8jun2020 Priča o hidrocentrali ,,Temac''

Put od Temske do sela Topli Do dugačak je 18 km. Duž njega planinari i ljubitelji prirode mogu da zastanu na više mesta i da uživaju u lepoti koju im nude živopisni kanjoni Temštice i Toplodolske reke. Među njima su: Manastir Svetog Đorđa, vodopad Bukovački do, Mrtvački most na spoju Visočice i Toplodolske reke, prelepi vir (vodopad) Ogorelica i mnoga druga. Jedno od mesta koje ne bi trebalo nikako propustiti na ovom putu jeste stara hidrocentrala ,,Temac''. Udaljena je oko 5 km od Temske i 20 km od Pirota.

 

Posle vodopada Bukovački do, na putu prema Toplom Dolu, kreće dugačak uspon. Put doseže visinsku razliku u odnosu na reku Temšticu od oko par stotina metara. Na prevoju, pre nego što se produži desno za Mrtvački most i Topli Do, nalazi se obeleženo skretanje za hidrocentralu ,,Temac'':

Vodite računa da do odredišta vodi oko 400 m uzanog i strmog asfaltnog puta. Mimoilaženje sa drugim vozilima je praktično nemoguće.

Kad pređete ovu kratku deonicu dolazite do jednog lepog mesta pored same reke Temštice:

Pre nego što se uputite do kapije na ulazu u kompleks hidrocentrale, uživajte u čarima jedne od najlepših reka u Srbiji. Podjednako je lepa u bilo koje doba godine (sledeće fotografije su nastale 26. aprila 2017. i 11. novembra 2015). Skrećem pažnju da, s obzirom na priličnu vremensku distancu, ovo mesto može izgledati malo drugačije kada ga vi budete posetili:

Ovo je jedno od izletišta na koje sam često dolazio sa svojim roditeljima u detinjstvu. Posebno je posećeno vikendima i praznicima, a neretko se pored izletnika mogu sresti i ribolovci.

Krenite ka kapiji kompleksa. Ovde sam u aprilu 2017. doživeo i razočarenje jer su vrata bila zaključana. Priznajem da sam se tada uplašio da više nikada neću moći da uđem unutra i da će hidrocentrala ,,Temac'' zauvek ostati zatvorena za posetioce. Međutim, 15. decembra iste godine, u povratku iz Zaskovaca, sa svojim prijateljima iz Beograda - Brankom i Vukom, sve je bilo po starom. Vrata su bila otvorena pa smo imali priliku da obiđemo staru hidrocentralu i izbliza je razgledamo.

Odmah po prolasku kroz kapiju, zastaće vam dah od prelepih stena koje se nalaze na desnoj obali Temštice:

Poslednje dve fotografije sam napravio još 2. maja 2011. godine. Tu je odmaralište ,,EPS''-a (,,Elektroprivrede Srbije''). Ovde mogu da se organizuju lepi izleti, možda i prespava, dočeka Nova godina... Ove mogućnosti treba proveriti. Pejzaži su nezaboravni:

Na uzvišenju koje se vidi na poslednjoj fotografiji, a koje se nalazi na desnoj obali Temštice, na mestu gde reka pravi oštar zavoj i formira meandar posle brane na hidrocentrali, nekada se nalazilo utvrđenje ili stari grad po imenu Temsko. Po njemu je selo Temska dobilo svoje ime. O njemu sam pisao na blogu 1. februara 2019.

Ako ispod objekata odmarališta pređete most, dolazite do mesta gde se nalazi mašinska zgrada hidrocentrale:

U decembru 2017. sam se oduševio kada sam sa Brankom i Vukom dobio dozvolu, od ljubaznog čoveka koji tu radi, da uđemo unutra i razgledamo unutrašnjost mašinske zgrade. Jedan od tri generatora je čak radio i proizvodio struju:

Obično nije problem da dobijete saglasnost ljudi koji ovde dežuraju da obiđete branu hidrocentrale ,,Temac''. Iznad mašinske zgrade kreće uzana staza:

Pogled na okolinu je sve lepši, posebno na stene iznad mašinske zgrade:

A onda, pošto prođete kroz procep između stena, puca pogled na drugu stranu i na staru branu na Temštici. U zavisnosti od količine vode u reci i regulacije brane, iznad nje može da se formira malo jezero sa prelepim vodopadom:

Slobodno, uz malo opreza pri kretanju po stenama, potražite mesto za najbolji kadar. Siđete do same brane i razgledajte propratnu opremu:

Uz prelepu prirodu i huk vode, dozvolite sebi opuštanje i ,,odlutajte'' mislima nekih osam decenija ranije... Priča o nastanku hidrocentrale na reci Temštici neraskidivo je povezana sa osnivanjem tadašnje gumarske fabrike ,,Tigar'', a sada srpskog industrijskog giganta ,,Tigar Tyres''-a i Fabrike gumene obuće ,,Tigar a.d''. Najveći deo teksta koji sledi preuzet je iz ,,Pirotskog zbornika'' br. 31 (2006. godina) i članka ,,Gradnja hidroelektrane Temac'', Milete Manića.

Desetak godina po završetku Prvog svetskog rata privredne delatnosti u Pirotu počinju vidno da se razvijaju. Osim tradicionalnih proizvođača iz oblasti zanatstva (proizvođači ćilimova, grnčarije i kačkavalja), sve više se javljaju manufakturno-industrijski kapaciteti za štavljanje kože (tzv. tabane), izradu cigle i crepa (ciglane), fabrika zejtina, sapuna, mlin, ledara itd.

Ideju da se u Pirotu izgradi fabrika gume dao je Bugarin Enjo Pantev, a njeni koautori i prvi akcionari nove fabrike bili su Dimitrije Mladenović Gaga i braća Cekići (Jovan i Milorad). Industrijska radionica ,,Tigar - Dimitrije Mladenović Gaga i komp.'' otpočela je sa radom 1935. Dve godine kasnije ova industrijska radionica je dobila dozvolu za proizvodnju gumene obuće. To je početak prave industrijske proizvodnje u Pirotu. ,,Tigar'' je u početku zapošljavao 50-60 radnika, da bi pred Drugi svetski rat broj radnika bio između 600 i 700.

Zanimljivo je da se ubrzo po otvaranju ,,Tigra’’, 1937. godine, u Pirotu pojavila i jedna konkurentska firma - ,,Industrija gumene obuće, opanaka i gumene robe Vitomira Pop-Krstića i komp.'' (poznata pod nazivom ,,Laf’’), ali je ubrzo prestala sa radom.

Povećani industrijski kapaciteti, a time i povećana potrošnja električne energije, uvećan broj gradskog stanovništva tj. uvećan broj potrošača, prouzrokovali su nedostatak električne energije, što je direktno postala kočnica ubrzanijeg razvoja Pirota. Parna lokomobila kojom je ,,Tigar'' raspolagao nije više bila u stanju da zadovolji potrebe tehnološkog procesa sa proširenim asortimanom (osim lepljenog opanka počele su da se proizvode čizme, kaljače, papuče, gumene ploče za đon itd). Ista situacija bila je i u gradu. Količina prozvedene električne energije u pirotskoj termoelektrani zadovoljavala je samo minimum potreba. Potrebe za novom termo- ili hidroelektranom bile su velike. Tražio se samo investitor, jer su ideje bile već odavno poznate.

Tako j još 1902. godine postojala ideja uvođenja električnog osvetljenja u Pirotu i rešavanja velikog problema neosvetljenosti grada. Čak je pronađen i investitor za jedan takav projekat - poznati industrijalac iz Valjeva, gospodin Matija Nenadović, koji je bio zainteresovan za izgradnju hidroelektrane i iskorišćavanje velikog hidroenergetskog potencijala pirotskog kraja. Potencijalne lokacije za buduću hidroelektranu bile su na reci Nišavi, nekoliko kilometara nizvodno od Pirota i upravo u klisuri reke Temštice, uzvodno od Manastira Sveti Đorđe. Međutim, dinastički prevrat u maju 1903, a kasnije Balkanski ratovi i Prvi svetski rat, odložili su realizaciju ovog ambicioznog projekta za neka bolja vremena.

Fabrika gumenih proizvoda ,,Tigar'' je zbog velikog uspeha na tržištu htela da proširi kapacitete. Nedostatak dovoljne količine električne energije kočio je njen brži razvitak. To je bio razlog što su vlasnici ,,Tigra'', pirotski industrijalci Dimitrije Mladenović Gaga i braća Cekić, odlučili da realizuju pomenute projekte i izgrade sopstvenu hidroelektranu. Dozvola za podizanje i gradnju hidrocentrale, na desnoj strani reke Temštice, u opštini Temačkoj, sreza Nišavskog, dobijena je u jesen 1939. godine.

Intenzivni radovi na objektu počeli su odmah po dobijanju rešenja Kraljevske banske uprave. Radovi su završeni za relativno kratko vreme, tj. za samo 6 meseci. Izgrađena je kamena, lučna brana visine 5 m i dužine 50 m, sa dovodnim tunelom i cevovodom, kao i mašinska zgrada sa dva magacina. U proleće 1940. objekat je već bio gotov. Sistem je prvi put isproban i stavljen u pogon 12. aprila 1940, a 5. avgusta iste godine hidrocentrala je zvanično dobila dozvolu za rad. Bila je snage oko pola megavata. Visinska razlika između nivoa vode u malom jezeru formiranom iznad brane i turbina hidrocentrale u mašinskoj zgradi bila je oko 18-20 m.

Odmah po dobijanju dozvole za rad, bez obzira na spor koji su vlasnici imali sa Pirotskim električnim i industrijskim društvom, hidrocentrala je počela da radi punom snagom i da donosi profit. Interesovanje prigradskih sela za elektrifikaciju naglo je poraslo, pa je Temska odmah dobila električno osvetljenje i posle Gnjilana postala drugo elektrificirano selo u pirotskoj opštini.

Poznat kao čovek bez kompromisa, izuzetan trgovac i vešt političar, Dimitrije Mladenović Gaga je poslušao savet političkih prijatelja i sa predstavnicima pomenutog Društva postigao dogovor 4. aprila 1941. Primena ugovora međutim nije bila moguća pošto je nakon dva dana izvršen napad na našu zemlju.

Za vreme Drugog svetskog rata partizani su je onesposobili da ne bi služila Bugarima. Uključena u hidroenergetski sistem Srbije, hidrocentrala ,,Temac'' je radila neprekidno do maja 1990. godine, kada je zbog neekonomičnosti prestala sa radom. Konzervirana je u radnom stanju i od tada ima samo muzejsku vrednost.

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: stara hidrocentrala u kanjonu reke Temštice koja može da postane izuzetno atraktivna za sve brojnije posetioce Stare planine zbog svoje istorijske vrednosti i prelepe okoline

Rizici: za razgledanje kompleksa hidrocentrale neophodna je dozvola čuvara; budite oprezni na stenama sa kojih fotografišete okolinu

Komentari

Novi komentar