10feb2024
Popnite se na Šljivovički vrh
Za one koji su početnici u planinarenju, ili se pripremaju za neke ozbiljnije planinarske akcije i zahtevnije vrhove, uspon na Šljivovički vrh (ili Šljivovički vis, 1258 m) može da posluži kao idealna relacija. Nalazi se na teritoriji opštine Bela Palanka i najviši je vrh planine Stranje. Mnogi ovu planinu nazivaju i Šljivovičkom planinom, po selu Šljivovik, koje obično predstavlja polaznu tačku za uspon na pomenuti vrh.
Ovo je draga uspomena na uspon na Šljivovički vrh sa dva najbolja drugara, Marjanom i Dimetom, od 22. novembra 2009. godine. Iz Šljivovika, udaljenog oko 30 km od Pirota i 16 km od Bele Palanke, izašli smo do velikog pojila za stoku koje se nalazi iznad sela. Ovo mesto se zove ,,Korita'' i na njemu se planinari mogu snabdeti vodom pre početka uspona na sam vrh:
Mi smo sa ovog mesta izveli uspon na Šljivovički vrh na način koji planinari retko koriste. To je najkraća moguća staza koja povezuje česmu u mestu Korita sa krajnjim ciljem. Ovo je prilično naporan način, kako zbog velike razlike u visini (oko 450 m), tako i zbog same prirode terena. Olakšavajuća okolnost je što je teren prilično pregledan:
Trebalo nam je 1h 40 min da izađemo na put koji vodi do bivšeg vojnog objekta na vrhu:
Reč je o nekadašnjem centru veze (relejnoj stanici), koja je teško stradala 28. marta 1999. godine, tokom agresije NATO-a na našu zemlju. Od nje je do dan-danas ostala samo polurazrušena zgrada:
Oprezno smo u ušli u zgradu i peli se na više spratove. Kažu da je ranije ovaj objekat bio tako dobro opremljen za boravak da je bio u rangu osrednjeg hotela. Nažalost, od svega su ostali samo goli zidovi:
Uverili smo se da je Šljivovički vrh prvoklasan vidikovac, sa fenomenalnim pogledom na velika prostranstva u opštinama Pirot, Bela Palanka i Babušnica. Uostalom, lokacija vojnog centra veze nije bila slučajno izabrana:
Šljivovički vrh se izuzetno dobro vidi iz Pirota i Babušnice. Jedinstven je po tome što je možda i jedini ,,zabetonirani'' planinski vrh u Srbiji, pošto je za potrebe nekadašnjeg vojnog objekta, koji se nalazi tik ispod najviše tačke, izgrađen sistem za prikupljanje atmosferskih voda:
U povratku smo išli putem do Šljivovika (oko 7.5 km). Rastojanje je duže u odnosu na strmi uspon i spust je u našem slučaju potrajao skoro 2h:
Trajanje relacije: oko 7h
Zahtevnost relacije: teška (4/5)
Karakteristike: teži način izlaska na markantni vrh, vidljiv izdaleka; sjajan vidikovac sa fenomenalnim pogledom na okolinu
Rizici: početnicima i rekreativcima preporučujem da do vrha idu obilaznim vojnim putem jer staza kojom smo mi išli u jesen 2009. nije obeležena; ulazak i boravak u bivšem vojnom objektu na ličnu odgovornost (pošto se nalazi u fazi urušavanja!); na vrhu je moguć jak vetar