20jun2020 Lepote Stare planine - Bratkova strana i Mramor

Vrhove pomenute u naslovu ovog teksta prvi put sam posetio u jesen 2000, u okviru jedne od svojih prvih staroplaninskih avantura. Preneću vam svoje utiske sa svog poslednjeg obilaska, 30. jula 2017. Tada sam ovaj prelepi deo Stare planine posetio sa svojim kolegom i drugarom Dejanom Tričkovićem. Silom prilika, to je bila naša poslednja zajednička planinarska akcija. U nadi da će ih ubuduće biti još, napisao sam ovaj članak.

Krvave bare, Bratkova strana, Mramor i Ravno bučje jesu geografski pojmovi koji se odnose na severoistočni deo planinskog masiva koji se nalazi severno od Pirota, između dolina Toplodolske, Javorske, Dojkinačke reke i Visočice (Zavojskog jezera). Kraj je teško pristupačan zbog nedostatka kvalitetnih puteva, a do njega se može doći iz tri pravca: 1) preko Zavojskog jezera i Gostuše, 2) preko Toplog Dola, dolinom Javorske reke i sa prevoja Belege (Beleđe), i 3) preko Dojkinaca i Arbinja. Poslednje pomenuti pravac se najčešće koristi pa smo Dejan i ja njime krenuli u leto 2017.

Naša polazna tačka, kao i mnogo puta ranije pa i kasnije, kada sam kretao u osvajanje velikog staroplaninskog prostranstva severno od Dojkinaca, bilo je mesto zvano Sinošćir. Nalazi se na oko 980 m nadmorske visine, od planinarskog doma u Dojkincima udaljeno je oko 3 km i pogodno je za ostavljanje automobila pre odlaska do Arbinja ili uspona na Kopren:

Put od Sinošćira, kroz Arbinje i Belčin dol, do prevoja Beleđe, već sam opisivao. Dugačak je oko 14 km i može se preći za oko 3.5 h hoda, zavisno od kondicije i usputnih zadržavanja. A na toj deonici ima itekako puno lepih mesta koja će vam odvući pažnju i ,,ukrasti'' malo vremena - pre svih, vodopad Tupavica (ovde u svom ,,letnjem'' izdanju):

...zatim Rečna poljana i Skripčanova česma:

...vodopad Draganov vir (najlepši Arbinjski vodopad):

...T'vne čaršije na ulazu u Arbinje i prelepa Dojkinačka reka:

...izvor Ladna vodica i ušće potoka koji dolazi iz Belčinog dola u Dojkinačku reku (oko 1445 m nadmorske visine):

...dolina potoka Belčin dol sa prelepom šumom jele i smrče (put kroz ovu dolinu je, nakon velikog požara na Staroj planini u jesen 2019, u mnogo boljem stanju nego ranije):

Beleđe predstavljaju prevoj na Staroj planini koji razdvaja slivove Javorske reke na zapadu i Dojkinačke reke na jugu. Nalaze se na oko 1700 m nadmorske visine i jedno su od mesta u pirotskoj opštini koje je najudaljenije od grada (17 km od Dojkinaca i oko 54 km od Pirota). Predstavljaju usputnu tačku i prilikom uspona na Vražju glavu (1934 m), vrh na samoj srpsko-bugarskoj granici, severno od prevoja.

Sa ovog mesta Dejan i ja smo uživali u pogledu na venac Stare planine u pravcu istoka, sa lako prepoznatljivim vrhovima Tri čuke (oko 1930 m visine i oko 3 km udaljenosti vazdušnom linijom):

Sa prevoja Beleđe u pravcu juga kreće strma planinarska staza koja vodi na Bratkovu stranu. Otvara se lep pogled na Vražju glavu, vrh karakterističnog izgleda:

Prolaze se mesta Krvave bare i Lazarevi jegreci. Krvave bare su svoje ime navodno dobile po mestu na kome su Turci izvršili pokolj nad nekim odmetnutim zbegom.

Pogled na glavni venac Stare planine na granici sa Bugarskom bio je sve lepši:

Nakon sat vremena hoda od prevoja Beleđe (oko 4 km), ili oko 4.5 h od polaska iz mesta Sinošćir u dolini Dojkinačke reke (18 km), Dejan i ja smo se našli na najvišem vrhu masiva Bratkova strana. Nazivaju ga Golemi Bratkov vrh, visok je 1943 m i predstavlja najviši vrh Stare planine u Srbiji koji se nalazi van njenog glavnog venca na granici sa Bugarskom.

Sa Bratkove strane se pruža jedan od najlepših pogleda na okolne planine i njihove najistaknutije vrhove: Babin zub, Midžor, Vražju glavu, Tri čuke i Kopren na Staroj planini, Vidlič, Greben, Vlašku planinu, Stolski kamen, Belavu, kao i na obližnje vrhove - Mramor, Belan, Sirmanički vrh i Vrh iznad Vrtiboga. Na jugoistoku pogled seže do planine Vitoše u Bugarskoj, a na jugozapadu do Suve planine i njenog najvećeg vrha Trema. Mi smo pogled uglavnom usmeravali na sever, u pravcu Midžora i prelepog venca Stare planine istočno od njega, ali i na jug, u pravcu najlepših staroplaninskih pašnjaka na visoravni Vrtibog.

Ne tako davno, Bratkova strana je važila za jedino preostalo stanište velikog tetreba u Srbiji, lepe šumske ptice koja danas predstavlja izuzetno ugroženu vrstu. Skupština opštine Pirot je osamdesetih godina prošlog veka, u skladu s tim, donela odluku da zaštiti ovaj prirodni rezervat i da zabrani aktivnosti koje bi mogle da ugroze opstanak velikog tetreba - uništavanje smrče, kleke, borovnice i mravinjaka, zatvaranje pojila i sl. (Vukašin U. Minčić: ,,Upoznaj svoj zavičaj’’ - drugo dopunjeno i prerađeno izdanje; Pirot, 1989)


Na Bratkovoj strani smo doneli odluku da u povratku ne idemo istim putem, već da preko Mramora i Ravnog bučja istražimo neka nova prostranstva, te da zaobilaženjem Arbinja i dubokog Bratkovskog dola, spustom u dolinu Dojkinačke reke skratimo put. Na oko 2 km udaljeni Mramor (1759 m) došli smo nakon pola sata hoda sa Bratkove strane:

Mramor se nalazi jugozapadno u odnosu na Bratkovu stranu i na ovom vrhu se u leto 2017. nalazilo odmorište. Ovo je podjednako lep vidikovac kao i viša Bratkova strana. Kao važna raskrsnica planinskih puteva, nezaobilazna je stanica na off-road turama, koje se sve češće organizuju na Staroj planini.

Sa Mramora se pruža izuzetan pogled na Midžor (udaljen vazdušnom linijom oko 11 km) i Dugo bilo na njegovim padinama:

Evo kako izgleda pogled sa Mramora na Belan (1576 m), Bratkovu stranu, visoravan Vrtibog i Vrh (1588 m):

Za povratak sa ovog fantastičnog vidikovca, do mesta Sinošćir gde smo ostavili automobil, bilo nam je potrebno dva i po sata hoda. Krenuli smo naniže putem koji najpre vodi u pravcu Vrtiboga:

Ubrzo smo zaokrenuli ulevo i započeli spust niz Golemo ravno bučje (ili samo Ravno bučje), južno od Bratkove strane i Bratkovskog dola. Naš cilj je bila dolina Dojkinačke reke. Pejzaži su bili prelepi:

U daljini smo mogli da vidimo i Dojkince. S desne strane smo posmatrali bivšu mlekaru na Vrtibogu, a s leve strane je bio Bratkovski do:

Sledeća priča iz današnje perspektive zvuči pomalo neverovatno, ali mene iznova oduševljava prilikom svakog čitanja i izaziva žal za nekim vremenima koja su odavno prošla:
Po pitanju kvaliteta i kvantiteta stoke, Gostuša je oduvek bila u povoljnijem položaju u odnosu na susedna sela, pa i na Dojkince, jer je imala bolje suvate za ispašu zahvaljujući velikom planinskom ataru koji se prostirao sve do Dojkinačke reke na istoku. U ovom selu je 1937. godine bilo oko 12000 ovaca. Na gostuške savate doterivane su ovce na ispašu iz svih susednih sela, ali i iz Makedonije.
Mnogobrojna stada ovaca Gostušani su napasali na Belanu, Vrtibogu i drugim velikim pašnjacima, a Dojkinčani na Ponoru i Koprenu, ali i jednima i drugima omiljeni su bili pašnjaci na Ravnom bučju i Bratkovoj strani.
Želja meštana ova dva sela da prošire granice svojih suvata, još u vreme Turaka, često ih je dovodila do sporadičnih verbalnih, ali i fizičkih sukoba. Zavade su ponekad prerastale u krvave obračune, jedni na druge su bacali sekire i vile, a najopasnija ,,bitka’’ se dogodila na mestu Belege, kada je u tuči ubijen jedan Dojkinčanin.
Uz veliki broj tužbi i presuda, isterivanje pravde se produžilo sve do pred kraj XIX veka, pri čemu se pored sudskih mera pravda tražila i u verbalnim duelima sukobljenih strana. Konačno, 1897. godine Dojkinčani iz ove parnice izlaze kao pobednici i uspevaju da prošire atar svog sela do Ravnog bučja. U Gostuši se nisu mirili sa presudom, i smatralo se da su Dojkinčanima na ruku išli i ondašnja opštinska vlast, sudstvo i policija.
Spor se, međutim, nastavlja i posle Prvog svetskog rata, a po nekim izvorima, nije bio rešen ni do početka Drugog svetskog rata, tako da je praktično trajao skoro sto godina. Dokaz tome je da je donedavno bio vidljiv trag jedne brazde, koja je bila izorana nakon sukoba, a koja je svojevremeno predstavljala granicu između dva suvata.
Život teče dalje. U ondašnje vreme bilo je mnogo stoke u Visoku, pa je Gostušanima i Dojkinčanima suvat bio tesan. Danas na Ravnom bučju i Bratkovoj strani nema ni stoke ni pastira. Između Dojkinčana i Gostušana vlada prijateljstvo, sklapaju se brakovi, ljudi zajedno rade u pirotskim fabrikama, a ono ,,ratovanje’’ je samo jedno sećanje na oskudna vremena kada je život u Visoku bio buran.

(Borisav Nikolić: ,,Stočarenje na Staroj planini’’ - Pirotski zbornik br. 35-36, 2011)


Polako smo se spustili do doline Dojkinačke reke. Uzput smo videli i ostatke nekih napuštenih pojata:

Na put za Arbinje smo sišli tačno na mestu gde se na suprotnu stranu skreće za vodopad Draganov vir. Sa Mramora smo se do ovog mesta spustili za 1h 15 min. Zaobišli smo Arbinje i put u povratku skratili za nekih 2h.

Ostao nam je lakši deo i prelazak završne deonice do Sinošćira. Tog dana smo prepešačili oko 30 km prelepim predelima Stare planine.

Trajanje relacije: oko 11h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: fantastična planinarska relacija kroz prelepe predele, jedna od najlepših na Staroj planini i u pirotskom kraju; izuzetan pogled sa Bratkove strane i Mramora na sve četiri strane sveta

Rizici: samo za najspremnije; ne ići bez društva iskusnih planinara ili pouzdanog vodiča; treba poneti dovoljnu količinu vode; birati lepo i stabilno vreme

Komentari

Novi komentar