaže priča, jednog dana banuo u banku, a službenici ga mrko odmerili od šubare na glavi, do kožnih blatnjavih opanaka na nogama. Namrštena lica bankara navodno je primetio upravnik banke i objasnio radnicima ,,da je gospodin Dina njihov novi predsednik banke…"

Ono što je najzanimljivije, samo 700 m dalje od Pandirala nalazi se još jedna pećina, u dnu malog kanjona. Ovde ponovo ističe voda Svrljiškog Timoka koja je malo dalje nestala u velikom mračnom otvoru Pandirala. Ovaj izvor naziva se Vrelo. Visinska razlika između ponora Pandirala i Vrela je oko 50 m.

Da bi se došlo do Vrela, od Pandirala treba krenuti na zapad, prateći zamišljeni tok reke. Prolazi se pored starih seoskih kuća:

Ukoliko ne možete da se orijentišete, pitajte nekog od meštana - sigurno će vam najljubaznije pokazati pravi put. U drugom delu put pravi nekoliko oštrih krivina i spušta se u kratki kanjon gde je smešteno Vrelo:

Prizor reke, koja se ponovo pojavljuje nakon kratkog prekida u svom toku, podjednako je interesantan kao u slučaju ponora Pandirala:

Istim putem se možete vratiti do automobila koji ste ostavili na ulazu u selo, a možete i putem kroz samo selo, a onda drumom u pravcu Miranovačke Kule i Bele Palanke. Uzput ćete proći raskrsnicu na kojoj se levo ide za Kalnu i Babin zub:

Trajanje relacije: oko 4h (samo od Pirota do Periša, preko Bele Palanke, biće vam potrebno oko 1h 15 min vožnje automobilom); vratite se drugim putem, preko Jalovik Izvora, Cerove i Temske i tako napravite krug

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: zanimljiv prirodni fenomen, najbolje vreme za posetu je rano proleće; lepa priroda - padine Svrljiških planina

Rizici: druga pećina (Vrelo) je teško uočljiva i nema putokaza, možda će biti potrebna pomoć meštana

Komentari

Novi komentar