10may2019
Popnite se na Asenovo kale iznad Zvonačke Banje
Preko puta Zvonačke Banje, iznad puta za selo Jasenov Del, visoko štrči stenovito brdo zvano Asenovo kale (1033 m). Uzdiže se oko 350 m nad Zvonačkom Banjom. Godinama smo uživali u pogledu na njega kupajući se u toploj vodi bazena nekadašnjeg hotela ,,Mir’’.
Markantan je prirodni objekat u ovom kraju i ukazuje se u vidnom polju odmah nakon što put iz pravca Trnskih Odorovaca ,,savije’’ ka Zvonačkoj Banji. Udaljenost od Pirota je 34 km, a od Babušnice 27 km.
Tačno ispod Asenovog kalea, na Zvonačkoj reci ili Blatanici, nalazi se malo poznati kanjon Cedilka. Kroz njega je nekada prolazila jedna od najatraktivnijih deonica pruge koja je povezivala selo Rakitu i Belo Polje kod Sukova.
Prema starim predanjima, u podnožju Asenovog kalea se nekada nalazio antički grad, a pošto ga je u XII veku obnovio bugarski car Jovan Asen I, brdo je dobilo sadašnji naziv. U to vreme, svoj procvat doživljava i Zvonačka Banja, čija je topla voda korišćena za lečenje još u rimsko doba. Nažalost, nekada perspektivna i omiljena turistička destinacija stanovnika ovog dela Srbije sada je zaboravljena i praktično ,,mrtva’’.
Dva puta sam bio na vrhu Asenovog kalea i to iz različitih pravaca. Opisaću oba načina dolaska do vrha, iako se oni na kraju spajaju u jedan, a zajedno predstavljaju zanimljivu kružnu relaciju.
Najpre sam se u društvu svog druga Dejana Tričkovića popeo na Asenovo kale sa njegove zapadne strane, 21. maja 2011. Jutarnja magla, česta u derekulskom (zvonačkom) kraju, pretila je da nam pokvari doživljaj, ali ubrzo se podigla i sa puta Zvonačka Banja - Zvonce ukazao se cilj naše planinarske relacije:
Na mestu gde se sa leve strane odvaja makadamski put za selo Jasenov Del, oko 1.5 km posle Zvonačke Banje, na jednom proširenju treba ostaviti automobil. Odavde se ide peške. Ubrzo se prelazi novi most na Zvonačkoj reci:
Nekoliko stotina metara dalje, u podnožju Asenovog kalea, kod mesta gde se Vetrenski potok uliva u Zvonačku reku, treba skrenuti desno na put prikazan na sledećim slikama:
Sada postoje markacije i sve je lepo obeleženo, što pre osam godina nije bio slučaj. Moram da naglasim da je ovaj put kraći i brži, ali je strmiji i naporniji u odnosu na onaj koji ću opisati malo kasnije. Upravo do ovog mesta prvi i drugi put imaju zajedničku trasu, a od njega se razdvajaju i vode na vrh sa različitih strana.
Potrebno je samo pratiti put kojim ste krenuli. Sa njega je dobar pogled na vrh Asenovog kalea sa jugozapadne strane, kao i na obližnju dolinu Vetrenskog potoka, u kojoj se nalazi malo Vetrensko jezero, kao i na Rakitski kamen (1457 m):
Posle jakog uspona dolazi se do jednog zaseoka sela Jasenov Del. Ovde smo sreli ljude koji su nas uputili na pravi put:
Posle nepun sat od skretanja sa asflatnog puta, izlazimo na zaravan južno od Asenovog kalea, na kome se nalazi televizijski predajnik. Ovde se dva puta ponovo spajaju u jedan, a ja sam bio oduševljen jorgovanima u cvatu i pogledom na Vlašku planinu, planinu Greben i kanjon Jerme. Zbog toga smatram da je uspon na Asenovo kale najlepši upravo u maju.
Ostalo nam je da učinimo još zadnji napor i popnemo se na sam vrh stene. Postoji markirana staza, a u svakom slučaju treba biti skoncentrisan i pažljiv. Pogled sa Asenovog kalea je predivan i teško ga je opisati rečima:
Od pogleda na Zvonačku Banju, koja se nalazi nekoliko stotina metara niže, zastaje dah. Osećaj je isti kao kada se nagnete nad bunar i zagledate bojažljivo u njegovu vodu:
Na najisturenijem delu ogromne stene nalazio se veliki drveni krst, vidljiv izdaleka:
Drugi način da se popnete na Asenovo kale je u stvari put koji smo Dejan i ja iskoristili u povratku maja 2011. Njime sam ja izašao na vrh 1. jula 2018. Bio sam prijatno iznenađen putokazima koji planinare nepogrešivo vode do cilja:
Ovog puta u podnožju brda nisam skrenuo desno uzbrdo, već sam produžio pravo putem koji vodi za Jasenov Del. Put prolazi ispod samog Asenovog kalea, odnosno između njega i Zvonačke reke:
Ovaj put do vrha je duži, ali i lakši jer je uspon manji. Sa njega se otvara pogled na Zvonačku Banju, vrh Opaljenac iznad nje (1074 m) i obližnje planine:
Uvek sa setom posmatram Zvonačku Banju jer me za to mesto vežu predivne uspomene iz detinjstva i mladosti.
Posle nekih 45 minuta hoda od mesta gde se ostavlja automobil, ulazi se u prvu mahalu sela Jasenov Del - Pančinci. Vrh se vidi sa istočne strane:
Ne izostaje lep pogled na Vlašku planinu i Greben:
Jasenov Del je veoma raštrkano selo koje se sastoji iz više udaljenih mahala. Prolazite kroz ,,glavni'' deo sela:
Jasenov Del je najistočnije babušničko selo. Udaljeno je oko 3 km od skretanja sa puta između Zvonačke Banje i Zvonca. Pogranično je selo u čijem se ataru nalazi napuštena karaula Sip, u podnožju istoimenog vrha (1240 m). Jasenov Del je jedno od sela sa najvećom nadmorskom visinom u opštini Babušnica i u Pirotskom okrugu. Veći deo je na oko 900 m nadmorske visine, ali se pojedine kuće nalaze i na preko 1000 m.
Posleratni period beleži konstantan pad broja stanovnika ovog sela - 1948. ih je bilo 844, 2002. - 198, a sada ih je sigurno znatno manje. Pošto nema asfaltnog puta, u Jasenov Del se vrlo teško stiže zimi. Većinsko stanovništvo je bugarske nacionalnosti.
Na jednom mestu glavni put se račva. Pravo se ide za karaulu Sip, a za Asenovo kale treba skrenuti desno:
Odavde do vrha treba manje od pola sata hoda. Ova deonica je u pojedinim delovima vrlo loša, ali je pogled sa nje izuzetan:
Važan orijentir su kuće prikazane na sledećoj slici. Sa ovog mesta se vidi put kojim ste došli u selo:
Stazom iznad njih izlazi se na proplanak na koji dolazi i put sa suprotne, zapadne strane. Odavde je prelep pogled na šumovito prostranstvo Vetrena:
Ovog puta nije bilo niti rascvetalih jorgovana (početak jula), niti velikog drvenog krsta, ali je boravak na Asenovom kaleu ponovo za mene bio nezaboravan:
U povratku mi je trebalo svega 35 minuta da se sa vrha spustim do asfaltnog puta gde su me čekala kola:
Trajanje relacije: oko 4.5h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: prelepa priroda, jedan od najlepših vidikovaca u pirotskom kraju; cilj relacije je uvek u vidokrugu, a tu su i markacije
Rizici: pojedine deonice su strme, posebno biti obazriv prilikom uspona na sam kameniti vrh