7aug2020 Pročitajte priču o tajni Sukovskog manastira

Ukoliko ste u poslednje vreme išli do Sukovskog manastira ili produžavali dalje, do sela Vlasi, Poganovskog manastira, Trnskih Odorovaca ili Zvonačke Banje, primetili ste da se deonica od pružnog prelaza na Belom Polju renovira, proširuje i uređuje. To će ovo mesto učiniti još dostupnijim za vernike i posetioce iz Srbije i Bugarske.

Manastir Presvete Bogorodice kod sela Sukova, poznatiji kao Sukovski manastir, nalazi se na desnoj obali reke Jerme i od Pirota je udaljen oko 17 km. Treba voditi računa da se do njega dolazi ,,starim'' magistralnim putem Niš - Sofija (tj. Pirot - Dimitrovgrad) i da isključenje na novom auto-putu, na obližnjem Belom Polju, ne postoji (najbliža su Pirot-istok i Dimitrovgrad-zapad).

Gradnja manastira je trajala od 1857. do 1859. godine, a njegova crkva je živopisana 1869.

O postanku manastira postoji zanimljivo narodno predanje. Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio. Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena anđelima i naredila mu da na mestu zvanom ,,Crkvište'' otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nađoše kandilo i ikonu, što je upućivalo na postojanje pređašnjih temelja hrama Božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vređa, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše. Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro pop Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira. Pop Jovan se iz Krupca preseli, zajedno sa Veljom u Sukovo, a uskoro vladika Antim zamonaši Velju u Staroj crkvi u Pirotu. Velja, u monaštvu narečen Venijamin, i pop Jovan skupiše dovoljno priloga, te se tako i završi gradnja manastirske crkve. (https://manastirsukovo.eparhijaniska.rs)

Pomenuti ferman (carsku dozvolu) za podizanje manastirskog kompleksa u podnožju brežuljka Carev kamen, obespravljena raja Ponišavlja je uspela da dobije od turskog sultana 1856. godine. Građevinske radove na manastirskoj crkvi izvodila je grupa dunđera koju je predvodio majstor Mateja Nešić, rodom iz Izatovaca, uz veliku i nesebičnu pomoć ne samo stanovnika Sukova i susednih sela, nego i uglednih zanatlija i trgovaca iz Pirota. Kada je hram 1859. godine završen, dva brata iz Samokova u Bugarskoj su dekorisali unutrašnjost hrama.

Pored crkve, manastir ima svoju kapelu koja je podignuta 1925. godine, a posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice. Nekoliko godina ranije - 1920, na uzvišenju između manastirske crkve i buduće kapele sazidana je nova zvonara sa pet zvona različitih priložnika. (Radmila Vlatković: Zaštićeno spomeničko nasleđe Pirota, 2012)

 

Sukovski manastir je više puta stradao. Najpre je opljačkan je od strane Čerkeza sedamdesetih godina XIX veka i tom prilikom su iz njega odneti brojni značajni predmeti. Pred kraj Prvog svetskog rata Bugari su, pored ostalog, odneli iz njega 18 srebrnih kandila, koja su rađena ručno i imala veliku umetničku vrednost.

Sukovski manastir Presvete Bogorodice je proglašen za spomenik kulture 1968. godine. Možda se neko neće složiti sa mnom, ali u vreme mog detinjstva, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ovaj manastir je bio prilično nepoznat i uvek ,,u senci'' obližnjeg, daleko poznatijeg Poganovskog manastira. Bio sam u prilici da često prolazim u njegovoj neposrednoj blizini, ali nisam znao da se u šumarku, s druge strane reke Jerme, nalazi manastir.

Tek kasnije, devedesetih godina, Sukovski manastir počinje ubrzano da se razvija. Njegov razvoj traje i danas. Svedoci smo da se stalno dograđuje i ulepšava, zahvaljujući složnom i sposobnom bratstvu, a da ga sve više ljudi - vernika i turista, kako iz Srbije tako i iz susedne Bugarske, posećuje, najviše tokom verskih praznika i vikendima u toku letnjeg dela godine. I ja se svaki put iznova oduševljavam kada prođem pored njega jer gotovo uvek primetim neki novi objekat u njegovom kompleksu, prošireni parking i sl. Fotografije koje objavljujem u ovom tekstu nastale su 23. aprila 2011, 1. maja 2015. i 1. maja 2017. Potpuno sam siguran da danas izgleda još lepše i uređenije, sa novim sadržajima za svoje posetioce.

Malo ko od brojnih posetilaca zna da Sukovski manastir čuva i jednu tajnu. Priča o njoj me jako zainteresovala kada sam je prvi put pročitao u zavičajnoj literaturi (Dragan Marković: Značajan nalaz keramičkih predmeta u Sukovskom manastiru - Pirotski zbornik br. 10, 1979), a nadam se da će sličan utisak ostaviti i na vas. Naime, služba Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu zapazila je početkom sedamdesetih godina prošlog veka izvesna oštećenja na krovnom pokrivaču manastirske crkve pa je, po obezbeđivanju sredstava, u maju 1974. preduzela najhitnije konzervatorsko-restauratorske zahvate u cilju uklanjanja starih, dotrajalih ćeremida i prepokrivanja krova na crkvi. Prilikom skidanja polomljenih i oštećenih ćeremida neočekivano su naišli u blizini kubeta na obilje raznovrsnih i zanimljivih keramičkih predmeta. Oko kubeta, na prostoru od 2x2.5 m, otkriveni predmeti bili su raspoređeni i gusto zbijeni jedan pored drugog i jedan uz drugi sa otvorom uvek okrenutim naniže. Između keramičkih predmeta i ćeremida nalazio se deblji sloj od krupnijih komada bigra u vidu ploča čvrsto povezanih malterom.

Nalaz ovakve vrste bio je veoma redak i jedinstven na ovom području. Zbog toga je ovo zanimljivo ,,skrovište'' keramičkih predmeta pobudilo znatno interesovanje ne samo stručnjaka koji proučavaju kulturno nasleđe i narodno stvaralaštvo, nego i šireg kruga ljubitelja narodne keramike. Stari grnčari Ponišavlja su očigledno imali vidno učešće kod podizanja hrama, ustupajući svoje rukotvorine koje nisu bile za tržište, da budu ugrađene u krovnu konstrukciju crkve Sukovskog manastira. Procenjuje se da je ugrađeno ukupno nekoliko stotina keramičkih predmeta i njihovih delova.

Većinu pronađenih predmeta sačinjavaju testije - ,,stovne'' sa ibricima i kondirima raznih formi, tipova i veličina. Bez većine predmeta nije se moglo zamisliti nijedno domaćinstvo: posude za kuvanje jela - ,,grnci'', lonci, panice, đuvečarke, bljuce, zejtinlike i pljoske. Najlepše predmete predstavljaju bogato ornamentisane ,,kitene stovne'' i jedna posuda u vidu veoma lepo ukrašene testije sa otvorom na sredini dna (zvana ,,varalica''). Pojedini bogatije ukrašeni predmeti su veoma retki i ne bi ih se postideo nijedan poznatiji muzej u Srbiji sa svojim zbirkama narodne keramike. Većina odabranih, skinutih predmeta iz potkupolnog prostora (mnogi su ostavljeni na mestu gde su ih graditelji hrama ostavili) danas se nalazi u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Za vreme Turaka Pirot je imao brojčano i po majstorskom potencijalu veoma razvijene esnafe. Praksa je bila da se svaki esnaf stara o jednom manastiru u okolini Pirota. Grnčarski esnaf se starao upravo o hramu Presvete Bogorodice kod Sukova. Po jednoj pretpostavci, grnčarski predmeti su u prostoru oko kubeta crkve Sukovskog manastira ,,zalutali''. Po njoj, to je preostala roba sa nekog od vašara koji su se u Sukovu održavali svake godine na Malu Gospojinu (21. septembra). Da ne bi vraćali robu kući majstori su je digli na tavan i tu ostavili. Kasnije je tavan zamalterisan zajedno sa predmetima.

Keramički predmeti i posude ugrađivani su spolja ili unutra u zidove hramova srpskih srednjevekovnih spomenika iz estetskih i praktičnih razloga. Takav je slučaj sa zidovima  Crkve Svete Bogorodice Ljeviške u Prizrenu ili sa starom crkvom u Leskovcu. Stari Rimljani i Vizantijci često su u unutrašnjosti hramova u njihove zidove ili svodove ugrađivali keramičke posude (,,ćupe'') sa ciljem da se u unutrašnjosti sakralnog objekta pojačaju akustični efekti. Iz istih razloga su i turski graditelji u pojedine javne građevine, u kojima su se okupljali brojni slušaoci, ugrađivali keramičke predmete.

Po nekima, keramički predmeti u crkvi Sukovskog manastira najverovatnije su imali ulogu da, kao znatno lakši materijal, popune šuplji prostor, ne vršeći veliko opterećenje na četiri veoma vitka stuba koji nose svu težinu velikog i masivnog kubeta na crkvi. Pored ove funkcije, ugrađeni keramički predmeti su verovatno uticali i na bolju akustičnost koja je poželjna u svim hramovima.

Trajanje relacije: 2h

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: lep manastir sa živopisnom okolinom, lako dostupan i sa zanimljivom pričom; poseta ovom manastiru se može spojiti sa obilaskom nekog od brojnih zanimljivih mestu o okolini - selu Vlasi, pećini Vetrena dupka, kanjonu reke Jerme, Poganovskom manastiru, Vlaškoj planini ili planini Greben...

Rizici: -