18dec2021
Na putu za Vlasotince i Leskovac svratite u Veliko Bonjince
Ovo babušničko selo se nalazi blizu raskrsnice važnih puteva: Pirot - Babušnica - Vlasotince - Leskovac i Niš - Gadžin Han - Svođe - Crna Trava - Vlasinsko jezero. Od Niša je, putem preko Zaplanja, udaljeno oko 59 km, od Pirota oko 44, od Babušnice 19, a od Vlasotinca 21 km. Smešteno je u podnožju planine Kruševice.
Veliko Bonjince je oduvek važilo za jedno od najvećih sela u ovom delu Srbije. Nakon oslobođenja od Turaka, ovde je 1880. godine počela sa radom jedna od prvih škola u tadašnjem Lužničkom srezu. Između dva svetska rata bilo je privredni i administrativni centar za brojna okolna sela. U to vreme u Velikom Bonjincu je bio veliki broj zanatskih radnji, prodavnica mešovite robe i nekoliko kafana, a zanatlije iz ovog sela su bili vlasnici velikog broja ciglana, sodara i vunovlačara širom ondašnje Jugoslavije, ali i u Bugarskoj.
Zbog svojih bogatih i uticajnih meštana, Veliko Bonjince je imalo električnu energiju još tridesetih godina XX veka. Mala hidrocentrala na reci Lužnici, u obližnjoj Modroj Steni, snabdevala je selo električnom energijom, tako da su sva domaćinstva imala električno osvetljenje, a u selu je bilo i nekoliko električnih svetiljki. U to vreme, po priči starijih meštana, Veliko Bonjince je bilo jedno od samo stotinu elektrificiranih mesta u tadašnjoj Jugoslaviji. Tada ni Babušnica ni Vlasotince nisu imali električnu energiju.
Prema popisu iz 2011. selo je imalo 278 stanovnika, a 1948. čak 1438.
(https://sr.wikipedia.org/sr/Велико_Боњинце)
Centar sela je udaljen nepuna 2 km od navedene raskrsnice važnih puteva. Tu je most na rečici Rđavici i najniže mesto u opštini Babušnica, sa nadmorskom visinom od 360 m (Babušnica oko 490 m). Za Veliko Bonjince treba na ovoj raskrsnici skrenuti desno, prema Gadžin Hanu i Nišu, a nakon 700 m skrenuti levo:
Ove fotografije su nastale 2. decembra 2012. godine. U međuvremenu raskrsnica je dobila novi, savremeniji izgled, a signalizacija je na višem nivou.
Odmah na svom ulazu, mnogo godina posle priča u gornjem delu članka, Veliko Bonjince još uvek ostavlja utisak naprednog i razvijenog mesta. Kuće i zgrade u centru sela svojim izgledom neodoljivo podsećaju na one u 12 km udaljenoj Ljuberađi, i svedoče o tome da je ovo selo nekada bilo važan zanatski centar i najveće u babušničkoj opštini (sledeće fotografije su kombinacija onih iz decembra 2012. i 22. aprila 2017):
Upravo na ovom mestu su autobusi pirotskog autotransportnog preduzeća pravili pauzu na putu od Pirota i Babušnice prema Vlasotincu, Leskovcu, Vranju i Skoplju, a putnici su mogli da se odmore od valovitog i krivudavog puta i da se osveže u obližnjoj kafani. Zanimljivo je i to da je Veliko Bonjince, zahvaljujući ,,Niš ekspresu'' imalo direktnu autobusku vezu sa Beogradom.
Tu, na početku glavne ulice, nalazi se oronula zgrada mesne kancelarije sa arhivom dokumenata iz obližnjih sela (ponovo sledi uporedni izgled ovog mesta u decembru 2012. i aprilu 2017):
Na drugom kraju iste ulice je veliki spomenik palim borcima iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata:
Malo iznad je zanimljiv zapis iz 1925. godine, posvećen Svetom Petru, a pored njega i grobovi srpskih ratnika:
Odavde je lep pogled na istočni, niži deo sela i na brdo Crtavo, iznad Modre Stene, karakterističnog kupastog oblika:
Malo dalje, na jednom platou, nalazi se seoska crkva posvećena Svetom Nikoli, sa velikom zvonarom i zvonima izlivenim u Vršcu 1880. godine. Kada sam pre devet godina, početkom decembra 2012. prvi put detaljno i planski obilazio Veliko Bonjince, u toku su bili radovi na obnovi crkvene zvonare, a sama crkva je bila u jako lošem stanju:
Četiri i po godine kasnije, u aprilu 2017, ovde sam zatekao drugačiju sliku. Zvonara je naravno bila obnovljena, a crkva spremna za završnu fazu rekonstrukcije. Nemojte da vas začudi što je tog lepog prolećnog jutra, 22. aprila, na krovovima vidljiv sneg jer je prethodna noć bila izuzetno hladna:
Ispred crkve je jedna zgrada za koju nisam siguran da li predstavlja staru seosku školu ili zadružni dom:
Nova školska zgrada OŠ ,,Mladost'' nalazi se u zapadnom delu sela. Ovo je jedna od najvećih seoskih škola u Pirotskom okrugu. Ima veliko i uređeno dvorište:
Još jedan dokaz da je Veliko Bonjince posle Drugog svetskog rata predstavljalo perspektivno seosko naselje, pogodno za život, jeste činjenice da se u severnom delu sela može videti i par stambenih zgrada. U njemu je donedavno radio pogon metalne industrije ,,Balkan'', koji je zapošljavao i do dvesta radnika.
Trajanje relacije: oko 3h
Zahtevnost relacije: umerena (2/5)
Karakteristike: nekada najveće babušničko selo, napredno i razvijeno, primer dobro organizovanog mesta pogodnog za život, sa kompletnom infrastrukturom; nekoliko zanimljivih mesta koja se za tridesetak minuta mogu obići šetnjom s jednog na drugi kraj sela
Rizici: nema