8may2022 Visoka stena na Vidliču

Južno od prevoja Vzganice, uzdiže se Visoka stena (najviši vrh 1338 m), okomiti deo glavnog venca Vidliča. Veruje se da je ovo najveća stena na Vidliču, na kojoj orlovi prave svoja gnezda, koju najpre ogreje jutarnje sunce i na kojoj u kasnu jesen najpre padne sneg.

Ovaj zabiti kutak Vidliča obišao sam pre sedam godina, 9. maja 2015. Do njega sam došao sa skretanja između Planinarskog doma i Vzganice, koje se nalazi na 1045 m nadmorske visine i koje je od bivšeg hotela na Planinarskog domu udaljeno oko 700 m:

Lepo prolećno jutro nije najvljivalo nikakav negativan događaj u ovom kraju. Međutim, vatrogasna vozila i miris paljevine su ukazivali da se ovde nešto dogodilo prethodne noći. Ubrzo sam primetio da je jednu vikendicu vatra progutala do samog temelja i da je na mestu nekadašnjeg lepog objekta ostalo samo zgarište:

Visoki stenski odsek sam često posmatrao ranije iz automobila krećući se ka Gornjem Visoku. Sada je problem bio u tome što do vrha stene ne postoje nikakav put ili planinarska staza. Samo mesto je izuzetno nepristupačno i strmo se obrušava nad šumom smreka i jela na prevoju Vzganica:

Shvatio sam da moram da skrenem sa šumskog puta i uputim se pravo gore. Najpre sam se probio kroz bukovu šumu i nasred nje zatekao ograđeni kaptirani izvor. Zatim sam naišao na prva popaljena bukova stabla:

Krenuo sam pravo gore, skoro okomito. Izabrao sam mesto koje mi se učinilo najpogodnijim za izlaz na vrh. Puzao sam četvoronoške, hvatajući se za svaki kamen, granu ili busen trave:

Na momente mi je duša bila ,,u nosu'' i morao sam da pravim česte pauze kako bih došao do daha. Predeli ispod mene bili su fantastični: Del - ogranak Vidliča sa Kitkom, Dupnim kamikom i Kozjim kamenom iznad Zavojskog jezera, Planinarski dom, repetitori i tvrđava na Crnom vrhu, nepregledne zelene šume pored puta za Rsovce, u daljini venac Stare planine sa Midžorom...:

Uspon je bio žestok, ali i kratak i nije trajao dugo. Posle 35 minuta od skretanja sa asfaltnog puta iza Planinarskog doma bio sam na vrhu stenskog odseka. Ovde sam zatekao šumu stradalu u ranijem požaru, a mogao sam da prepoznam i severnu stranu Basarskog kamena:

Veliko šumsko prostranstvo ovde je teško nastradalo u požaru u leto 2007. godine. Posledice požara nisu nikada sanirane zbog nepristupačnosti terena i odsustva bilo kakvih prilaznih puteva. Zbog toga, zaravan na Visokoj steni liči na veliko ,,groblje’’ ogoljenih i garavih stabala koja nemo stoje uspravno ili su polegla, podsećajući da se na ovom mestu nekad nalazila gusta šuma:

Zanimljivo je da se i na ovakvim sumornim mestima život pojavljuje u svojim najlepšim oblicima:

Brzo sam došao do zaključka da nisam ni izdaleka osvojio samu Visoku stenu već samo njen periferni deo i da do samog vrha treba da prođem više dubokih vrtača, dolina i uspona. Teren je bio težak za kretanje, ali je povoljna okolnost bila ta što je tek počelo proleće pa rastinje nije imalo vremena da poraste suviše visoko:

I na ovakvom mestu nalazio sam na tragove rada ljudskih ruku, u vidu niskih kamenih ograda. Ima ih dosta i u drugim delovima planine Vidlič:

Nisam odustajao i posle nekih pola sata tumaranja od završetka prvog uspona uspeo sam da se nađem na litici iznad Vzganice:

Sa najvišeg dela Visoke stene uživao sam u pogledu na šumske komplekse na Vzganici i nešto istočnijem Krajištu, na venac Stare planine u daljini sa poslednjim ostacima snega, kao i na srebrnastu traku Visočice neposredno ispod Rsovaca, a pre ulaza u kanjon Vladikine ploče:

Morao sam nazad. Brinulo me kako ću se spustiti u podnožje Visoke stene. Vratio sam se do mesta na steni gde sam izašao nakon uspona i krenuo u suprotnom pravcu, na istok. Odluka je bila da spust obavim nešto bliže Planinarskom domu. Ispostavilo se da je ovde prolaz lakši i bolji. Od Planinarskog doma postoji obeležena planinarska staza do Basarskog kamena (ona se nalazi još dalje ka zapadu, u delu koji je na topografskim kartama označen kao Planinica), pa sam kasnije zaključio da je to najbolji način da se izađe na greben i da se zatim kretanjem po rubu stenskog odseka dođe do najvišeg dela Visoke stene.

Za povratak sa Visoke stene do auta na glavnom putu za Visok trebalo mi je naravno kraće vreme u odnosu na dolazak - oko 50 minuta:

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lep vidikovac na Visokoj steni sa fantastičnim pogledom na sever i na šumsko prostranstvo na Vzganici u svom podnožju

Rizici: zahtevna staza koja podrazumeva strmi uspon na stenski odsek i kretanje po vrlo teškom, krševitom terenu do najvišeg dela Visoke stene; u ovom kraju planina Vidlič se pokazuje u svom vrlo negostoljubivom izdanju sa mnoštvom dubokih vrtača i posledicama velikog šumskog požara od pre 15 godina