3sep2020 Na putu za Temsku svratite na Prebijen del

Prebijen del se nalazi na oko 11 km od Pirota i 4 km pre Temske, na mestu gde se praktično jedan od ogranaka Stare planine završava i zalazi u kraj koga sa tri strane oivičuju reke Nišava i Temštica. Predstavlja brdo prilično strmih stranica, a put koji od Pirota vodi za Temsku ovde nailazi na veoma jak uspon.

Na oštroj krivini nakon uspona, pre nego što put promeni pravac i usmeri se ka selu Temska, paralelno toku Temštice, treba stati i bezbedno parkirati prevozno sredstvo. Krenite putem koji vodi u suprotnom smeru i počnite da uživate u prirodi. Zvuk motora automobila, koji savladavaju uspon i oštar zavoj, ubrzo će se izgubiti...

U zavisnosti od doba godine pratiće vas cvrkut ptica, miris cveća, zujanje insekata, šum opalog lišća, a u šumarcima pored puta možete proveriti i svoju sreću sa nalaženjem pečuraka. Prethodne fotografije su nastale još 18. aprila 2010. godine, ali verujte mi na reč - Prebijen del valja posetiti u bilo kom periodu jer predstavlja pravu ,,oazu mira'' nedaleko od grada i prometnih puteva. Nakon svega petnaestak minuta prijatne šetnje, pred vama će se ukazati jedna prostrana livada, po mom mišljenju jedna od najlepših u pirotskom kraju:

Ostavljam vama da procenite na koju stranu se sa ovog predivnog mesta pruža najlepši pogled - da li na Temsku i Temačko brdo, na Staru planinu sa Babinim zubom i gorostasnim Midžorom, na selo Kumanovo, Kumanovsko polje i Temšticu, na Staničenje i Belavu sa Kardašnicom, ili na Sopot, Pravac i Marine livade.

Evo kako je livada na Prebijenom delu izgledala 12. juna 2012, kada sam je obišao sa svojom ćerkom, koja je tada imala sedam godina:

Ovako je to bilo prvog dana nove 2018. godine, u nekim sasvim drugačijim, zimskim uslovima:

...a ovako 27. maja 2018, kada sam poslednji put bio na ovom mestu:

Iz priloženog možete zaključiti da sam na ovoj livadi bio mnogo puta. Nekada, tokom mojih studentskih i mladalačkih dana, Prebijen del je bio moje omiljeno mesto za dolazak biciklom ili motorom, nakon lepih i onih drugih događaja u životu, za nalaženje utehe i rešenja u teškim trenucima... Tu na starom putu koji prolazi podnožjem brda, povezujući Temsku i Staničenje, davne 1977. godine, na Veliki petak, poginuo je moj deda iz Temske. Ovde sam često svraćao na povratku iz Temske i voleo da posmatram dolinu Temštice, kao i njeno ušće u Nišavu kod sela Staničenja. Nekada sam sa svojim roditeljima ovde dolazio na izlete, a kasnije i sa svojom porodicom. Voleli smo da beremo pečurke, livadsko cveće i šumske jagode, puštamo zmaja...

Sa prostrane livade na Prebijenom delu možete se spustiti kroz šumarak do reke Temštice, nekadašnjeg visećeg mosta i nekada popularnih kupališta - Tarzanovog vira i Mladenovog jaza.

Ja vam preporučujem da krenete drugim pravcem - ka završetku odseka iznad auto-puta, u pravcu planine Belave i Staničenja. Ovde je najviša tačka na 446 m nadmorske visine:

Vrlo brzo, prateći put koji se na pojedinim mestima teško razaznaje, naćićete se na mestu sa koga se pruža fantastičan pogled. Odavde se možete spustiti do čuvenog Bego-mosta i mahale Staničenja koja se nalazi u njegovoj blizini:

Prethodne fotografije su iz 2012, kada izgradnja savremenog auto-puta Niš - Pirot nije bila ni započeta. Sada čitav krajolik izgleda drugačije. Međutim još tada sam na terenu primetio tragove starih objekata i delovanja tragača za zlatom, a kasnije sam čitao priče koje objašnjavaju te aktivnosti i, što je još važnije, objašnjavaju poreklo imena ovog mesta koje je u topografskim kartama navedeno kao ,,Gradište''. Jednu takvu priču sam nedavno pročitao u ,,Slobodi'' (autor D.P, preneto iz broja objavljenog 23. septembra 1961), pa sam tada i dobio želju da vam predstavim ovo lepo i zanimljivo mesto.

Prema legendi, na vrhu strmog brda, čije podnožje zapljuskuju talasi dveju reka, srpski vladari su sazidali grad. Znali su da sa istoka ide ogromna turska sila koja ruši i pali sela i gradove. Brdo je bilo podesno za odbranu budući da je strmo, a ni zverka ne bi mogla da umakne oku stražara na zidinama grada ako bi je put naneo dolinom Nišave. Godinama je četa srpskih vojnika tu čekala neprijatelja oštreći strele i sablje. Kraj samih zidina, sa unutrašnje strane grada, dovučene su velike količine kamenja jer je bilo dovoljno napadača zasuti kišom kamenja i nagnati ga u bekstvo, ma koliko bio jak i naoružan.

Jednog letnjeg dana došao je glasnik na konju obliven znojem i penom i doneo tužnu vest da je srpska vojska poražena na Kosovom polju. Ova vest nije obeshrabrila vojnike. Zajedno sa narodom iz okolnih sela počeli su još bolje da utvrđuju grad, kopajući duboke podrume u koje su stavljali pšenicu, brašno, sušeno meso i druge namirnice. Ukupno je pripremljena hrana za nekoliko godina. Da posada ne bi oskudevala u pijaćoj vodi, sagrađen je i vodovod koji je dovodio vodu sa udaljenog izvora.

Jednog jutra u podnožju brda osvanula je turska vojska. Četa srpskih vojnika, raspoređena po zidinama, čekala je napad neprijatelja. Nekoliko puta su turske horde polazile uz brdo, dolazile pod zidine i uvek bile odbijane. Zasuti kamenjem i strelicama Turci su bežali ostavljajući za sobom mrtve i ranjene. Kada su uvideli da je grad nemoguće osvojiti na juriš, rešili su da ga opsednu ne bi li glad i žeđ naterali branioce grada na predaju. Međutim, u tome su se prevarili. Grad se nije predavao, a i same Turke je mučila žeđ jer su vodu morali da donose mazgama izdaleka. Njihove starešine neprekidno su većale kako da osvoje grad, čudeći se otkud Srbima hrana i voda.

Jednog sparnog dana neki turski vojnik je vukao tvrdoglavu mazgu uz Prebijen del. Zastao je da malo odahne, a mazga se zapela i ni da makne. Uzalud je Turčin psovao i vikao. Zamoren, opružio se po zemlji da malo odmori. Odjednom mu se učinilo da nešto klokoće pod zemljom. Oslušnuo je bolje: voda! Sav radostan dohvatio je alat i počeo da kopa, a prišli su i drugi. A onda je pijuk udario u zemljane cevi vodovoda i šiknula je voda. Tek tada su Turci uvideli otkud posadi zamka voda...

Tog dana česme u gradu su presahle. Još deset dana su Srbi branili svoje utvrđenje upirući poglede u vedro nebo. Očekivali su da bar kiša pokvasi njihove suve i ispucale usne. Jedanaestog dana Turci su lako savladali obamrlu posadu i porušili grad. Od tada je mesto prozvano Gradište.

Do ovog mesta sam došao malo drugačijim putem nego ranije, 1. januara 2018. Krenuo sam sa skretanja za Staničenje i nadvožnjaka koji prelazi auto-put:

Posle desetak minuta penjanja bio sam na strmini sa koje sam imao lep pogled:

Zatim sam krenuo putem ka velikoj livadi na Prebijenom delu i u šumici primetio ostatke starih građevina. Da li su to baš ostaci drevnog grada (kastela) iz priče o Gradištu ili su u pitanju objekti novijeg datuma, možda odbrambeni bunkeri, ne bih mogao da kažem. U svakom slučaju, mesto zaslužuje veću pažnju i ja vas pozivam da ga posetite.

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: zanimljiv kraj na brdu okruženom najvećim rekama pirotskog kraja, prelepa livada pogodna za izlete, fantastičan pogled na okolinu i interesantni ostaci na Gradištu

Rizici: strm odsek prema dolinama Temštice i posebno Nišave