17jul2021
Posetite čuveni vašar na Tumbi, u opštini Crna Trava
Tumba je planina u severoistočnom delu opštine Crna Trava, čija se najviša kota, na 1377 m visine, naziva Čuka. Ovde je pirotski Treći pešadijski puk ispisao jednu od najslavnijih stranica svoje ratne istorije, a 21. jula 1931. otkriven je spomenik palim borcima u Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu. Na taj dan, na Svetog Prokopija, svake godine se održava tradicionalni vašar.
Spomenik na Tumbi se nalazi u ataru crnotravskog sela Kalna, zapadno od prevoja Samar, to jest između Gradske reke i Kalne na jugu, te rečice Tegošnice i sela Crvena Jabuka na severu. Od bugarske granice, na padinama planine Ruj, udaljen je vazdušnom linijom oko 7.5 km.
Do ovog mesta najlakše je doći iz crnotravskog sela Gradska, koje je od Pirota udaljeno oko 67 km, i nalazi se na putu Svođe-Crna Trava-Vlasinsko jezero. Kada sam počeo da pišem ovaj tekst, oduševio sam se činjenicom da ću preneti svoja iskustva sa uspona na Tumbu od 17. jula 2016, zabeležena tačno pet godina ranije.
Sastav Reka je crnotavsko selo, udaljeno oko 15 km od središta svoje opštine, gde se Gradska reka uliva u Vlasinu i koje predstavlja važnu raskrsnicu puteva ovog kraja:
Ja sam zapravo samo prošao kroz simpatično pečalbarsko selo Gradska, udaljeno 7 km od Sastava Reka...:
...da bih zatim, na manje od 1 km od centra sela, ostavio auto i krenuo peške na obeleženom skretanju za Tumbu:
Tu je nadmorska visina 750 m. Odavde do Tumbe je, za one koji se kreću mojim brzim tempom, potrebno oko 1h 15 min, ostalima više. U početnom delu uspon je jak i konstantan, a put nasipan i tvrd. Lep je pogled na najsevernije padine planine Gramade, s druge strane Gradske reke:
Nakon mahale Bisini put je nešto lošiji, a zatim ulazi u šumovitu dolinu jednog potoka:
Na mestu prikazanom na prvoj sledećoj fotografiji treba ići levo i veliki spomenik je udaljen svega stotinak metara. Međutim, pošto ne poznajem dovoljno ovaj kraj, ja sam napravio grešku pa sam, po izlasku na zaravan, krenuo na istok, putem koji vodi za selo Kalnu:
Nalazio sam se na severnim padinama Čuke, najvišeg vrha Tumbe, i oduševljavao se zrelim malinama i lepim pejzažima:
Čak sam u potrazi za spomenikom krenuo i putem koji na Tumbu vodi iz doline reke Tegošnice i obližnje Crvene Jabuke (na putokazu koji se nalazi na oko 3 km ispred ovog babušničkog sela piše da je Tumba udaljena 9 km):
Tada sam konačno shvatio da grešim i da se mesto, na kome se svake godine okuplja veliki broj ljudi iz okolnih sela, pre svega crnotavskih pečalbara razasutih širom Srbije, mora nalaziti na zaravnjenom proplanku. Nakon polučasovnog tumaranja Tumbom, vratio sam se na mesto koje mi se učinilo najpogodnijim za tako nešto. Da moje uzbuđenje bude veće, pobrinula se i magla. Tako sam stigao do spomenika podignutog na mestu gde su velike borbe vođene između srpske i bugarske vojske:
Ovo mesto se nalazi na samoj granici crnotravske i babušničke opštine i na 1240 m nadmorske visine:
Sledi sjajan tekst koji sam pronašao u zavičajnoj literaturi (Božidar Bogdanović-Boško: ,,Rakov Dol - hronika’’; Pirot, 1984):
U Drugom balkanskom ratu, 1913. godine, na Tumbi, geografski i strateški važnoj tački jugoistočne Srbije na staroj granici sa Bugarskom, u nekadašnjem Vlasotinačkom srezu, srpske trupe sastavljene od Trećeg pirotskog pešadijskog puka trećeg poziva ojačanog snagama poslednje odbrane, uspešno su zaustavile napad bugarske Treće i delova Prve armije prema Pirotu i Nišu. Time su stvorile vreme i prostor glavnim srpskim snagama u Makedoniji da potuku bugarsku Četvrtu armiju i reše odlučujuću Bregalničku bitku u svoju korist.
Kako je početkom leta 1913. bilo izvesno da će Bugarska napasti Srbiju, ceo kraj je bio obuhvaćen ratnim pripremama. Brzo i energično su građeni vojni objekti na Talambasu, Tumbi, Samaru, Crnom vrhu i Jovinoj čuki. Vojska i narod su za kratko vreme iskopali i utvrdili rovove za odbranu koje je vojska zaposela.
Bitka na Tumbi se odigrala 7. jula 1913. Dan ranije, jake bugarske snage su napale istaknute srpske položaje na Crnom vrhu i Samaru i posle oštre borbe prisilile Drugi i Četvrti bataljon Trećeg pirotskog puka trećeg poziva da se povuku na Tumbu i Talambas. Na Tumbi su se od ranije nalazili Prvi i Treći bataljon.
Treći pešadijski puk Piroćanaca bio je pod komandom majora Jovana Cvetkovića. On je zatražio pojačanje jer je sumnjao da sa svojim bataljonima trećepozivaca može da zadrži napad ojačanih bugarskih pukova naoružanih brzometnim puškama:
,,Gospodine generale, Bugari su probili front kod Daščanog kladenca. Jakim snagama se približavaju Tumbi i postoji opasnost da je zauzmu. Plašim se da je trećepozivci neće moći odbraniti. Molim da hitno naredite nekoj jedinici da nam pritekne u pomoć.’’
General Stepa Stepanović je smatrao da se vrh Tumba može braniti sa svih strana i da je položaj Trećeg puka ,,neosvojiv, ako se bude branio kao što treba.’’ On majoru Cvetkoviću nije mogao da pošalje pojačanje pa mu je energično odgovorio da ,,Tumba može pasti tek onda kada ceo puk bude satrven.’’ Kazao je:
,,Komandant koji nije u stanju da odbrani Tumbu sa raspoloživim ljudstvom, odmah neka preda dužnost najstarijem oficiru a potom izvrši samoubistvo! Ne zaboravite da Tumbu brane sinovi ovoga kraja! Neće dozvoliti da padne Bugarima u ruke!’’
Ovako je glasio telefonski odgovor Stepe Stepanovića, a zatim je uputio i pismenu depešu u kojoj je stajalo:
,,Vi ste imali i vremena i sredstava da položaj solidno utvrdite za odbranu. Sada uložite sve snage da položaj održite pa makar izginula sva komanda. Mislite na to da i vi imate snagu, a ne samo neprijatelj!’’
Ovo naređenje komandanta Armije saopšteno je svim vojnicima i starešinama Trećeg puka i na sve njih je ostavilo snažan utisak. Kada je 7. jula neprijateljska pešadija, podržana snažnom artiljerijskom vatrom, preduzela napad na oba krila Trećeg pešadijskog puka, dočekana je jakom i preciznom vatrom hrabrih Piroćanaca i zaustavljena je ispred rovova.
Pošto je ovaj napad bio osujećen, Bugari su posle podne preduzeli novi siloviti napad, usmeravajući glavni udar grebenom Tumbe na centar srpskog odbrambenog rasporeda. Međutim, bliskom puščanom vatrom i efikasnom upotrebom ručnih bombi, gusti streljački strojevi bugarske pešadije zaustavljeni su na pedesetak koraka od srpskih rovova.
Pošto su izgubili oko 600 ljudi, Bugari su uveče počeli panično da odstupaju, bacajući puške, noževe i municiju. Padine Tumbe, Crnog vrha i Čuke bile su pokrivene njihovim leševima. Iako naoružani jednometnim ,,Berdankama’’ i zastarelim francuskim ,,Debanžovim’’ topovima, borci Trećeg pirotskog puka trećeg poziva sjajno su izvršili naređenje svog komandanta, generala Stepe Stepanovića, učinivši Tumbu neosvojivom tvrđavom za neprijatelja. Usledio je radostan raport:
,,Gospodine generale, Tumba odbranjena, neprijatelj proteran sa naše teritorije, raportira major Cvetković!’’
,,Čestitam mojim hrabrim trećepozivcima na uspehu, a Vama zameram što niste izvršili samoubistvo’’, rekao je Stepa smešeći se i spustio slušalicu.
Interesantno je da su nove borbe između srpske i bugarske vojske vođene na sektoru Tumbe i Talambasa i dve godine kasnije u Prvom svetskom ratu, oktobra 1915, kada su Bugari bez objave rata ponovo prešli u napad duž cele tadašnje srpsko-bugarske granice. Doskora su se na ovim vrhovima raspoznavale rake poginulih boraca koji su branili svoje položaje.
Kasnije sam saznao da je učesnik bitke na Tumbi bio i moj čukundeda Luka iz sela Brestov Dol. Deda Disa, brat mog deda Čede, pričao mi je da se kao dete igrao puškom ,,Berdankom’’ koju je iz te borbe doneo njegov deda Luka.
Ja sam na ovom mestu bio samo četiri dana pre tradicionalnog vašara. Na You Tube-u imate mnogo klipova na kojima možete da vidite kakva je atmosfera na njemu pa vas pozivam da ga, ako volite događaje ovakvog tipa, ove godine ili neke od narednih, i sami posetite.
Zanimljivo je da je okupljanje na nešto severnijem Talambasu (opština Babušnica, 1257 m) ranije bilo na dan Usekovanja glave Svetog Jovana - 11. septembra. Nažalost, za razliku od čuvenog vašara na Tumbi koji je još uvek ,,jak'' i koji svake godine okuplja više stotina ljudi iz cele Srbije, poreklom iz ovih krajeva, vašar na Talambasu, koji nekada okupljao stanovnike okolnih planinskih sela (Rakov Dol, Radosin, Crvena Jabuka, Studena, Valniš, Strelac, Masurovci, Radinjince, Leskovica, Berduj), se od kraja XX veka više ne održava.
Trajanje relacije: oko 6h
Zahtevnost relacije: teška (4/5), uzimajući u obzir da je mesto udaljeno od Pirota oko 73 km
Karakteristike: lepa priroda na putu od Gradske do zaravni na Tumbi, gde su se, u vremenskom razmaku od samo nekoliko godina, vodile velike borbe između srpske i bugarkse vojske; šumsko voće i planinsko cveće; tradicionalni vašar - jedan od najposećenijih događaja tog tipa u čitavoj jugoistočnoj Srbiji
Rizici: gotovo konstantan uspon; ja nisam uspeo da pronađem neki izvor vode za piće