9jun2022 Priča o Dragomanu, Slivnici i Srpsko-bugarskom ratu

Dragoman i Slivnica su bugarske varošice koje se nalaze na putu koji Sofiju spaja sa srpsko-bugarskom granicom i graničnim prelazima Gradina tj. Kalotina. Dragoman je prvo veće mesto na koje se nailazi po ulasku u Bugarsku iz Srbije. Udaljen je 16 km od graničnog prelaza i 46 km od Pirota. Slivnica je veće mesto od Dragomana i nalazi se 13 km dalje prema Sofiji. Udaljena je svega tridesetak kilometara od glavnog grada Bugarske. Oba mesta, a posebno Slivnica imaju svoje mesto u istoriji Srbije u XIX veku.

O Dragomanu sam već pisao na stranicama svog bloga (8. novembar 2019 - članak ,,Petrovski krst iznad Dragomana''). Tada sam opisao uspon na najviši vrh planine Čepan, koja se pruža severno od ovog mesta. To sam učinio februara 2016. godine. Tada sam napomenuo da je Dragoman svoje ime dobio po ,,dragomanima'', koji su bili organizatori odlaska pečalbara, posrednici između pečalbara i poslodavaca, kao i nadzornici za vreme njihovog rada.

Sledi nekoliko slika iz ovog mesta koje su nastale 28. juna 2014. Tada sam na putu za Sofiju sa članovima svoje porodice nakratko posetio Dragoman i Slivnicu. U Dragomanu sam nekako bio fokusiran na centar mesta i železničku stanicu jer me za nju vežu sećanja na putovanja vozom do Sofije:

Nekada se carinska procedura na bugarskoj strani i pregled putnika i robe u vozovima koji su saobraćali prema Sofiji i Istanbulu odigravala upravo ovde. Bar je tako bilo devedesetih godina prošlog veka. Mislim da već duži niz godina srpska i bugarska carinska služba ovaj posao zajednički obavljaju u našem Dimitrovgradu.

O Slivnici nisam pisao pa ću njoj posvetiti mnogo više pažnje u ovom tekstu. Ovo je istorijsko mesto iz Srpsko-bugarskog rata 1885. godine pa je nemoguće ne napisati nešto i o tome.

Najpre da podsetim da je Pirot oslobođen od Turaka 16. decembra po starom, odnosno 28. decembra po novom kalendaru 1877. godine. Posle oslobođenja Pirota srpska vojska je nastavila da neprijatelja goni u pravcu Sofije i za kratko vreme je uspela da oslobodi ceo kraj prema Slivnici, Trnu i Brezniku, kao i Visok i Lužnicu. Tako je bilo oslobođeno ne samo uže pirotsko područje, već i sva teritorija tzv. Pirotskog mutesarifluka. U Ginskom klancu i kod Slivnice u Bugarskoj, na putu za Sofiju, srpska vojska je naišla na izvidnice ruske vojske, čime su operacije za oslobođenje ovog dela Balkana bile završene. Rusi su ušli u Sofiju 22. decembra 1877. po starom, odnosno 3. januara 1878. godine po novom kalendaru.

Neposredno po oslobođenju, početkom 1878. godine, organizuje se Pirotska uprava, sa zadatkom da obezbedi sigurnost stanovništva ovih krajeva i da omogući neometano kretanje i snabdevanje srpske vojske na ratištima hranom, municijom i transportnim sredstvima.
Odlukom Sanstefanskog mira (19. februara 1878. po starom, tj. 3. marta 1878. po novom kalendaru) Pirotski, Niški, Toplički i Vranjski okrug su ušli u sastav takozvane ,,Velike Bugarske’’, koja se prostirala od Dunava i Crnog mora do Drača na Jadranskom moru i sa izlaskom na Egejsko more. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo i ogorčenje u narodu pirotskog kraja. Pregovore između Rusije i Turske u San Stefanu pored Carigrada pratila je i srpska delegacija, a u njenom sastavu bila su i četvorica Piroćanaca.
Na sreću, Sanstefanski mirovni ugovor nije sproveden u delo, nije dobio potvrdu i međunarodno priznanje i ostao je samo na papiru. Srpske vojne jedinice ostale su u Pirotu, Trnu i još nekim mestima i u njima je život organizovan u sklopu srpske države. O odlukama iz San Stefana bila je zavedena stroga cenzura pa je srpska štampa davala veoma oskudne informacije. Razlog za to je bio da se ne izaziva javno mnjenje i da se ne stvara mržnja prema Rusiji, koja je dosledno zastupala interese Bugarske i bila odlučna u nameri da južni i istočni delovi Srbije pripadnu Bugarskoj.
Reviziju Sanstefanskog ugovora predstavlja Berlinski kongres na kome je 13. jula 1878. odlučeno da se pomenuti srpski krajevi, uključujući i pirotski, vrate Srbiji. Svečano proklamovanje izvršeno je 10. avgusta iste godine, a tom prilikom je na Topčiderskom brdu u Beogradu organizovan veliki vatromet. Srbija je dobila međunarodno priznanje i teritorijalno proširenje za četiri nova okruga, ali ne i ukupnu površinu predela koje je od Turaka oslobodila srpska vojska. Pirot je od tada postao nerazdvojni deo srpske države.
Neosporna je činjenica da je Pirot za srpsku državu spasen samo zahvaljujući zalaganju Austro-Ugarske na Berlinskom kongresu. Srbija je, međutim, Pirot i druge teritorijalne dobitke, kao i priznanje nezavisnosti, platila skupom cenom - u narednih deset godina bila je u austro-ugarskoj ekonomskoj i političkoj interesnoj sferi, a Bosna i Hercegovina je prepuštena austro-ugarskim okupacionim trupama.
Maja 1878. godine, na zahtev savezničke ruske komande, Trnski i Breznički srez u današnjoj Bugarskoj su formalno prešli pod bugarsku upravu, a avgusta 1878. su i zvanično pripali Kneževini Bugarskoj. Prvobitno, nakon oslobođenja Pirota od Turaka u decembru 1877, ova dva sreza su potpala pod pirotsku upravu jer je srpska vojska bila oslobodila Trn, Breznik i Dragoman. Nakon toga, izvestan broj Znepoljaca je prešao i nastanio se na teritoriji Srbije i u pirotskom kraju.

Kako je došlo do Srpsko-bugarskog rata samo nekoliko godina kasnije? Pa Bugarska se zamerila Milanu Obrenoviću kada je posle Timočke bune pružila utočište njegovom neprijatelju Nikoli Pašiću. Osim toga, izbio je spor zbog malog komada zemlje koji se našao na bugarskoj strani kada je Timok promenio svoj tok. A kada je u septembru 1885. Bugarska proglasila ujedinjenje sa pokrajinom Istočna Rumelija, kralj Milan je naredio mobilizaciju. Za njega je ujedinjenje Bugarske, koja je tako postala dvostruko veća od Srbije, predstavljalo smetnju širenju Srbije na jug, ka Makedoniji.

Ni narod ni vlada nisu bili za ovaj rat. Dva meseca je kralj Milan držao mobilisanu vojsku na položajima, a kad je 2. novembra rat počeo, jesen je već bila odmakla i vreme postalo kišovito i hladno. Srpske jedinice bile su loše obučene i nisu imale dovoljno municije. Za to vreme Bugari su organizovali odbranu Sofije, udesetostručivši svoje snage na 30 hiljada vojnika. Milan je sa svoje strane znatan deo svojih snaga zadržao u unutrašnjosti Srbije jer se više bojao pobune opozicije nego Bugara. Osim toga, lično je preuzeo komandu nad vojskom, pa kad je rat počeo, dešavalo se da jedna divizija gubi bitku, a dve pored joj ne pomažu, jer nije imao ko da im naredi da stupe u borbu.
Odlučujuća bitka odigrala se baš na Slivnici od 5. do 7. novembra 1885. i u njoj je srpska vojska poražena. Čim su do Milana došle prve neproverene glasine da Bugari nadiru ka Caribrodu (današnjem Dimitrovgradu), naredio je da se štab povuče u Pirot, a komandanti divizija ostavljeni su da se sami snalaze. Narednog dana kralj je pobegao još dalje sa ratišta ka Nišu, u Belu Palanku. Ministrima je rekao da se oseća krivim za poraz i da će smesta abdicirati. Bugari su za to vreme nadirali dalje, zauzeli su Pirot i, da bi sprečio potpunu propast, predsednik vlade Ilija Garašanin zapretio je Milanu da će ga svojom rukom ubiti ako se smesta ne vrati u štab i ne pokuša da uspostavi komandu.
Srpsko-bugarski rat je prekinut kad je Austrougarska, da bi zaštitila Milana, naredila Bugarima da stanu ili će se ona umešati. Kasnijim ugovorom o miru (potpisanim u Bukureštu 19. februara 1886) poništena su njena osvajanja i granice između Srbije i Bugarske vraćene tamo gde su bile pre rata.

(Dnevni list ,,Kurir'': Tamna strana srpskih vladara / Kralj Milan Obrenović - Zbog sujete izgubio rat, tekst od 23. juna 2015, autor Momčilo Petrović)

Za vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. godine, okupirani delovi okruga i sam grad Pirot mnogo su propatili dok su na ovom tlu vođene borbe, zatim su Piroćanci izdržali sve strahote jednomesečne bugarske okupacije grada, a onda su umesto slobode stigli vanredno stanje i preki sud. Taj period naši preci su nazvali ,,Magdalenićevo vreme''. Zašto je tako nazvan taj period i kako je izgledao, pisaću nekom drugom prilikom.

U centru današnje Slivnice sve ukazuje na veliku ulogu ovog mesta u istoriji moderne bugarske države:

Pozivam vas da ovo mesto u Bugarskoj posetite tokom nekog od svojih proputovanja u pravcu Sofije, drugih krajeva Bugarske, Grčke ili Turske. Sada severno od njega prolazi moderan auto-put.

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: bugarska pogranična mesta, na putu između Pirota i Sofije; veliki značaj u ne baš slavnim događajima iz srpske istorije kada je naša zemlja vodila jedan osvajački rat

Rizici: nema