28jan2019 Ljuberađa - nesuđeni centar lužničkog kraja

U želji da prethodnog vikenda obiđem neko lepo mesto u zimskom ambijentu, sprečio me grip. Zbog toga, onako ,,iz kreveta'' preporučujem da, kad budete bili u prilici, posetite jedno veoma zanimljivo selo u babušničkoj opštini. Nekada je imalo mnogo veći značaj nego danas, a ja sam za njega i emotivno vezan jer odatle vodim poreklo po svojoj majci.

Detaljnije o Ljuberađi sam pisao u svojoj knjizi. U skladu sa ambijentom oko nas, i ovde će dominantne biti zimske slike koje su nastale tokom jedne moje davne posete selu - 21. decembra 2011.

Ljuberađa je od Pirota udaljena oko 32 km, a od Babušnice oko 7 km na jug. Nalazi se u klisurastoj dolini koju posle sela Gorčinca formira reka Lužnica. Ovde se u nju uliva i njena najveća pritoka - Murgavica, koja dolazi sa istoka, iz pravca Radinjinca i Strelca. Tek od Ljuberađe, rečica Lužnica, nastala spajanjem više potoka na severu Lužničke kotline, postaje ,,prava reka'', zahvaljujući bogatim izvorima vode u rejonu ovog sela. Inače, u samoj Babušnici, Lužnica više liči na potok, pogotovu leti.

Porast količine vode u reci, zahvaljujući snažnim izvorima, postaje vidljiv još u kratkom kanjonu, neposredno pred ulazak u selo:

Ovde, na desnoj obali reke, nalazi se i jedan izvor koga meštani i putnici posebno cene zbog kvaliteta njegove vode. Upravo tu, na proširenju pored mosta, treba ostaviti automobil i krenuti u obilazak sela. Samo par metara dalje, pored samog puta, je još jedno jako vrelo, iz koga nije lako zahvatiti vodu (slika je od 4. jula 2015):

Najjači izvori vode, po kojima je Ljuberađa čuvena nadaleko, koji su nekada davali punu snagu reci Lužnici, a sada delom učestvuju i u vodosnabdevanju najvećeg grada južne Srbije - Niša (udaljenog oko 70 km), nalaze se neposredno ispod puta, s njegove leve strane. To je poznato Komaričko vrelo, koje je osamdesetih godina prošlog veka potpuno stavljeno u funkciju vodosnabdevanja. Prostor ovog vrela je od tada ograđen i zaštićen, a pristup nije dozvoljen.

Objekte Vodovoda i nekada čuveni Komarički vodopad (visine 8 m) sada je moguće posmatrati praktično jedino kroz žicu:

Za Komaričko vrelo (Komaričći vir) vezane su brojne priče i legende. Po jednoj, ono nema dno. Na tom mestu, voda istovremeno pada sa visine i izvire iz dubine, što uzrokuje nesvakidašnje nepravilno kretanje (kovitlanje, vrtloženje) vodene mase. Osim toga, u viru je ranije bilo mnogo rastinja, tako da se do dna klasičnim metodama nije moglo dopreti. Ljudi su, navodno, pokušavali da do dna dođu motkama i konopcem na kome je privezan kamen, ali bezuspešno. Mnogi kupači su se ovde ranije udavili zbog svoje lude hrabrosti i neopreznosti.

Ljuberađa se nalazi na oko 430 m nadmorske visine, mada, kao i u slučaju većine sela u brdsko-planinskom području pirotskog kraja, ovo treba prihvatiti sasvim uslovno. I Ljuberađa ima svoje mahale, na putu za Linovo, koje su na skoro 600 m nadmorske visine.

Poslednji popisi beleže konstantan i strmoglav pad broja stanovnika ovog sela. Početkom veka ih je bilo 288, a posle Drugog svetskog rata - 925. Pada u oči da Ljuberađa nikada nije bila neko veliko selo, imala je manje ljudi u poređenju sa recimo Strelcem i Velikim Bonjincem, ali je zahvaljujući svom položaju na važnom drumu i svojim vrednim zanatlijama i trgovcima, u prošlosti bila jak ekonomski i uslužni centar ovog kraja. O tome danas nemo svedoči nekadašnja ,,čaršija'' sa svojim živopisnim zgradama, koje nijednog putnika na relaciji između Babušnice i Leskovca ne ostavljaju ravnodušnim:

Ljuberađa je po oslobođenju od Turaka bila poznata pod imenom ,,Ljuberažda'' i tada počinje da se brzo razvija. Opštinski centar postaje 1890. godine, 1923. proglašava se za pijačno mesto i najznačajniji pijačni centar u Lužnici, a 1927. dobija status varošice. U godinama koje slede, do Drugog svetskog rata i bugarske okupacije, doživljava svoje najsvetlije trenutke. 

U ,,čaršiji'' su se nalazile brojne zanatske, trgovinske i ugostiteljske radnje, a na Lužnici veliki broj vodenica koje su zahvaljujući stalnom dotoku vode radile preko cele godine i na koje se žito za meljavu dovozilo izdaleka. Pijačni dan u Ljuberađi je bila sreda i tada bi pijacu posećivali meštani svih lužničkih sela, a i šire - iz Zaplanja, vlasotinačkog, pirotskog i belopalanačkog kraja.

Sve do trasiranja današnje regionalne mreže puteva u Lužničkoj kotlini, Ljuberađa je imala veći značaj od tada malene Babušnice i bila je vodeći regionalni centar kraja.

U današnjoj opštini Babušnica broj stanovnika se u prvoj polovini XX veka kretao od 23895 (1900. godine) do 37532 (1948. godine - maksimum!). Zanimljivo je da je samo mesto Babušnica 1900. godine imala svega 123 stanovnika i da je tada praktično 99.5% stanovnika lužničkog kraja živelo na selu. Odnos se nije mnogo promenio ni 1948. kada je Babušnica imala samo 603 stanovnika i kada je procenat seoskog stanovništva iznosio 98.4%.

Neposredno posle oslobođenja, vodila se konkurentska borba za primat između Babušnice (tadašnjeg administrativnog sreskog centra i važnije saobraćajne raskrsnice) i Ljuberađe (vodećeg zanatskog i ekonomskog centra Lužnice). Rivalitet se ubrzo preneo i na politički teren. Ljuberađa u toj ,,borbi'' gubi i Babušnica nastavlja da se razvija kao centar opštine. Odlučujući ,,udarac'' Ljuberađi je zadat pedesetih godina prošlog veka, nakon što je Babušnica dobila ciglanu, zdravstveni centar, pogon hemijske industrije, gimnaziju... Zanatske i ugostiteljske radnje u Ljuberađi se vremenom gase, poljoprivreda se teško razvija zbog nepovoljnog položaja i nedostatka obradive zemlje, a stanovnici u potrazi za boljim životom odlaze u Babušnicu, Pirot, Niš, Beograd i druga mesta.

Posle ove setne priče, valja posetiti i drugi deo Ljuberađe, koji se nalazi s leve strane Lužnice, na proširenju gde je i ušće Murgavice. Da bi se stiglo u taj deo sela, na sledećoj raskrsnici treba skrenuti levo:

Ovde moram da skrenem pažnju na jednu nelogičnost. Čak i danas, nakon postavljanja nove putne signalizacije, na ovom mestu jasan putokaz upućuje da se ovim putem može doći do oko 9 km udaljenog Strelca. Ja sam u toj nameri uspevao da dođem samo do sela Radinjinca, udaljenog oko 3 km od Ljuberađe. Dalji put, uz reku Murgavicu, do Strelca, jednostavno više ne postoji. Verovatno je nekada bilo moguće zaprežnim vozilima na taj način stići iz Ljuberađe u Strelac, ali to više nije moguće. Do Strelca se iz pravca Leskovca mora drugim putem - preko Gorčinca, Babušnice i Kambelevca.

Do platoa na kome se nalazi seoska crkva treba preći najpre manji most na Lužnici, a zatim i veći i savremeniji na Murgavici. Obe reke su lepe na svoj način - Lužnica sa ledeno hladnom vodom, a plitka i široka Murgavica sa vodom koja je mnogo toplija i u letnjim mesecima pogodna za kupanje:

Crkva je posvećena Svetom Iliji. U njenoj porti je veliki zvonik i nekoliko starih krstova. Na jednom je 1843. godina, a drugi je posebno interesantan, sa natpisom: ,,Zapis Svetog Đorđa, varošice Ljuberađe, 1929. godine''.

Na prostoru iznad crkve nekada se svakog 2. avgusta održavao veliki vašar. Ja sam ga poslednji put posetio 2008, a prema priči rođaka, iz godine u godinu je bio sve slabiji tako da ga 2018. praktično nije ni bilo. Ova činjenica me baš rastužila, znajući da su se na Svetog Iliju ovde, pored vašara, održavali i turnir u malom fudbalu i festival ,,Komaričke večeri''.

Tu je i zgrada stare seoske škole. Na spomen-ploči na njoj stoji da je za vreme bugarske okupacije ovde bila kasarna bugarske vojske, opasana kamenim zidom i bodljikavom žicom.

Ovde je učila školu moja pokojna baka Desa, a za ovu zgradu me vezuje i jedna anegdota. Naime, dugo sam bio ubeđen da je ovo jedina školska zgrada u Ljuberađi, a kroz brojne razgovore o selu, baka Desa mi nije nikada ukazivala da se u neposrednoj blizini, pored puta za Berduj, nalazi novija školska zgrada. Tek par godina nakon njene smrti, 10. juna 2012, kada sam prvi put krenuo peške iz Ljuberađe za Berduj i Leskovicu, na svoje veliko iznenađenje ,,otkrio'' sam novu zgradu Osnovne škole ,,Svetozar Marković'':

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: nekada bogato i razvijeno lužničko selo sa prelepim izvorima i vodopadom, sada u fazi brzog propadanja

Rizici: pristup Komaričkom vrelu nije dozvoljen

Komentari

Novi komentar
Pirotski kraj
Drago mi je da je ovaj tekst izazvao veliko interesovanje ljudi poreklom iz Lužnice. Pratite me i dalje, biće reči o Linovu i Linovskom vrelu, Berduju, Leskovici, Radosinu, Rakov Dolu i mnogim drugim selima ovog lepog i pitomog kraja.
Mihajlovic Dragoljub
Pa naravno da je to najlepse mesto na SVETU. Ja sam iz Linovo i posecujem svake godine moj rodni kraj.
U ljuberadi sam zavrsio osnovnu skolu-generacija 1952.Vase slike bude kod mene nostalgiju.Dolazim na leto opet. Pozdrav svima koji me znaju.
Ignjatovic igor
Ja i moja porodica je obilazimo svake godine 2-3 puta godisnje. To je prelepo mesto ali dok se ne vidi uzivo to niko nemoze da dozivi ozbiljno. Moja dedovina je udaljena 19 km od Ljuberadje. Tacnije moram proci kroz Berduj i Leskovicu pa onda ulazim u RADOSIN. I tamo je pravo mesto za dusevni ormor. Moja deca koja imaju 12,10i 4 godine obozavaju da borave tamo...
Ujak vukašin
Ljuberađa je centar lužničkog zaplanja i sa okolnim selima pripada i jezički u posebnu grupu po
A. Beliću ligvističaru u zaplanjsko:-svrljiško govorno područje.