12aug2020 Posetite Jelovičko vrelo i Visočki manastir Svete Bogorodice

Posle obilaska Slavinjskih lonaca, sa članovima svoje porodice sam se uputio do Vrela, jednog od najstarijih i najpopularnijih pirotskih izletišta. Od Slavinje je udaljeno oko 7 km, a od Pirota oko 31. Želja mi je da posetiocima Stare planine, koji nisu iz Pirota, ukažem na dva mesta koja bi, kada se nađu na Vrelu, morali da posete.

Na Vrelu se na oko 755 m nadmorske visine spajaju Dojkinačka i Jelovička reka, odnosno Jelovička reka se pridodaje Dojkinačkoj kao većoj sastavnici. Uvećana Dojkinačka reka nastavlja svoj tok još nekoliko kilometara do Visočke Ržane gde se uliva u Visočicu:

U pojedinim delovima godine Jelovička reka nosi više vode od Dojkinačke. Upravo smo takav utisak mi imali tokom zadnje posete, 8. avgusta 2020:

Izletište Vrelo predstavlja i važnu raskrsnicu puteva u Gornjem Visoku - selo Jelovica je odavde udaljeno oko 1.5 km, Brlog oko 2.5, a Dojkinci 6 km. Nezaobilazno je usputno mesto za sve one koji nameravaju da obiđu neke od najlepših i najatraktivnijih lokacija na Staroj planini: Dojkinački Ponor, vodopad Tupavicu, Arbinje, Kopren, Tri kladenca, Tri čuke, Široke luke, Kaca-kamen, Veliki Koprenski vodopad... Obično posetioce najviše zanima restoran koji pored osveženja služi kvalitetnu pastrmku na žaru, a tu si i mali hotel, par ribnjaka, vizitorski centar koji je otvoren 2013. godine i veliki broj vikendica.

Da bi ste došli do Jelovičkog vrela, po kome je čitav izletnički kompleks dobio ime, krenite putem prema Jelovici prateći usmerenja. Nakon par stotina metara skrenite desno na neuglednu stazu i pređite metalni most na Jelovičkoj reci:

Prođite kroz napuštenu radničko odmaralište i pratite obeleženu stazu:

Posle svega pet minuta od restorana na Vrelu naćićete se iznad Jelovičkog vrela, jednog od najjačih i najlepših u pirotskom kraju i na Staroj planini:

Speleoronilačka istraživanja, započeta još 2003. godine, istražila su sifonski kanal do dubine od 30 m i dužine od oko 120 m. Vrelo svojom vodom napaja pastrmski ribnjak koji se nalazi u neposrednoj blizini.

Boravak na ovom mestu, koje u sparnim letnjim danima odiše svežinom, toplo preporučujem svakome. Koliko je Jelovičko vrelo izdašno, najbolje ćete steći utisak kad shvatite da ono predstavlja začetak prave rečice koja se ubrzo uliva u Jelovičku reku:

Jovan Cvijić u svojoj poznatoj studiji ,,Izvori, tresave i vodopadi u istočnoj Srbiji'' piše: ,,Reka Visočica, koja dolazi iz Bugarske, preko leta presušuje pa je vodom hrani jedino Jelovičko vrelo''. Kraško izvorište Visočice čine dva stalna vrela - Jelovičko i Dojkinačko. To su jedina dva stalna kraška vrela u ovom delu Stare planine, a izbijaju na završetku istoimenih dolina Jelovičke i Dojkinačke reke, pre nego što se one sastanu na oko 3.5 km uzvodno od Visočke Ržane. To su ujedno i dva najviša kraška vrela u istočnoj Srbiji.

Jelovička reka, u poređenju sa Dojkinačkom, nosi znatno manje vode, zbog dvostruko manjeg sliva. Nastaje od nekoliko izvorišnih krakova koji se obrazuju na istočnim padinama Koprena. Pošto uđe u klisuru iznad sela Jelovice, reka osetno gubi vodu, što se naročito zapaža tokom letnjih meseci i početkom jeseni, kada kod Jelovičkog vrela skoro presuši. Zanimljivo je da se neposredno pored sela Jelovice nalazi Malo Jelovičko vrelo koje je od glavnog vrela udaljeno nepuna 2 km (o njemu sam na blogu pisao u decembru 2019, prim. aut).

U hidrološki bogatom i raznovrsnom kršu istočne Srbije izvori tipa ,,oka'' predstavljaju izuzetno retku pojavu. Izvori ,,potajnice'' su još ređi. Jelovičko vrelo je sjedinilo ova dva izuzetna fenomena. Još je Jovan Cvijić zapisao: ,,Sifonsko ujezereno vrelo - oko u letnjoj polovini godine radi kao potajnica.'' Izbija iz potopljene vrtačaste depresije.

Cvijić je zapisao i da Jelovičko vrelo presušuje i to na dan-dva: ,,Tada Visočica jako oslabi sve do Rsovaca, pa čak i do Pakleštice.'' Prema kazivanju meštana, vrelo presušuje samo u avgustu i septembru, veoma retko u oktobru. Vreme mirovanja je različito, od nekoliko časova do jedan dan, a izuzetno i više dana. Ova pojava se može objasniti postojanjem veoma razvijenih i složenih pećinskih sistema u kojima dominiraju velike rečne dvorane povezane laktastim sifonskim kanalima. Kada je doticanje vode minimalno (avgust, septembar i prva polovina oktobra), prekida se sifonsko crpljenje vode iz uzvodnih jezera. Tada na vrelu nastaje faza mirovanja, a u podzemnim rečnim dvoranama period punjenja. U zavisnosti od količine voda koje pritiču u podzemna jezera, različito je i vreme mirovanja na vrelu.

Potajnica ,,Jelovičko oko'' i pre presušivanja pokazuje osetna kolebanja izdašnosti - čak i do 30%. Period smanjene izdašnosti obično traje 1-2 h, a smenjuje ga naglo izbijanje vode uz penušanje i klobučanje, što je znak da je sifon ,,proradio''.

Krajem maja i početkom juna iz vrela ističe čak 5-6 m3/s vode dok izdašnost vrela u novembru ne prelazi 1.5 m3/s. Glavni minimum izdašnosti je u avgustu i septembru kada iz vrela u proseku ističe 60-120 l/s, a za vreme zimskog minimuma - oko 150-180 l/s.

Za vreme maksimalne izdašnosti u proleće voda u ,,modrom oku'' Jelovičkog vrela se beličasto muti, što je posledica snažnih turbulentnih kretanja vode u sifonskim kanalima. Međutim, Jelovičko vrelo se često muti i u toku leta. Posle snažnih letnjih pljuskova, za vreme minimuma izdašnosti, vrelo naglo nabuja, a voda dobija bledo crvenkastu boju. Prosečna temperatura vode u Jelovičkom vrelu je oko 9.5oC.

(Dr Jovan B. Petrović i mr Milivoje B. Popović: Kraško izvorište Visočice, Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)


Posle obilaska Jelovičkog vrela, u povratku u pravcu Pirota, treba obići još jedno lepo i zanimljivo mesto. To je Visočki manastir Svete Bogorodice, koji se nalazi u ataru sela Visočke Ržane, na nadmorskoj visini od oko 875 m. Pre ulaza u izletnički kompleks Vrelo, iz pravca Pirota, na samoj obali Dojkinačke reke je obeleženo skretanje na kvalitetan asfaltni put koji vodi do samog manastira (nešto manje od 1 km). Fotografije koje slede nastale su još 6. novembra 2011. godine:

Odmah po prelasku mosta na Dojkinačkoj reci počinje uspon sa koga se pruža lep pogled na dolinu reke u pravcu Visočke Ržane, gde se ona uliva u Visočicu. Sa nešto veće visine pruža se pogled na Rosomački vrh koji je sa zapadne strane strm, šumovit i teško pristupačan. Moja preporuka je da na skretanju kod Dojkinačke reke ostavite automobil i uzbrdo krenete peške. Tako ćete bolje uživati u pogledu na okolinu, a izbeći ćete i jednu izuzetnu strmu deonicu pred samim manastirom koja može da bude nezgodna za neiskusne vozače.

Do manastira je potrebno oko 15 minuta prijatne šetnje. Oni koji su krenuli automobilom ispred samog manastira imaju parking:

Pretpostavlja se da je Visočki manastir zidan u periodu 1851/1853, na temeljima stare crkve koja je spaljena u vreme Karađorđa. Interesantno je da su stanovnici Visoka Turcima platili 700 groša za dobijanje dozvole za obnovu hrama. U manastiru se i sada čuva turski ferman na osnovu koga je počela gradnja 1851. godine. Visoka stena iznad manastira naziva se Ametov kamik (1090 m), po Turčinu koji je bio zaslužan za dobijanje fermana.

Unutrašnjost crkve je bez živopisa, a posebnu vrednost ovog manastira čini ikonostas u drvorezu - fine zanatske izrade s početka druge polovine XIX veka. U blizini crkve je manastirski konak, a sem njega postoji još nekoliko ekonomskih zgrada, a među njima i lep letnjikovac. Severno od crkve je zvonik sa tri velika zvona. U njegovom prizemlju je manastirska knjižara ,,Sveti Nikola''.

Za razliku od mnogih manastira koji su u neposrednoj blizini frekventnih saobraćajnica, Visočki manastir je skoro potpuno izolovan. Manastirski kompleks je okružen visokim borovim i bukovim šumama što mu obezbeđuje savršeni mir. Proglašen je za kulturno dobro 1984. i nalazi se pod zaštitom države. (Radmila Vlatković: Zaštićeno spomeničko nasleđe Pirota, 2012)

Slava Visočkog manastira je Mala Gospojina, 21. septembra. Evo još nekoliko fotografija ovog lepog mesta, nastalih u letnjem ambijentu, 27. avgusta 2016:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: prelepo izletište na ušću Jelovičke u Dojkinačku reku, nezaobilazno svratište turista i planinara; Jelovičko vrelo kao lep prirodni fenomen i zanimljiv Visočki manastir, jedan od najviših u pirotskom kraju

Rizici: boravak iznad samog Jelovičkog vrela; jak uspon na kratkoj deonici do manastira