10nov2018 Poklonite se senima nedužnih žrtava u Jankinoj padini kod Bele Palanke

Povodom velikog jubileja koji se obeležava 11. novembra 2018, predlažem vam da posetite jedno potresno mesto. Na njemu se pre tačno 103 godine desio zločin, a veliki spomenik, jedan od retkih iz ovog perioda u pirotskom kraju, podseća da taj zločin nikako ne sme da bude zaboravljen.

Neposredni susret stanovništva Pirota i okoline sa zbivanjima u Prvom svetskom ratu počeo je da se dešava znatno kasnije u odnosu na ostale delove Srbije i postaje vidljiv tek od septembra 1915. godine, kada su trupe u Pirotu stavljene u visoku pripravnost, što je pratila i evakuacija blagajne i svih važnih varoških ustanova. Tada je prvi put od početka rata stanovništvu pretila direktna neprijateljska opasnost pa se počela osećati i sve prisutnija panika i strah od napada Bugara.

Redosled događaja u toku septembra 1915. je učinio da ,,miris'' rata postane toliko jak da je dopirao i do gorštaka u staroplaninskim selima. Naravno, i pre toga su Piroćanci imali saznanje da rat uveliko traje - osećali su nestašicu namirnica, bili svedoci dopremanja ratnika u Pirotsku vojnu bolnicu, slušali glasine o dešavanjima na frontu, ali su rat doživljavali kao udaljenu i ne tako očiglednu pojavu, a čitajući štampu, sticali su uverenje da Bugarska neće napasti Srbiju. Nažalost, to se nije desilo...

Bez objave rata Bugarska je u noći između 13. i 14. oktobra 1915. godine prešla u napad duž cele srpsko-bugarske granice, na kojoj je, po odobrenju Vrhovne komande, bilo koncentrisano nekoliko trupa. Prethodno je Bugarska počela mobilizaciju svoje vojske, a 22. septembra 1915. objavila je ulazak u rat na strani Centralnih sila.

Spomenik u Jankinoj padini se nalazi na samo 3 km od centra Bele Palanke, neposredno pored starog puta koji vodi za Pirot. Do ovog mesta je lako doći.

Preko puta autobuske stanice u Beloj Palanci pod oštrim uglom se odvaja put kojim se može stići u Pirot preko Ponora i Sadikovog bunara (oko 26 km). Put prolazi pored Doma zdravlja u Beloj Palanci i posle par kilometara, na skretanju levo za selo Kremenicu, treba da produžite pravo. Nedugo zatim, sa desne strane, uočićete spomenik. Ovde zastanite, pročitajte natpis na spomen-ploči i prisetite se priče koju sam objavio u svojoj knjizi, a koju iz poštovanja prema žrtvama prenosim u celosti.

Sa dolaskom Bugara u Pirot, oktobra 1915, među istaknutim Piroćancima prvi na meti u procesu bugarizacije bili su učitelji i sveštenici. Jedna od najtragičnijih epizoda stradanja srpskih sveštenika u pirotskom kraju desila se u novembru te godine kada su Bugari u Jankinoj padini zverski ubili 24 nedužna sveštenika sa područja Eparhije niške, kao i dvojicu srpskih oficira, a potom njihova tela spalili na lomači. Neki od tih sveštenika bili su poreklom iz Pirota i okoline, i povlačeći se pred Bugarima, na početku njihove okupacije, zadržali su se u Nišu. Svi oni su bili zatvoreni u Niškoj tvrđavi, da bi 11. novembra popodne na prevaru bili poterani putem Niš - Pirot, navodno u internaciju u Bugarsku.

Među njima je bio i pirotski sveštenik Milija Jončić koji je pukim slučajem preživeo stradanje. Do kraja rata skrivao se u svojoj kući, gde je ispod patosa iskopao skrovište. Iza sebe je ostavio sećanje na ovaj stravičan događaj:

                ,,Na mestu Jankina padina vojnici se postrojiše iza nas i počeše da nam pucaju u leđa. Nastadoše strahovito jaukanje i samrtni krici nesrećnika. Ja počeh bežati uz brdo, pored mene beše jedan oficir, a ispred mene sveštenik Tihomir. Sakrio sam se iza jednog žbuna i tu sačekao zoru. Oko šest izjutra videh vojnike kako gasom (petrolejom) polivaju tela i pale...’’

Po Jončićevom sećanju, na ovom mestu ostala je bugarska straža od nekoliko vojnika koja se smenjivala mesec i po dana, a sve da bi se sačuvala tajnost zločinačkog čina.

Samo nekoliko dana po pokolju u Jankinoj padini, 18. novembra 1915, u Jelašnici kod Niške Banje, desio se sličan zločin. Tom prilikom je ubijeno 12 sveštenika, četiri oficira i jedan učitelj. Kosti ubijenih u Jankinoj padini i Jelašnici prenete su septembra 1921. u Nišku sabornu crkvu i sahranjene u zajedničku grobnicu.

Na mestu stradanja srpskih sveštenika i oficira u noći između 11. i 12. novembra 1915, podignut je 1995. godine spomenik kojim se čuva sećanje na taj strašan događaj. Spomenik je osveštao tadašnji vladika niški, a danas patrijarh srpski Irinej. Na spomen-ploči je sledeći tekst:

                ,,Spomen obeležje sveštenomučenicima, braniocima srpstva, srpske pravoslavne vere, srpske zemlje, streljanim 12. novembra 1915. godine od bugarskih okupatora, kao upozorenje nastupajućim generacijama pravoslavnih vernika, da se nikada više ne ubijaju, već da se pomažu i žive u slozi i ljubavi.’’

Među nastradalima u Jankinoj padini bio je i jedan osamdesetogodišnji starac. To je čuveni pirotski pop Dzanga - sveštenik Aleksa Jovanović. On je 12. oktobra 1895. u Sabornoj crkvi u Pirotu (današnja Tijabarska crkva) venčao Radoja Domanovića, istaknutog srpskog društvenog i političkog satiričara. 

Radoje je u to vreme bio predavač srpskog jezika u Pirotskoj gimnaziji, a oženio se Natalijom Raketić, siromašnom učiteljicom poreklom iz Sremskih Karlovaca, koja je bila na službi u Prokuplju. Glavni svedok na venčanju bio je Jaša Prodanović, poznati srpski političar, publicista i književnik, takođe predavač u Pirotskoj gimnaziji.

Trajanje relacije: oko 1.5h

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: nema pešačenja, lepa kružna relacija automobilom

Rizici: pojedine deonice starog puta Bela Palanka - Pirot mogu biti u lošem stanju

Komentari

Novi komentar
Bojan
Ozbiljan i profesionaln članak na visokom ni nivou. Puna podrska.