21aug2020 Belopalanačko selo Mokra, Najdanov krug i kumir na Ravništu

Mokra je selo smešteno između padina Divne gorice na Suvoj planini i brda Malo kurilo, iznad Bele Palanke. U samom selu i njegovoj neposrednoj blizini nalazi se nekoliko zanimljivih mesta koja mogu da budu veoma atraktivna za one koji nedovoljno poznaju ovaj deo belopalanačke opštine.

Mokra se nalazi na svega 2.5 km od Bele Palanke. Na raskrsnici u centru varošice treba skrenuti na put za Divljanu i Babušnicu, preći most na Mokranjskoj reci i ići putem koji prati njen tok kroz kratku klisuru, poznatu pod nazivom Mokranjsko ždrelo. Na izlasku iz klisure, put produžava za Divljansko jezero, Divljanu, Koritnicu i Babušnicu, a vi skrećete desno i prelazite još jedan most na Mokranjskoj reci. Od skretanja sa puta Bela Palanka - Babušnica, Mokra je udaljena nepun kilometar. Na putu prema selu proći ćete i pored odvajanja za bivše dečje odmaralište i čuveni Divljanski manastir Svetog Dimitrija.

Fotografije koje slede su nastale 18. oktobra 2015. i 21. oktobra 2017, kada sam čitav kraj obišao sa kolegama s posla i pokušao da im približim ,,atrakcije'' u okolini Mokre.

Mesto za ostavljanje automobila treba potražiti u centru sela, ispred velike spomen-česme i zgrade nekadašnje škole:

Iznad škole je lepa seoska crkva posvećena Rođenju Presvete Bogorodice (Maloj Gospojini). Sazidana je u periodu od 1911. do 1924. godine, na mestu na kome je u XIX veku postojala drvena crkva. Renovirana je 2010. godine:

Mokra je nekada bila jedno od najvećih belopalanačkih sela. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, broj ljudi u njoj je iznosio 1481, dok ih je po popisu iz 2002. bilo 315. Škola u ovom selu je postojala još u tursko vreme, u prvoj polovini XIX veka.

Po obilasku crkve, vratite se na put koji od škole vodi na zapad, uz Mokranjsku reku:

Nailazite na Mokranjsko vrelo, jedno od najjačih u podnožju bezvodne Suve planine. Nalazi se na oko 340 m nadmorske visine i predstavlja začetak Mokranjske reke. Ograđeno je i stavljeno u funkciju vodosnabdevanja, tako da neposredni pristup ovom mestu nije moguć:

Da bi došli do mesta po kome se selo Mokra pročulo širom Srbije devedesetih godina prošlog veka, krenite stazicom koja prolazi pored same ograde objekta Vodovoda:

Nakon svega nekoliko minuta doći ćete do mesta koja je nekada bilo vrlo popularno, a sada izgleda napušteno i zaboravljeno. Pomučićete se da na njemu prepoznate Najdanov krug:

Pre nego što je ,,slavu'' mokranjskog Najdanovog kruga preuzeo Najdanov krug koji se nalazi u Maloj Krsni kod Požarevca, radiestezisti su tvrdili da je u pitanju mesto sa najjačim pozitivnim zračenjem u svetu. Brojni ljudi iz cele Srbije verovali su u njegove isceliteljske moći i tu nalazili lek za mnogobrojne tegobe. Na ove krugove dolazilo se i danju i noću, u bilo koje doba godine, kada je ko imao vremena i kada je kome bio termin terapije pod otvorenim nebom, terapije koja ništa ne košta. (http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/41143/eko-karavan-najdanovi-krugovi.html; tekst od 08.02.2010, autor Dragana Vasiljević)

Najdanovi krugovi su svoje ime dobili po Najdanu Rakiću, čoveku koji je rođen u Beloj Palanci i koji ih je uz pomoć viska i svojih istraživanja i pronašao. Za svog života, do 2006. godine, Najdan je ostavio mnoge zapise o svojim ispitivanjima i merenjima područja s pozitivnim zračenjem.
Baveći se od 1975. posledicama negativne energije na ljudsko zdravlje i štetnim delovanjem podzemnih voda, Najdan je objasnio kakvo je to pozitivno ili bio-zračenje, na koje sve bolesti pozitivno deluje, kako utiče na imunitet ljudi, koliko se dugo stoji u krugu i sl.
Prvi krug u Mokri Najdan Rakić je otkrio, izmerio i obeležio 1991. godine. Osam godina kasnije, 1999, otkrio je lokaciju u Maloj Krsni. Svoj pronalazak pod nazivom ,,eliksirni krug’’, on je 2001. zaštitio u ondašnjem Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu.

Posle priče o mestu po kome je u vreme mojih studentskih dana Mokra postala poznata, vratite se do centra sela gde ste ostavili prevozno sredstvo. Krenite sada drugim putem, onim koji krivudavo vodi u drugi, južni deo sela. Uzput možete da posmatrate Mokranjsku reku sa mosta u selu:

Krenite putem za dečje odmaralište, manastir i selo Divljanu. Prođite pored skretanja kojim planinari idu na Preslap i Divnu goricu, a koje se nalazi na oko 1.5 km od Mokre:

Produžite asfaltnim putem i vozite polako jer skretanje za mesto koje želim da vam predstavim možete lako promašiti. Nalazi se na oko 500 m od skretanja za Divnu goricu. U pitanju je još jedna atrakcija za turiste, koja se nalazi na mestu zvanom Mokranjsko ravnište. Mesto je označeno putokazom kao ,,Vidovo'' i udaljeno je svega par stotina metara od asfaltnog puta:

Pre desetak godina, na mestu ka kome vas vodi put s poslednje fotografije, podignut je drveni kip (kumir), posvećen staroslovenskom bogu Svetovidu. Legendu o igri šumskih vila oživeli su entuzijasti sa namerom da podsete Srbe na njihovo daleko poreklo. Kip na Ravništu je izrađen od hrastovog drveta i visok je 2.30 m. Autoru su bila potrebna dva meseca za njegovu izradu. Inicijator čitave priče je Dragan Jovanović, poznati novinar i kolumnista NIN-a, koji je poreklom upravo iz Mokre.

Ne može se sa sigurnošću reći ko je od najznačajnijih slovenskih božanstava bio vrhovni bog: Perun, Svetovid, Svarog, Radgost ili Dabog. Postojanje svetih kipova, tzv. kumira, potvrđeno je na celokupnom slovenskom prostoru ali njihov oblik, izgled i materijal izrade variraju od podneblja do podneblja. Koji od njih je bio vrhovni bog Srba, dok su bili mnogobošci, može se zaključivati samo posredno, na osnovu narodnih verovanja, legendi, pesama i lokalnih mitova. Najviše izvora upućuje na Peruna (boga neba i munja) ili pak Daboga (boga podzemnog sveta). Ima mišljenja i da je Triglav (ili Trojan), neka vrsta slovenskog Svetog trojstva, bio vrhovni bog i Srba. Takođe, mnogi pretpostavljaju da je vrhovni bog Srba ipak bio Svetovid.

S druge strane, Sveti Vid je jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih svetitelja koji je u Rimu učinio mnogo čuda, među kojima i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos tome, 303. godine osuđen je na smrt i bačen u kotao s vrelim uljem. Kult Svetog Vida počinje da se širi u VI veku, a o njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus (latinski), Gvido i Vito (italijanski), Gi (francuski), Vajt (nemački), Vit (kod Zapadnih Slovena) i kod Južnih Slovena - Vid. U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, Sveti Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida.

Rimokatolička crkva ga proslavlja 15. juna. U Pravoslavnoj crkvi takođe se obeležava 15. juna po starom Julijanskom kalendaru (28. juna po novom Gregorijanskom) i pamti se kao dan na koji se 1389. godine odigrala Kosovska bitka. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi taj dan posvećen je Svetom Amosu, a od kraja XIX veka Svetom knezu Lazaru, kada mu se i zvanično dodeljuje narodno ime Vidovdan. U poslednje vreme popularna je teorija da taj dan nije direktno povezan sa Svetim Vidom, već sa slovenskim bogom Svetovidom ili Svantevitom. Sve to upućuje na zaključak da je kult poštovanja staroslovenskog paganskog božanstva Svetovida zamenjen kultom Svetog Vida.

(http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/913944/kumir-na-ravnistu-.html; tekst od 25.06.2011)

Ovo zanimljivo, neobično i izuzetno lepo mesto može da posluži i za organizaciju izleta u prirodi:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: prelepa relacija koja podrazumeva posetu zanimljivom selu Mokra i mestima  u njegovoj okolini do kojih se lako dolazi; relacija može biti upotpunjena posetom divljanskom kraju - Divljanskom manastiru, selu Divljani sa njenim starim hrastovima, Divljanskom jezeru

Rizici: nema, možda ćete se malo pomučiti da pronađete Najdanov krug i kumir na Ravništu