23sep2020 Ako ste u Petrovcu (Smrdanu), pronađite spomenik na Padežu

U podnožju najvišeg dela šumovite planine Padež, na oko 3 km južno od Petrovca, i nekih 500 m od asfaltnog puta, nalazi se jedan zanimljiv spomenik. Skoro podjednako je udaljen i od obližnjeg sela Vojnegovca, ali je pristup odatle teži. Udaljenost od Pirota je oko 14 km.

Dva puta sam do sada bio na ovom mestu. Prvi put sam spomenik na Padežu pronašao uz velike poteškoće 25. decembra 2011, po vrlo hladnom i maglovitom vremenu. Po drugi put sam ga obišao 22. oktobra 2016, u nešto boljim vremenskim uslovima. Tada su nastale fotografije koje objavljujem u ovom članku.

U jesen 2016. radovi na izgradnji auto-puta prema Dimitrovgradu i petlje ,,Pirot istok'' bili su u punom jeku. Da bi ste stigli u selo Petrovac, sada treba krenuti magistralnim putem Pirot - Dimitrovgrad, proći podvožnjak na mestu pomenute petlje i odmah skrenuti desno prema Držini. Ubrzo se prelazi železnička pruga i dolazi na raskrsnicu. Pravo se produžava za Držinu, a levo skreće za Petrovac:

Selo je od raskrsnice na poslednjoj slici udaljeno oko 5 km. Ako ste se uputili u potragu za spomenikom na obroncima Padeža, treba da prođete putem kroz selo:

Petrovac je seosko naselje u opštini Pirot koje je 2011. imalo 286 stanovnika. Nakon Drugog svetskog rata broj stanovnika sela je u konstantnom i osetnom padu - 1948. godine ih je popisano 1105. Priča o nastanku imena sela i njegovom starom imenu, koje je na lokalnom nivou i dalje u upotrebi, jedna je od najzanimljivijih u pirotskom kraju. Fotografije koje slede su nastale 17. oktobra 2010:

Ovo selo se nekada zvalo ,,Dunje'' ili ,,Dunće'', po dunjama koje su rasle u okolini sela i čiji se opojan miris u jesen širio na sve strane. Njegove kuće su bile rasute po obroncima Padeža, tako da se selo pružalo na širokom prostoru. Međutim, da seljaci ne bi održavali vezu sa hajducima, Turci su naredili da se izvrši preseljavanje i grupisanje kuća na mestu zvanom ,,Kladenac'', gde je bilo dosta izvorske vode i gde se naselje i danas nalazi. Selo je tada imalo blizu 500 stanovnika.

Ali, održavanju čistoće oko seoskog izvora nije se poklanjalo dovoljno pažnje, tako da se niže njega stvorila kaljuga u kojoj su se brčkale svinje. Smrad od svinjske balege i ustajale vode, osobito u letnjim danima, širio se selom, ali to ljudima nije mnogo smetalo.

Jednog dana novog turskog buljubašu, kad je došao u selo, još pri ulazu zapahnuo je težak smrad. Kad je pitao za ime sela, seljaci su mu rekli da se zove Dunje.

,,Kakve dunje!'' - ljutnuo se buljubaša. ,,Dunje lepo mirišu, a ovde smrdi. Od sada će se selo zvati Smrdan.''

I kako je buljubaša rekao, tako je i ostalo sve do 1902. godine, kada je selu dato ime Petrovac, po kralju Srbije - Petru I Karađorđeviću. Tada su nova imena, pored Petrovca, dobili i Srećkovac, Milojkovac, Obrenovac, Veliko Selo, Mali i Veliki Jovanovac. Dojadio je meštanima Petrovca stari naziv njihovog sela i mnoge šale i sprdnje koje su slušali na njegov račun. Mada, i dan danas, kada stariji ljudi govore za Petrovčane radije kažu Smrdanci, a samo selo zovu Smrdan.

(Dr Jovan V. Ćirić i Novica Živković: Legende i predanja o selima pirotskog kraja - Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)

Najbolje je automobil ostaviti kod protivgradne stanice, na brežuljku južno od sela:

Sa ovog mesta se odvaja jedan put koji vodi do sela Kamik. O toj relaciji ću pisati nekom drugom prilikom. Za spomenik treba produžiti asfaltnim putem. Do njega treba najviše pola sata hoda:

Put vodi paralelno vencu planine Padež. Ova planina je oduvek bila izuzetno važna za pirotski kraj zbog odbrane od prodora okupatora sa istoka. Na njenom vrhu, Drenovoj glavi, u jesen 1915. vođena je velika bitka između srpske i bugarske vojske. Bugarska je prethodno započela mobilizaciju svojih trupa, a 22. septembra 1915. objavila je ulazak u rat na strani Centralnih sila. Zatim je bez objave rata, u noći između 13. i 14. oktobra, prešla u napad duž cele srpsko-bugarske granice na kojoj su po odobrenju Vrhovne komande bile koncentrisane relativno slabe snage naše vojske.

Položaje srpske vojske na Padežu je neposredno pre ove bitke obišao i komandant Druge armije, vojvoda Stepa Stepanović. On je vojnike obavestio da se svakog časa očekuje bugarski napad i naredio je da se zaposedne Draganov vrh, odakle se napad očekivao. Ove procene su se pokazale kao tačne, jer su Bugari izvršili napad baš na mestu na kome se u to vreme nalazila Prva četa Trećeg bataljona Trećeg pešadijskog puka.

Iako su srpske snage bile mnogo slabije od bugarskih, uspele su da zadrže napad jakom pešadijskom i mitraljeskom vatrom, ali uz velike gubitke. Poginulo je, nestalo ili je ranjeno preko 370 srpskih vojnika i oficira. Sa bugarske strane gubici su bili još veći - poginulo je oko 500 njihovih vojnika i oficira. Sačuvano usmeno predanje učesnika borbe na Drenovoj glavi govori da su Bugari nakon ove bitke u zaprežnim volovskim kolima sakupljali šapke svojih izginulih vojnika. Neprijatelj je bio primoran da se povuče na polazne položaje.

Međutim, srpska vojska je u noći između 26. i 27. oktobra 1915. počela da se povlači sa svojih utvrđenih položaja kod Pirota prema Nišu, pa su Bugari do 4. novembra okupirali pirotski kraj. Za vreme narednih trogodišnjih ratnih okršaja Pirot je bio pod neprestanom okupacijom bugarske vojske. Nažalost, spomen-obeležje junacima palim u Prvom svetskom ratu na planini Padež ne postoji. 

(Miljan Manić: ,,Besmrtnici, spomenica izginulim u ratovima 1912-1918. 3. pešadijskog puka’’; Pirot, 2014)

Kasnije, tokom Drugog svetskog rata, na Padežu su održavani prvi sastanci komunista. Ovde je dogovarano formiranje partizanskog odreda, a mnoge odluke vezane za razvoj ustanka u pirotskom kraju donete su upravo na ovom mestu. Tu je boravio i Svrljiški partizanski odred, koji je povremeno dolazio u pirotski kraj. Mnogi dobrovoljci su stizali na Padež i odatle upućivani u partizanske jedinice. Planina je postala centar za okupljanje boraca, kao i za prikupljanje hrane i raznog materijala, koji je naknadno dostavljan partizanskim jedinicama. Drugim rečima, Padež je u to vreme bio važna partizanska baza.

Zamišljeni, pod uticajem prethodnih priča, stićićete do mesta gde se put najpre sužava, a zatim prestaje asfalt. Do spomenika vodi jedva vidljiva staza. Vrh Padeža ispred vas s leve strane upravo je Drenova glava.

Spomenik na Padežu je podignut nakon Drugog svetskog rata, 1951. godine. Na ovom mestu se do pred kraj XX veka svake godine obeležavao praznik Dan borca - 4. jul. Na taj dan održavala se svečanost, a u okviru nje i susreti nekadašnjih partizanskih boraca sa omladinom i pionirima. (Vukašin U. Minčić: ,,Upoznaj svoj zavičaj’’ - drugo dopunjeno i prerađeno izdanje; Pirot, 1989)

Evo kako je spomenik izgledao u zimu 2011, kada sam prvi put bio na ovom mestu:

Pre otprilike dve nedelje bio je jedan datum od važnosti za Pirot i pirotski kraj. Nažalost, njemu se posvećuju sve manja pažnja i medijski prostor, iako je ime jedne osnovne škole u Pirotu povezano upravo sa njim. Mislim da je prava prilika da vam prenesem još jednu zanimljivu priču iz ,,Pirotskog zbornika'', odnosno njen najinteresantniji deo. 

Naime, za oslobođenje Pirota od Bugara, u septembru 1944, nisu se vodile nikakve borbe. Tome su prethodili povlačenje bugarske vojske i pregovori između partizana i bugarskih okupacionih vlasti oko predaje grada. Pregovori partizana i Bugara su najpre vođeni baš u okolini Petrovca, koji je već tada bio slobodan, a potvrđeni su u Komandi bugarskog garnizona u Pirotu.
Mnogo godina nakon oslobođenja grada, ne zna se tačan datum kada se to dogodilo. Tako je Pirot jedan od retkih gradova u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji koji ima četiri različita datuma svog oslobođenja, odnosno praznovanja - tri datuma u socijalističkom periodu, a od 1997. i četvrti, koji se i sada slavi.
Najpre je godinu dana (1945) praznovan 9. septembar, od 1946. do 1960. obeležavao se 10. septembar, od 1961. do 1996, 8. septembar, a 1997. godine uveden je novi Dan oslobođenja, 28. decembar, jer je tog dana 1877. godine Pirot oslobođen od Turaka.

(Miroslav Zubić: ,,Datumi oslobođenja Pirota od 1944. do 1997. godine’’ - Pirotski zbornik br. 34, 2009)


Moja je preporuka da nakon posete spomeniku na Padežu obiđete i staru seosku školu i crkvu u Petrovcu. Nalaze se nedaleko od puta za spomenik i mesta koje sam preporučio za ostavljanje auta, na početku doline koja vodi u pravcu Kamika. Drugim rečima, nalaze se blizu lošeg puta koji spaja Petrovac sa susednom Držinom:

Valja znati da se u samom selu nalazi nova, manja školska zgrada. Na slikama koje slede je stara petrovačka škola:

Odmah do škole je stara seoska crkva, posvećena Svetom Đorđu. Sa platoa gde se nalazi pruža se lep pogled na selo Petrovac:

 Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: lepa šetnja iz sela Petrovca do spomenika na padinama Padeža, poseta staroj seoskoj crkvi i školi; interesantne priče vezane za mesta pored kojih prolazite

Rizici: uz malo snalažljivosti na terenu pronaćićete i spomenik i školu i crkvu; nemojte da se začudite ako pri tome ne sretnete nikoga