Pirot i pirotski kraj

5sep2025 Uspomena na jedan lep uspon na Midžor

Kako to zahteva uspon na jedan takav vrh, krenuli smo rano ujutru. Objašnjavao sam drugarima da je za uspeh akcije neophodno da vreme bude lepo i stabilno, da je iseptembar idealan mesec za Midžor i da ne treba ni pomišljati o odlasku do njega ukoliko ima šansi za vremenske nepogode, grmljavine, kišu, promenu vremena.

Napravio sam puno fotografija i pre dolaska na naše polazno mesto, na plato podno Babinog zuba na oko 1570 m nadmorske visine:

Na odredištu smo bili oko 7:30.

Prva deonica vodi kroz šumu i pored žičare na ski-stazi Konjarnik:

Kada nekoga prvi put vodite na Midžor, osnovno je da mu objasnite da to nije preterano teška planinarska relacija, ali da je najteža deonica praktično na samom njenom početku. To je uspon uz Vojvodin venac (1577 m), sve do podnožja Žarkove čuke (1848 m). To obično traje 30-40 minuta:

Počinju da se otvaraju neka nova prostranstva. Prolazi se podnožjem Prilepskog vrha (1906 m):

Uživanje u lepom pogledu, beskrajnim staroplaninskim suvatima i bezgraničnoj slobodi je zagarantovano. Približavamo se vrhu Tupanar, koji se u stvari sastoji iz dva visa približno iste visine (1956 i 1959 m):

Midžor odavde izgleda gorostasno i moćno. Treba napraviti pauzu na jednom mestu gde obično zna da se formira barica sa vodom. Lep je pogled na knjaževački deo Stare planine (Dupljak, Repljanska crkva, Šilja čuka, Hajdučki i Orlov kamen):

Polako počinje završni uspon. Ispod puta, na par stotina metara je izvor Tri kladenca. Ne treba ga mešati sa mestom istog imena na Koprenskom platou (izvorište Dojkinačke reke). To je izvor na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji. Ispod njega je duboka i prelepa dolina zvana Razdolje:

Uz put podnožjem samog Midžora dolazi se do napuštene jugoslovenske karaule:

Od vrha nas deli svega desetak minuta. Od ovog mesta do njega vodi strma staza. Mi smo išli obilaznom stazom i na Midžor došli iz pravca istoka. Moji drugari su imali priliku da se uvere u da je bugarska strana Midžora izuzetno strma, za razliku od naše. Duvao je i jak vetar:

Na vrhu smo bili posle 2h 40 min, što je odlično prolazno vreme (oko 10:30, što predstavlja najlepše vreme za izlazak na Midžor). Tabla ili spomen-ploča, posvećena čoveku koji je prvi zvanično osvojio Midžor u julu 1890. godine, Luju Adamoviću, tada je bila čitava. Ovaj čovek je bio botaničar i profesor Pirotske gimnazije, poreklom iz Hrvatske. Takođe, pre 15 godina je bilo aktuelno upisivanje u svesku ili svojevrstan planinarski dnevnik na vrhu, koji se čuvao u posebnoj drvenoj kutiji:

Uživali smo u pogledu na okolinu:

Posle zasluženog odmora krenuli smo nazad istom planinskom stazom. Prilikom spusta niz Vojvodin venac prema Babinom zubu bili smo nagrađeni spektakularnim i nezaboravnim prizorom:

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: svakako jedna od najlepših planinarskih relacija na Staroj planini, koju bi trebalo da prođe bar jednom svako ko sebe smatra planinarom ili ljubiteljem prirode; nepregledna prostranstva, osećaj slobode, fantastičan pogled na okolinu

Rizici: strm uspon uz Vojvodin venac (u prvom delu relacije), jako sunce, vetar na samom vrhu, nepredvidive promene vremena, strmo odsečena bugarska strana, velika razlika u nadmorskoj visini između polazne tačke (npr. Pirot, Knjaževac ili Niš) i samog Midžora (blizu 2000 m); ne treba ni pomišljati o usponu na Midžor ukoliko ima šansi za vremenske nepogode, grmljavine, kišu, promenu vremena!