19jun2019 Učestvujte u tradicionalnom međunarodnom usponu na Ruj

Predstojeći vikend, tačnije subota 22. jun, predstavlja idealnu priliku da se popnete na najviši vrh jedne od najlepših planina u pirotskom kraju. U usponu učestvuju planinari i ljubitelji prirode iz cele Srbije, a na samom vrhu je susret i druženje sa kolegama iz Bugarske. Tradicionalno ovu manifestaciju odlično organizuju Turistička organizacija opštine Babušnica i lokalni planinarski klub ,,Ruj 1706'', po pravilu u trećoj suboti meseca juna. Ove godine je uspon jubilaran i održava se desetu godinu zaredom.

Na prelepoj planini Ruj sam bio tri puta. Nalazi se na samoj srpsko-bugarskoj granici. Istoimeni vrh sa svojih 1704 m (prema nekim izvorima 1706 m) najviši je u opštini Babušnica.

Put za Ruj vodi preko nekadašnjeg rudarskog sela Rakite i oko 5 km udaljenog sela Vuči Del. Vuči Del je udaljen oko 46 km od Pirota putem preko Sukova i Zvonačke Banje, a 34 km od Babušnice.

U zoni vrha Ruj teritorija Srbije se duboko ,,uvlači’’ u teritoriju Bugarske. Zbog toga je kretanje u ovoj zoni ranije bilo krajnje ograničeno i planinari su pre osvajanja vrha morali teškom mukom pribavljati neophodne dozvole. Danas to više nije slučaj. Sa naše strane vrh je teško pristupačan jer je udaljen od glavnih puteva. Sa bugarske strane uspon je lakši pa se do vrha može stići i terenskim vozilima iz obližnjeg Trna.

Priča o poreklu naziva ove planine je veoma mistična. Rujevit, sedmoglavi prethrišćanski bog starih Slovena, bio je oličenje sunca odnosno sedam toplih meseci u letnjem delu godine. U korenu imena ovog boga je zaboravljena stara srpska reč ,,rujan’’, što znači ,,tamnocrven’’. Pretpostavlja se da je Ruj dobio ime po boji koju njegove preko dana osunčane padine dobijaju u smiraj tokom zalaska sunca.

Pošto je uspon organizovan, vi nećete morati da brinete o maršruti, jer će vas iskusni vodiči iz babušničkog planinarskog kluba, uz pomoć pripadnika Gorske službe spašavanja, bezbedno odvesti do vrha i vratiti nazad u Rakitu. Na vama je ,,samo'' da obezbedite dobru fizičku kondiciju i da maksimalno uživate u prirodi i njenim lepotama. Naredne fotografije su nastale u leto prošle godine (19. avgusta 2018), kada sam zadnji put bio na Ruju, u društvu svog kuma Marjana.

Jedna važna napomena: Opisaću odlazak do Ruja iz Rakite, preko sela Vuči Del, jer sam ja tako uvek išao na ovu planinu. Zatim ću opisati povratak sa Ruja do Rakite, preko Rakitskog ili Vetrenskog kamena, jer smo se na taj način moj drug Dejan Tričković i ja vratili sa Petog međunarodnog uspona, 14. juna 2014. Zatim ću dati predlog za još jedan način povratka sa Ruja do sela Vuči Del.

Koliko znam, ove godine će trasa relacije ići obrnutim smerom. Najpre će se iz Rakite izaći na Rakitski kamen. Oni sa manje kondicije mogu se vratiti u Rakitu, a bolje spremniji produžavaju na Ruj. Posle osvajanja vrha i odmora na njemu u trajanju oko jednog sata, predviđen je povratak preko sela Vuči Del. Zbog toga, nemojte da vas zbuni pravac kretanja koji opisujem u narednom tekstu.

Polazna tačka će biti u centru sela Rakita, čuvenog po borbi aktivista pokreta ,,Odbranimo reke Stare planine'' protiv izgradnje derivacionih MHE i otporu meštana bahatom investitoru iz prestonice, koji ne odustaje od svoje namere da zauvek promeni izgled ovog lepog i pitomog kraja.

Za mog kuma i mene polazak je bio na izlazu iz sela prema Vuči Delu:

Put prati dolinu Vučidelske reke. Usput je moguće videti neka od napuštenih rudarskih okana, po kojima je okolina Rakite poznata. Iz njih se nekada eksploatisao najkvalitetniji kameni ugalj. 

Pre ulaza u Vuči Del, sa desne strane puta, nalazi se jedan izvor sa pijaćom vodom. Rastojanje između Rakite i Vuči Dela (oko 5 km) obično se prelazi za oko sat vremena. Selo je veoma razuđeno, sa velikom razlikom u nadmorskoj visini između pojedinih njegovih kuća.

Vuči Del u opštini Babušnica je sa 1120 m selo na najvećoj nadmorskoj visini u Pirotskom upravnom okrugu (u opštini Pirot to je selo Cerev Del sa 1020 m). Ovaj podatak se mora prihvatiti uslovno iz razloga koji sam prethodno naveo.

Prema predanju, to je naselje u dolini gde ima vukova (,,Vučje Dol’’). Ranije se zvalo i Vladislavci, prema srpskom kralju Stefanu Vladislavu Nemanjiću koji je navodno tamo jednom prilikom boravio.

Po popisu iz 2002, selo je imalo 171 stanovnika, a najviše ih je bilo 1981 - 408. Stanovništvo je pretežno bugarske nacionalnosti.

Po ulasku u selo, put naglo zavija levo i vodi do jedne česme gde se obično pravi pauza:

Dalje se prati markirana i krivudava planinarska staza, koja delom ide kroz šumu, a delom preko livada:

Još uvek nije moguće videti cilj relacije - planinu Ruj. Posle otprilike 40 minuta hoda od česme u Vuči Delu, dolazi se na važnu raskrsnicu puteva. Levo se na Ruj dolazi iz pravca Rakitskog kamena (bez ulaska u Vuči Del), desno se ide obilaznim patrolnim putem do karaule iznad sela Vuči Del, a za Ruj se produžava pravo gore. Sa ovog mesta se pruža lep pogled na Vuči Del:

Posle prelaska jedne kraće deonice kroz bukovu šumu, put izbija na prevoj sa koga je moguće prvi put videti prelepi Ruj:

Tu u podnožju ovog božanstvenog vrha, na oko 1500 m nadmorske visine, nalazi se i izvor pitke vode:

Do vrha je potrebno još nekih pola sata hoda. Uspon je jak, ne žurite, samo polako, uživajte u pogledu na okolinu:

Posle tri sata hoda iz Rakite, stiže se na vrh. Označavaju ga odvojene srpska i bugarska granična ,,piramida'', što potiče iz vremena kada je kretanje u ovoj zoni bilo strogo ograničeno i kada do najviše tačke nije bilo moguće doći sa srpske strane.

Pogled sa Ruja je fantastičan i pruža se na sve četiri strane sveta. U Bugarskoj se mogu videti okolina Trna, Znepolje (,,Bugarski Pešter'' u dolini Jerme), jezero Jarlovci i jedan planinarski dom u podnožju. Na našoj srpskoj strani pogled se prostire do svih najznačajnijih planina i vrhova u pirotskom kraju, a na jugozapadu seže do visokih crnotravskih planina, visine preko 1700 m:

Daleko na horizontu, moguće je pažljivim posmatranjem uočiti usku srebrnastu traku koja potiče od Vlasinskog jezera.

Možda će najbolju ilustraciju boravka na vrhu Ruja predstavljati sledeći video-klip:

Sledeće fotografije najbolje opisuju kako izgleda susret srpskih i bugarskih planinara na vrhu Ruja (jun 2014):

Nemojte da vas začude automobili na bugarskoj strani Ruja. Kao što sam rekao, vrh je mnogo pristupačniji sa te strane pa je moguće iz Trna doći i na ovaj način. Prilikom organizovanih međunarodnih uspona to koriste pripadnici Bugarske pogranične policije pa očekujem da tako bude i ove godine.

Povratak do Rakite, preko Rakitskog ili Vetrenskog kamena izgleda ovako (napominjem da je ova trasa neuporedivo teža od one koja vodi preko sela Vuči Del). Spustite se sa vrha do prevoja i do pomenute raskrsnice puteva. Krenite desno, patrolnom stazom koja je markirana i vodi uz samu granicu (slike su iz juna 2014):

Vuči Del se obilazi sa istočne strane, odnosno selo ostaje dole levo. Priroda je prelepa u ovo doba godine:

Na jednom obeleženom mestu u bukovoj šumi, na otprilike pola puta između Ruja i Rakite, izlazi se na Rakitski kamen (1457 m). Sa njega se pruža lep pogled na šumoviti Vetren, Asenovo kale, Vlašku planinu i planinu Greben:

Put zatim zavija levo i udaljava se od granice. Stalno se prate markacije koje su odlične:

Spust u Rakitu je sa istočne strane. Šumski put vodi pravo do seoskog doma kulture. Za spust sa Ruja ovim putem do Rakite je potrebno minimum dva sata hoda. Pretpostavljam da je za uspon u suprotnom smeru potrebno najmanje tri sata.

Ukoliko želite da probate još jedan alternativni put za povratak sa Ruja do Vuči Dela, na pomenutoj raskrsnici, prilikom silaska sa vrha, skrenite levo (suprotno od pravca koji vodi do Rakite preko Vetrenskog kamena, slede slike iz avgusta 2018). Pratite patrolnu stazu koja prolazi južno od sela, bez većih varijacija u nadmorskoj visini. Ruj ostaje iza vas:

To je stari put koji su naše pogranične jedinice koristile prilikom kontrole granice sa Bugarskom. Na mestu prikazanom na prvoj sledećoj slici idete gore levo. Usput prolazite pored dva izvora sa hladnom vodom. Selo Vuči Del ostaje dole desno, a možete da vidite i Vetrenski kamen:

Posle nešto manje od sat vremena od raskrsnice, dolazite do napuštene karaule iznad Vuči Dela. Razgledajte je - u pitanju je kvalitetan objekat koji bi uz mala ulaganja mogao da se pretvori u planinarski dom:

Sa proplanka na kome se nalazi karaula pruža se lep pogled na kraj iznad sela Crvene Jabuke, i dalje prema Crnoj Travi i Vlasotincu:

Spustite se putem do sela Vuči Del, a zatim niz Vučidelsku reku do Rakite. Za ovo će vam biti potrebno minimum sat i po vremena:

Trajanje relacije: minimum 9h (računato sa polaskom iz Pirota i pešačenjem iz Rakite)

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: tehnički ne previše zahtevna relacija jer je put odlično markiran i pregledan; lepa priroda i izuzetan pogled sa Ruja na okolinu; druženje sa planinarima iz Srbije i Bugarske ostaje u pamćenju za ceo život

Rizici: i pored svega relacija je prilično naporna i mogu da je savladaju samo najspremniji, problematičan je povratak zbog umora, jakog sunca i visoke spoljne temperature

Komentari

Novi komentar