Pirot i pirotski kraj

19mar2025 Zvonce i Našuškovica

U Zvonce sam stigao tog dana peške iz Zvonačke Banje (oko 2 km). Ulaz u ovo lepo selo iz pravca banje izgleda ovako:

Zvonce opravdava epitet centra ovog kraja: evidentno je više ljudi i življe je nego u ostalim selima Derekula, ima nekoliko prodavnica i kafana, tu su policijska stanica i pošta... Početkom ovog veka (2002) u Zvoncu su živela 254 stanovnika u tačno 100 domaćinstava. Danas je broj ljudi u selu sigurno dva puta manji. Ovde se na nadmorskoj visini od oko 660 m spajaju Berinska ili Presečka i Rakitska reka, dajući Zvonačku reku ili Blatašnicu, levu pritoku Jerme:

Velika zgrada osmogodišnje osnovne škole ,,Bratstvo'' (jedna od većih i lepših u Pirotskom okrugu) sa susednim zgradama:

Sa druge strane Berinske (Presečke) reke, ispod puta za Rakitu, nalazi se lepa crkva posvećena Svetom Iliji:

Tu je i stari most na Berinskoj reci. Bio je u vrlo lošem stanju i sa ograničenom nosivošću na pet tona. Odmah iza njega je novi betonski most, koji 2014. još uvek nije bio aktivan. Danas se preko njega prelazi Berinska reka na putu za 3.5 km udaljenu Rakitu:

Sledi deo Zvonca koji se smestio uz Berinsku reku, a prema izlazu u pravcu Babušnice, Preseke, sela Berin Izvor i Našuškovice. U daljini, na istoku, dominira Asenovo kale (1033 m, iznad Zvonačke Banje). Zapadno od Zvonca, desno od puta za Berin Izvor je Popovar (960 m):

Skretanje za Našuškovicu je udaljeno čak 2.5 km od centra Zvonca. Nadmorska visina je 735 m:

Put za Našuškovicu je od ovog mesta dugačak oko 3 km. Krivudav je, uspon je konstantan i savladava se visinska razlika od 160 m. Asfaltni je, ali je na pojedinim mestima toliko oštećen da se asfalt povremeno i gubi. Za prelaženje ove prilično naporne deonice meni je bilo potrebno oko 30 minuta. Sa puta se pruža pogled na kuće u susednom selu Preseka, vrh Šiljegarnik (1086 m) na planini Talambas, Vetren (1457 m) i Ruj (1706 m):

Sa jednog mesta ispred sela je lep pogled na centralni deo sela Našuškovica, inače raštrkanog u nekoliko mahala:

Ovako izgleda sam ulaz u ovo planinsko selo, smešteno na padinama Stolske planine:

U Našuškovici je 2022. godine živelo 86 ljudi. Osam godina ranije, u proleće 2014, ja sam bio prijatno iznenađen veličinom sela i činjenicom da su aktivne bile dve prodavnice. Takođe, nova četvorogodišnja škola mi je izgledala veoma lepo:

Evo još malo podataka o Našuškovici sa Vikipedije:

U selu je vrlo malo mladih, većina je starije stanovništvo. Iseljavanje je jedan od glavnih faktora smanjenja stanovništva u ovim krajevima. Našuškovica je stočarsko seosko naselje razbijenog tipa (sa sedam zaseoka - mahala) između dva planinska vrha. Starija prošlost naselja je nepoznata. Naselje je novijeg porekla i nastalo je u prvoj polovini ili sredinom XIX veka. Nekadašnje selo Selište bilo je udaljeno 2 kilometra od sadašnje lokacije sela. Nekada je bio tradicionalno razvijen ćurčijski zanat. Podataka o poginulima u Otadžbinskim ratovima (od 1912. do 1918. godine) nema, jer je Našuškovica tada bila u sastavu Bugarske. U Drugom svetskom ratu poginuo je samo jedan stanovnik, streljan kao domaći izdajnik od strane partizana.

Lepo vreme sam iskoristio za odmor na platou pored seoske škole jer je uspon iz Zvonca prilično zahtevan. Produžio sam i malo naviše i posmatrao Našuškovicu iz pravca zapada:

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lep i pomalo zaboravljeni zvonački kraj; Zvonce - centar šireg područja koje se zove Derekul i obližnje planinsko selo Našuškovica

Rizici: prilično zahtevan uspon do Našuškovice