25dec2019
Prošetajte do staroplaninskog sela Zaskovci
Ovo je priča o jednoj lepoj šetnji od pre dve godine (15. decembar 2017), kada sam Zaskovce posetio sa svojim prijateljima iz Beograda, Brankom i Vukom. Reč je o jednom od najzabačenijih i najteže pristupačnih sela u pirotskoj opštini.
Zaskovci su jedno od mesta u pirotskoj opštini koje sam obišao među poslednjima. Selo se nalazi na severu opštine Pirot, na oko 780 m nadmorske visine, a udaljeno je od grada oko 32 km. Poslednji raspoloživi podaci sa interneta kažu da je u selu 2011. živelo 46 stanovnika, a da je 1953. godine njihov broj bio višestuko veći - 637. Svoje ime selo je verovatno dobilo po izgledu mesta u kome se nalazi - u njega se navodno može uskočiti (zaskočiti), ali ne i iskočiti iz njega. Smatra se da su ga osnovali doseljenici iz knjaževačkog sela Crni Vrh, koje se nalazi s druge strane planine. Prema nekim podacima, ovo je pirotsko selo koje je procentualno imalo najviše nastradalih ljudi u Prvom svetskom ratu.
Put za Zaskovce se odvaja od puta za Topli Do otprilike 5 km pre ovog sela ili na 13 km od Temske i 4 km od Mrtvačkog mosta. Ovo mesto, na kome se Zaskovačka reka uliva u Toplodolsku reku, izgleda ovako:
Nema asfalta i put je veoma loš. Prati tok Zaskovačke reke:
Na otprilike pola puta do sela nalazi se jedna spomen-česma:
Sve više se zalazi u unutrašnjost Stare planine. Predeo je veoma šumovit. Priča se da je u ovom kraju, do pred Prvi svetski rat, bilo medveda. Poput drugih staroplaninskih sela (Topli Do, Rudinje, Gostuša, Brlog, Dojkinci, Jelovica) Zaskovci imaju veliki atar.
Pre nego što se stigne do sela postaje vidljiva jedna markantna stena koja se nalazi baš iznad njega, a meštani je nazivaju Gavran kamik:
Posle 40 minuta hoda bili smo na ulasku u selo i mostu na Zaskovačkoj reci. Po nekoj proceni, udaljenost od skretanja sa puta za Topli Do je oko 3 km.
U selu se spaja nekoliko staroplaninskih potoka, koji dolaze iz različitih pravaca i grade Zaskovačku reku. Okolina je veoma zanimljiva, pogotovu za ljubitelje vodopada, ali ja je lično nisam istraživao. Nadam se da ću nekada posetiti vodopade na Terzijskoj reci, u podnožju Babinog zuba i Jabučkog ravništa.
Šetnja selom izaziva setna osećanja. Evidentno je da se ovde teško živi ili tačnije - da je ovde život oduvek bio težak. U knjizi ,,Prošlost mog zavičaja'', Snežane Branković (Pirot, 2012), pronašao sam da izgled sela ima veze sa njegovim zabačenim položajem i događajima u prošlosti:
Turci su izbegavali da dolaze u Zaskovce, plašeći se hajduka, a kada bi se osmelili na takav potez to su činili u grupama i na konjima. Meštani su na isturenim delovima, sa kojih se iz daljine mogao videti dolazak Turaka, postavljali stražarnice odakle su ih stražari upozoravali na opasnost. Za tili čas bi seljaci naterali svoju stoku u spremljena skrovita mesta. U posebno iskopanim i slamom obloženim jamama, čuvali su krompir, raž i ovas, a potom bi se sami dali u beg - uz planinu. Pošto Turci u selu ne bi zatekli nikoga, popali bi kolibe i pogazili svu letinu. Po njihovom odlasku nicale bi na brzinu nove kolibe sklepane od građe i pokrivene slamom ili paprati. Stalno paljenje koliba od strane Turaka dovelo je do toga da ljudi nisu hteli da grade bolje kuće, pa je selo oduvek oskudevalo u pogledu čvrstih i boljih građevina za stanovanje.
U centru sela nekada je radila prodavnica:
Naš cilj je bila poseta dvema najznačajnijim građevinama u selu - crkvi i školi. Najpre crkva posvećena Svetom Đorđu - bilo je evidentno da je zub vremena ozbiljno nagriza:
Školu od crkve razdvaja potok koji dolazi sa padina Babinog zuba. Za razliku od seoske crkve, njena zgrada je u prilično boljem stanju:
Na kraju, evo i slika iz jednog dela sela koji nisam obilazio prilikom svog prvog dolaska u Zaskovce, u leto 2012:
Trajanje relacije: oko 4.5h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: udaljeno staroplaninsko selo koje obitava na rubu egzistencije; može da posluži kao polazna tačka do lepih vodopada u okolini, stene Bolvan, Jabučkog ravništa i Babinog zuba
Rizici: put do sela je većim delom godine blatnjav