12oct2019 Potražite Berovičko jezero i jamu Peštericu

Na teritoriji Pirotskog upravnog okruga postoje samo dva prirodna jezera - Krupačko i Berovičko. Na vezu između oba dva hidrografska objekta i reči ,,jezero'' mogu se staviti ozbiljne primedbe. Površina Krupačkog jezera je velikim delom pod barskom vegetacijom pa ga je pravilnije nazvati ,,močvarom'' ili ,,blatom''. S druge strane, Berovičko jezero je periodično i u vreme sušnog letnjeg perioda gotovo presuši. U ovom članku ću opisati dva načina dolaska do Berovičkog jezera - prvi preko Prisjana, Kamika i Berovice, a drugi preko sela Vlasi kojim sam poslednji put došao do ovog lepog i nedovoljno poznatog mesta u pirotskom kraju.

Siguran sam da će biti onih koji će reći da je pravilan naziv ,,Berovsko'', a ne ,,Berovičko jezero'' i da taj naziv koriste meštani. Štaviše, i ja sam ranije koristio taj naziv i sretao ga u zavičajnoj literaturi. Međutim, smatram da je pravilan naziv ,,Berovičko jezero'', jer se ono nalazi u neposrednoj blizini sela Berovice, a nekako mi je logično da prisvojni pridev od ,,Berovica'' bude ,,berovičko''. U prilog tome, u Severnoj Makedoniji postoji mesto Berovo (ne Berovica) i blizu njega Berovsko jezero, a u mojim topografskim kartama piše ,,Berovačko jezero''. Ne želeći da otvaram raspravu, nadalje ću koristiti termine ,,Berovičko jezero'' i ,,Berovičko polje''.

Ranije sam kao mesto za start pri odlasku do Berovičkog jezera uvek birao selo Prisjan, udaljeno oko 11 km od Pirota. Iz ovog pravca sam dva puta stizao do njega - 1. maja 2003. i 9. maja 2009. Nekoliko godina kasnije, 8. decembra 2013, sam iz Prisjana u zimskim uslovima pešačio do sela Berovice, bez silaska do samog jezera. Kako je moja prva avantura, u proleće 2003, ostala nedokumentovana i bez fotografija, ilustrovaću ovaj način dolaska do Berovičkog jezera kombinacijom fotografija iz 2009. i 2013. Kasnije ću opisati drugi način dolaska do njega, iz sela Vlasi, koristeći iskustva iz proleća 2018, a u tom delu ću opisati još jedno, meni izuzetno zanimljivo mesto koje je sa Berovičkim jezerom neraskidivo povezano.

O putu od Prisjana do Kamika već sam pisao početkom juna u članku ,,Kanjon Kamičke reke''. Ovo rastojanje od oko 2.5 km prelazi se brzo i lako. U Prisjanu postoje putokazne table, a put nije asfaltni ali je sasvim solidan i vodi uz Kamičku reku:

Malo pre Kamika, rečica se odvaja od puta za ovo selo i formira svoj kanjon u pravcu puta za Cerev Del. Kroz Kamik se prolazi skoro pravolinijski, celom dužinom sela, ne skrećući desno za Cerev Del niti levo za Petrovac:

U Kamiku je puno napuštenih starih kuća koje svedoče o tome da je ovo selo bilo nekada mnogo veće i življe nego danas. Poslednji podaci na internetu iz 2002. (?) kažu da je selo te godine imalo 112 stanovnika, a da ih je 1948. godine bilo 675. Navodno je posle oslobođenja od Turaka (1879. godine) u Kamiku bilo 44 kuća sa 449 ljudi, a od Drugog svetskog rata do danas konstantan je brz pad broja stanovnika. Selo je verovatno dobilo ime po oštrom kamenu ispod koga se nalazi (,,selo pod kamik''). Jedno je od živopisnijih mesta u pirotskom kraju i uvek ga rado posećujem.

Nekoliko stotina metara od zadnjih kuća u Kamiku nalazi se mesto Korita. Ovde je kaptiran neki izvor za potrebe vodosnabdevanja sela. Put za Berovicu prolazi upravo pored ovog mesta tako da ono može da posluži kao orijentir. Nadalje je kraj pust i nema nikakvih obeležja.

Prolazi se ispod krajnjih severozapadnih padina planine Padež i sa povećanjem nadmorske visine sve je lepši pogled unazad, u pravcu Kamika, Prisjana i Pirota:

Na otprilike 500 m iznad Korita, sa leve strane se putu za Berovicu priključuje put koji dolazi iz pravca Petrovca, a zatim se stiže na prevoj Kamička greda, koji se nalazi na oko 810 m nadmorske visine i na udaljenosti oko 1.5 km od Kamika:

Sa ovog prevoja kreće spust u Berovičko polje, fenomen koji mi je bio nepoznat do 2003, kada sam prvi put posetio ovaj kraj:

Treba imati na umu da je nadalje put veoma loš, povremeno ispresecan jarugama koje su posledica vodene erozije:

Berovičko polje se nalazi između planine Padež na severu i Vlaške planine na jugu. Od doline reke Jerme je odvojeno brdom Pešterica, a od doline Prisjanske reke Kamičkom gredom. Prostire se pravcem severozapad-jugoistok u dužini od oko 8.5 km i najveća širina mu je 1.8 km. Nagnuto je prema jugoistoku, gde se nalazi i najniža tačka u polju na nadmorskoj visini od oko 700 m. Jedino naseljeno mesto u Berovičkom polju je selo Berovica. 

Posle dvadesetak minuta hoda od prevoja ili nekih 1h 15 min od Prisjana, dolazi se do Berovice, jednog od najmanjih i najzabačenijih sela u opštini Pirot. Selo je 1953. godine imalo 246 stanovnika, 2002. godine ih je bilo svega 30, a sasvim sam siguran da se danas mogu izbrojati na prste jedne ruke. Berovica je od Pirota udaljena oko 17 km.

Berovičko jezero je udaljeno od Berovice oko 1 km u pravcu jugoistoka. Treba se snaći u spletu seoskih puteljaka, ali nalaženje jezera ne bi trebalo da bude neki problem. Jedino, ne očekujte da vidite veliku vodenu površinu jer je u pitanju jezero malih dimenzija.

U Berovičko jezero se slivaju vode Berovičkog polja i ono leži u njegovom najširem delu, na oko 720 m nadmorske visine. Prosečna dužina jezera je oko 800 m, širina 240 m, a maksimalna dubina oko 4.5 m. Evo kako je Berovičko jezero izgledalo u maju 2009, kada sam ga posetio sa svojim kumom Marjanom:

Bilo je dosta vode u jezeru, ali je bilo primetno i veliko kolebanje njenog nivoa. Po obalskoj liniji se videlo da nakon otapanja snega i jakih prolećnih kiša jezero prilično naraste. S druge strane, po putu koji se jasno ocrtavao na dnu jezera moglo se zaključiti da Berovičko jezero za vreme leta skoro potpuno presuši. Okolina jezera je veoma lepa, a kraj je miran i omogućava uživanje u prirodi. Jedina prepreka njegovoj komercijalizaciji u turističke svrhe je teška pristupačnost.

Legenda o nastanku Berovičkog jezera je lepa i interesantna. Prema njoj, za vreme Turaka bilo je po šumama oko Berovice dosta hajduka. Oni su štitili narod od zulumćara i napadali turske karavane koji su ovuda prolazili. Jedne noći, hajduci su se spustili sa Vlaške planine i krenuli prema Drenovoj glavi na planini Padež. Ne sluteći ništa, prišli su izvoru na livadi da se napiju vode i odmore. Međutim, livadu su bili opkolili Turci koji su iz zasede otvorili vatru na hajduke i sve ih pobili. Te noći je, kaže priča, na mestu pogibije hajduka od livade nastalo jezero.

(Dr Jovan V. Ćirić i Novica Živković: ,,Legende i predanja o selima pirotskog kraja’’ - Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)

Priča o Berovičkom jezeru, ona iz geografskog ugla, ima i svoj nastavak, koji je veoma zanimljiv a za koji nisam znao te 2009. godine. Naime, iz Berovičkog jezera, za vreme visokih voda, ističe otoka Berovička reka, koja uvire u stalne i periodične ponore na jugoistočnoj strani Berovičkog polja, pod brdom Pešterica. Ove vode izbijaju na površinu u vidu stalnih i povremenih vrela u dolini reke Jerme kod sela Vlasi, odnosno pod donjim otvorom pećine Vetrena dupka. Berovičko polje, koje ima sve odlike kraškog polja, odvodnjava se na taj način podzemno kroz ponore i pećinu Vetrena dupka, koja zapravo predstavlja prirodni kolektor Berovičke reke. Za vreme minimuma vode u jezeru (druga polovina zime i druga polovina leta), voda ponire u samom krečnjačkom obodu basena. Tokom prolećnog i jesenjeg maksimuma iz jezera ističe otoka koja uvire u kraške ponore. Kada oni ne mogu da prime i odvedu svu vodu, obrazuje se povremeno jezero, koje pri izuzetno visokim vodama naraste sve do otvora jame Pešterica koja tada postaje aktivan ponor i sprovodi vodu Berovičkog jezera u pećinu Vetrena dupka. Od kapaciteta ponora i propusne moći podzemnih kanala pećine Vetrena dupka, zavisi odvodnjavanje Berovičkog polja. (Dr Jovan Petrović: Pećina Vetena dupka u selu Vlasi - Pirotski zbornik br. 4, 1972.)

Priča o jami Pešterici, kao mestu gde poniru vode Berovičkog polja, izuzetno me zainteresovala. Zbog toga sam 22. aprila 2018. krenuo u potragu za tim fenomenom iz sasvim drugog pravca, iz sela Vlasi u dolini Jerme. Istovremeno sam razgledao Berovičko jezero iz potpuno drugog ugla i bio oduševljen njegovom lepotom.

Kako se Berovičko polje i Berovičko jezero nalaze severozapadno od sela Vlasi, treba proći kroz njega i izbiti na put za Berovicu:

Put je veoma loš, a mestimično je bio blatnjav. Prolazi pored nekoliko koliba, dolinom Kotorman koju oivičuju Vlaška planina s leve i padine planine Padež s desne strane:

Put zatim prolazi ispod jednog kamena s desne strane (u topografskim karatma označen kotom od 861 m). Nakon 40 minuta od polazne tačke u selu Vlasi (most na Jermi) našao sam se na prevoju prema Berovičkom polju:

Znao sam da sam Berovičkom polju prišao sa suprotne strane, u odnosu na moje ranije dolaske iz pravca Kamika i Berovice, i da se negde u njegovom dnu nalazi Berovičko jezero. Sa ovog mesta nisam mogao da ga vidim, ali sam mogao da prepoznam Draganov vrh na planini Padež (894 m). Put me zatim vodio obodom Berovičkog polja, obilazivši pomenuti kamen sada sa suprotne, severne strane. Rešio sam da prvo potražim jamu Peštericu, a da zatim odem i do jezera.

Kraj je pust i znao sam da sam jedini čovek u krugu od nekoliko kilometara. Put se ubrzo izgubio pa sam rešio da se spustim u dolinu. Naišao sam na potok tj. Berovičku reku, otoku Berovičkog jezera. Iznenadila me prilična količina vode u potoku i bio sam uzbuđen jer sam znao da se u blizini nalazi mesto gde ova voda ponire.

Pratio sam tok potočića i kretao se u pravcu brda koje ima isto ime kao i jama - Pešterica. Ono se nalazi severno od sela Vlasi i u njegovom masivu se nalazi poznata pećina Vetrena dupka, koja u stvari predstavlja otoku voda višeg Berovičkog polja ka dolini Jerme. O njoj ću pisati drugom prilikom, uz detaljniji opis sela Vlasi. Sada navodim samo da je pećina Vetrena dupka otvorena na dva kraja, da jama Pešterica predstavlja viši ponorski ulaz u nju koji se nalazi se na jugoistočnoj strani Berovičkog polja, na oko 700 m nadmorske visine. Dva ulaza u pećinu Vetrena dupka, donji poznatiji kod sela Vlasi i gornji predstavljen otvorom jame Pešterice, udaljeni su vazdušnom linijom oko 1.6 km, a visinska razlika između njih iznosi oko 280 m. Za vreme maksimalnih voda u Berovičkom polju (tokom proleća i jeseni) postaju aktivni kraški ponori u njegovom dnu, a voda ispunjava najveći deo horizontalnog kraka pećine Vetrena dupka, sve do njenog izlaznog dela. Izuzetno retko, kada za vreme izrazito velikih voda u Berovičkom polju, postane aktivan i vertikalni ponor Pešterica, voda ispuni čitav horizontalni deo pećine Vetrena dupka i počne da ističe na njenom donjem otvoru. To se događa u proseku na svakih 10-15 godina. (Dr Jovan Petrović: Pećina Vetena dupka u selu Vlasi - Pirotski zbornik br. 4, 1972.)

Otvor jame Pešterica je džinovskih dimenzija, prečnika oko 40 m. Nalazi se u dnu dolinice amfiteatralnog izgleda koja je na severozapadnoj strani otvorena prema Berovičkom polju. Ukupna dubina jame od njenog okvira do dna je oko 155 m. To je ujedno i najdublja poznata jama u kršu istočne Srbije. Oko 250 m uzvodno od jame Pešterica javlja se druga jama - aktivan ponor. U njoj se završava plitko korito Berovičke reke, otoke Berovičkog jezera. Duboka je preko 80 m i delimično je neprohodna, a povezana je sa Vetrenom dupkom. Još uzvodnije od ove jame nalazi se grupa aluvijalnih ponora koji takođe pripadaju sistemu pećine Vetrene dupke. Sa kanalima do aktivnih ponora dužina pećine Vetrena dupka prelazi 3 km.

Tokom cele godine Vetrena dupka se odlikuje visokim temperaturama, u proseku za oko 4oC većim u odnosu na temperaturu spoljašnjeg vazduha. Vlažnost vazduha u ovoj pećini je velika tokom cele godine, što je posledica relativno visokih temperatura i zasićenosti vodom. Tokom zime iz otvora jame Pešterica kulja topao pećinski vazduh tako snažno da se toplota oseća desetine metara od otvora. Zbog toga se oko otvora jame Pešterica u vreme najnižih spoljnjih temperatura topi sneg, a na okolnom drveću se nahvataju debele naslage inja. Preko leta se snažnije strujanje hladnijeg pećinskog vazduha oseća na donjem izlaznom delu pećine. 

(Dr Jovan Petrović: Pećina Vetena dupka u selu Vlasi - Pirotski zbornik br. 4, 1972)

Nažalost, u neposrednoj blizini otvora jame Pešterica bio sam primoran da odustanem. Gusto i neprohodno rastinje predstavljalo je nesavladivu prepreku, a ja pri sebi nisam imao nikakva pomoćna sredstva da sebi olakšam pristup. Zaključio sam da ovde retko dolaze ljudi, verovatno samo ponekad nabasaju lovci, te da bi najbolji period godine za dolazak na ovo izuzetno zanimljivo mesto mogao da bude februar ili mart. Već u drugoj polovini aprila vegetacija čini svoje i potpuno prekrije nekoliko poslednjih desetina metara toka Berovičke reke. Bilo mi je žao što nisam uspeo da do kraja istražim ovo mesto, ali sam sebi dao obećanje da ću se nekada vratiti, bolje opremljen i u društvu svojih prijatelja.

Na mestu prikazanom na gornjim fotografijama sam bio 25 minuta nakon izlaska na prevoj između Kotormana i Berovičkog polja, tj. nešto više od sat vremena nakon polaska iz sela Vlasi. Pošto nisam uspeo u nameri da vidim prirodni fenomen kakav je jama Pešterica, krenuo sam uz Berovičku reku prema jezeru, u nameri da vidim mesto isticanja vode iz njega:

Dolina je lepa, uspeo sam da vidim i jednu lisicu:

Nakon desetak minuta hoda od mesta na kome sam morao da odustanem, izbijam na put koji me vodi do jezera. Tlo je u pojedinim delovima močvarno, što je opšta karakteristika Berovičkog polja, čak i njegovog višeg dela, u okolini sela Berovice.

Vrlo brzo dolazim do Berovičkog jezera i uživam u pogledu na njega sa suprotne strane u odnosu na selo Berovicu. Udaljenost od jame Pešterica je oko 2 km:

Definitivno je najbolje vreme za odlazak do ovog lepog mesta proleće jer jezero nakon otapanja snegova na okolnim planinama obiluje vodom. Može da bude interesantno i u jesen, nakon dužih kišnih perioda.

U povratku mi je trebalo oko 1h 10 minuta hoda do sela Vlasi i asfaltnog puta prema Pirotu.

Nadam se da sam vas zainteresovao za ovaj lepi kraj u južnom delu pirotske opštine. Na vama je da izaberete doba godine i put kojim ćete doći do Berovičkog polja i njegovog jezera. Možda vas je priča o jami Pešterici dodatno zainteresovala pa mi se pridružite u njenom istraživanju u bliskoj budućnosti?

Trajanje relacije: do Berovičkog jezera iz Pirota preko Prisjana, Kamika i Berovice oko 5h (uključujući povratak), do jame Pešterice i jezera iz sela Vlasi i nazad oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepo Berovičko polje sa periodičnim jezerom u njegovom nižem delu, otoka iz jezera - Berovička reka i jama (ponor) Pešterica kao izuzetano zanimljivi prirodni fenomeni

Rizici: oba puta su prilično loša i nakon kiša blatnjava, bez obzira na pravac kojim se ide kraj je pust i zahteva vešto snalaženje, Berovičko polje je u pojedinim delovima močvarno a Berovičko jezero karakterišu jaka kolebanja nivoa vode, otvor jame Pešterica je praktično nepristupačan zbog gustog trnovitog rastinja

Komentari

Novi komentar