25mar2020 Putem za Veliku Lukanju do Zavojskog jezera

Vanredno stanje, ograničeno kretanje i pravi zimski uslovi na početku kalendarskog proleća ostavljaju dosta vremena za oživljavanje lepih uspomena i za pisanje. Ovo je podsećanje na jednu relaciju koja mi se desila zadnjeg dana 2017, 31. decembra. U želji da mi nastupajuća 2018. godina bude zdrava i uspešna, pre svega zbog izdavanja knjige, našao sam se tada na obalama Zavojskog jezera.

Kolima sam stigao do mesta gde se put za nekadašnje selo Veliku Lukanju odvaja od puta za Paklešticu, Belu i Gostušu. Nalazi se na oko 860 m nadmorske visine, na severnim padinama brda Pažar, a udaljeno je oko 14 km od Pirota. Do njega sam stigao putem za Zavojsko jezero, preko Nišora i Koprivštičkog krsta. Do Pakleštice odavde ima još oko 9 km.

Tu se nalaze spomen-česma i velikolukanjsko groblje - groblje sela koje više ne postoji. Neka me isprave bolji poznavaoci ovog kraja ako grešim - pretpostavljam da su posmrtni ostaci sa groblja u Velikoj Lukanji preneti na ovo mesto neposredno pre potapanja sela i nastanka Zavojskog jezera.

Krenuo sam starim putem za nekadašnju Veliku Lukanju. Prvi put sam ovim putem išao 10. marta 2013. Sada je put bio dosta boljeg kvaliteta i nasipan. Sa njega sam mogao da vidim modrozelenu površinu Zavojskog jezera, put koji iznad severne obale jezera vodi za Gostušu i veliko prostranstvo severno od ,,kamenog sela'' Gostuše, Bele i Pakleštice:

Prošao sam pored nekoliko kuća i koliba, a zatim je put ušao u šumu. Da je ovde nekada prolazio važan put, koji je predstavljao najkraću vezu nekoliko sela sa Pirotom, dokaz su stari kameni stubovi sa ispisanom kilometražom:

Na jednom mestu u šumi prestaje nasipan put i nadalje je njegov kvalitet veoma loš:

Zavojsko jezero je sve bliže i sve je više objekata, prvenstveno vikendica za odmor. Na jednom mestu odlučujem da skrenem sa ,,glavnog'' puta levo, ka jezeru, i ubrzo sam na njegovoj obali:

Ovaj deo je u kartama označen kao ,,Rudina''. Prvi put sam bio u ovom delu Zavojskog jezera. Nalazi se ispod Gostuškog zaliva i mesta gde se nalazila Velika Lukanja. Nešto niže, prema brani, nalazilo se još jedno visočko selo - Mala Lukanja.

Zatekao sam dosta splavova i improvizovanih objekata za smeštaj ribolovaca. U zimu 2017/2018. nivo Zavojskog jezera je još uvek bio ,,prihvatljiv''. Kasnije se desilo intenzivno ispuštanje vode jezera i njegov nivo je dosegao minimalne vrednosti od svog nastanka.

Kada sam marta 2013. boravio u ovom kraju, trebalo mi je pola sata hoda da stignem od mesta gde sam ostavio auto do dela Zavojskog jezera koji se nalazi još bliže Gostuškom zalivu i Velikoj Lukanji. Ovde je bilo nekoliko lepih vikendica:

Tu negde je put kojim sam sišao vodio preko mosta na Visočici i dalje za Veliku Lukanju i Gostušu. Nakon potapanja doline Visočice, formiranja Zavojskog jezera i izgradnje Belskog mosta, Gostuša je dodatno udaljena od svog opštinskog centra u Pirotu za oko 6 km. Iznad mesta gde se nekada nalazila Velika Lukanja javili su se novi objekti, a najveći među njima vlasništvo je pirotskog ,,Vodovoda''.

Velika Lukanja je prema podacima iz 1948. godine imala 719 stanovnika. Mala Lukanja je, shodno svom imenu, bila dosta manje selo i tada je brojala 173 stanovnika. Narednih nekoliko decenija broj stanovnika ova dva sela se relativno uspešno odupirao procesu depopulacije, ali je zavojska katastrofa iz februara 1963. godine potpuno odredila njihovu tužnu sudbinu. Punjenje veštačke akumulacije, Zavojskog jezera, počelo 29. jula 1989. godine, a jula 1990. izvršeno je konačno potapanje doline Visočice sa selima Zavoj, Mala i Velika Lukanja. Poslednji stanovnici ovih sela iseljeni su mahom u Pirot 1989. godine i od tada ona ne postoje. Njihova imena i položaj se mogu naći samo u starim mapama.

Inače, nekadašnja sela Velika i Mala Lukanja su svoja imena dobila po lukama, lugovima (plavnim livadama) oko reke Visočice. Bila su poznata još u tursko vreme, a od 1840. godine u Velikoj Lukanji je radila osnovna škola. Nakon oslobođenja od Turaka, ukazom kneza Miloša Obrenovića iz 1879. godine određeni su prostor i granice okruga i srezova u Srbiji. Pirotski okrug je u svom sastavu tada imao četiri sreza: Nišavski (sa sedištem u Pirotu i 65 sela), Visočki (sa prvobitnim sedištem u Velikoj Lukanji i sa 26 sela), Lužnički (sa sedištem u Babušnici i 54 sela) i naknadno dodati Belopalanački ili Ak-palanački (sa sedištem u Beloj Palanci ili Ak-Palanci i 44 sela). Imao je 76892 stanovnika, od kojih je 68707 živelo na selu, a ostali u varoši Pirot i varošici Bela Palanka. Velika Lukanja je tako postala središte sreza kome su, pored visočkih sela, pripala i sela na zapadu i severozapadu sadašnje pirotske opštine (Oreovica, Temska, Ragodeš, Rudinje, Cerova i Bazovik). U Visočkom srezu je tada živelo preko deset hiljada stanovnika. Ipak, kraljevim ukazom iz januara 1887. godine Visočki srez je ukinut i pripojen Nišavskom.

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: stari put koji je nekada povezivao nekoliko sela sa Pirotom, lep pogled na Zavojsko jezero i njegov deo od Gostuškog zaliva prema Belskom mostu; kraj dobro poznat ribolovcima

Rizici: starim putem se može jedino peške i terenskim vozilima, jak uspon u povratku, blato!

Komentari

Novi komentar
Zoran
Gorane
veoma mi je drago sto si fotografijama i rečima opisao deo Velike Lukanje gde sam ja odrastao. Tu je moja koliba, vikendica i kazanica gde pecem na daleko cuvenu rakiju od divlje kruske. Najlepsi pogled na Staru Planinu, Babib Zub i Zavojsko jezero. Odatle sam krenuo u velike gradove. Lepo je Pancevo, Beograd, Nis, Pirot, ali ovo porodicno imanje, za mene je nesta posebno. Vraca me u detinjstvo. Budi u meni najlepsa osecanja iz detinjstva i zato ga često posecujem.