16feb2022 Obiđite okolinu sela Smilovci - Smilovska jezera, vodopad Ripalo i Manastir Sveti Kirik i Julitu

Dimitrovgradsko selo Smilovci je udaljeno od centra svoje opštine oko 12 km. Predstavlja centar kraja koji se naziva Zabrđe. U njegovoj okolini ima puno lepih i zanimljivih mesta koje treba posetiti sa dolaskom lepih prolećnih dana. Ja sam in obišao sa svojom suprugom Saškom prošle nedelje, odnosno drugog dana praznika - 16. februara 2022.

Najpre smo se Saška i ja našli na obalama većeg od dva Smilovska jezera - Savat II. Ima površinu od oko 22 hektara i nalazi se na 705 m nadmorske visine. Lako je dostupno sa puta između Radejne i Smilovaca. Iako je bilo lepo i toplo vreme, površina jezera je dobrim delom bila zaleđena:

Do Smilovaca je manje od 2 km. Prolaz kolima kroz selo je izgledao ovako:

Na raskrsnici u centru sela, gde se nalazi lepa crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem, skrenuli smo desno gore, u pravcu planine Vidlič. Automobil ostavljamo na mestu udaljenom oko 1.5 km od sela. Ovde se levo ide za Manastir Sveti Kirik i Julitu i taj put je asfaltni, a desno se skreće na stari put koji vodi preko planine Vidlič do Marine česme, Braćevaca, Izatovaca i ostalih sela dimitrovgradskog Gornjeg Visoka. Saška i ja smo krenuli upravo tim putem, a posle svega stotinak metara smo napustili glavni put i produžili u dolinu koja se zavlači u masu Vidliča:

Nažalost, odmah mi je bilo jasno da neću moći Sašku da impresioniram fantastičnim izgledom mesta koje smo tražili. To je Smilovski vodopad ili Ripalo (Ripaloto), još uvek nedovoljno poznat široj javnosti. Sve sam mogao da zamislim, ali da ovaj vodopad u februaru, nakon otapanja snega, bude bez kapi vode - na to nisam ni pomišljao. Reč je o vodopadu visine 15-ak metara, koji se nalazi na oko 900 m nadmorske visine. Od skretanja sa asfaltnog puta udaljen je svega pet minuta peške. Periodičnog je karaktera i aktivan samo nakon jačih padavina i ubrzanog topljenja snega u višim delovima Vidliča. Pripada tipu vodopada koje najviše volim. Poput daleko poznatijeg i većeg Čunguljskog vodopada, voda kod njega pada sa okomite litice:

Kada sam ovde bio 6. aprila 2020. sa Milanom Jovanovićem, slika je bila mnogo lepša. Ovog puta iskoristio sam priliku da stenu na kojoj se formira vodopad slikam iz neobičnog ugla:

Nakon posete vodopadu bez vode, Saška i ja se vraćamo do auta i produžavamo dobrim, uskim i krivudavim putem do manastira posvećenog Svetom Kiriku i Juliti. Do njega ima nešto manje od 2 km:

Ovaj put je asfaltiran 2016. godine. Ja sam deonicu od Smilovaca do manastira prešao peške 1. januara 2017, po dubokom snegu, tako da sam sada prvi put bio u prilici da se uverim u kvalitet ove putne deonice.

Manastir Sveti Kirik i Julita je udaljen oko 3.5 km od Smilovaca. Nalazi se na oko 1030 m nadmorske visine i to je manastir na najvećoj nadmorskoj visini u pirotskom kraju. Crkva manastira potiče iz XVIII veka, a obnavljana je 1839. godine. Lepo okruženje i konaci su dograđeni u ovom veku. Manastir je ženski, a svoju slavu proslavlja 28. jula:

Ovaj lepi manastir zauzima posebno mesto u mom srcu i mojoj knjizi koju u PDF-formatu možete pronaći na naslovnoj strani bloga. Može da posluži kao polazno mesto za uspon na obližnji Smilovski kamik i dalje na Guvnište, najviši vrh Vidliča. S druge strane, sa parkinga se pruža lep pogled na Smilovsko (Odorovsko) kraško polje i Smilovsko jezero Savat II na kome smo Saška i ja bili samo 45 minuta ranije:

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: prelep kraj severno od Dimitrovgrada, sa dobrim putevima i dosta zanimljivih mesta koja treba posetiti - u blizini su pored navedenih i Petrlaška pećina i neki od najviših vrhova na planini Vidlič

Rizici: Smilovsko jezero nije namenjeno za kupanje već samo za ribolov; vodopad Ripalo je aktivan samo mali broj dana u toku godine pa lako može da se desi da ga zateknete bez kapi vode