Pirot i pirotski kraj

17oct2022 Viseći mostovi u pirotskom kraju

Mostovi se oduvek grade da povezuju nacije i ljude i da olakšaju transport materijalnih dobara. U pirotskom kraju, koji je ispresecan brojnim vodenim tokovima, sasvim sigurno ih je bilo puno u prošlosti, možda čak i više nego danas jer je veća koncentracija ljudi bila na selu i u planinskim krajevima. Moralo je da se dođe do susednog sela na drugoj obali reke, do njive ili šume, da se na najbrži način pobegne od neprijatelja... Prelazak sa jedne na drugu obalu reke odavno je postao svakodnevna ljudska potreba. Po pravilu, mostovi povezuju obale na najnepristupačnijim mestima ili tamo gde je velika frekvencija kretanja ljudi.

U svojoj dosadašnjoj planinarskoj karijeri prelazio sam preko najrazličitijih mostova u pirotskom kraju. Izdvojiću samo neke najinteresantnije i najneobičnije. Nekako mi prva pada na pamet Temštica, a videćete kasnije zašto je ova reka moja prva asocijacija na pojam visećeg mosta.

1) Drveni most u kanjonu Temštice, u podnožju Sokolovice, na mestu gde se nekada prelazilo na desnu obalu reke i išlo do farme u mestu Sadinje (slika od 20. oktobra 2013) - nisam 100% siguran, ali mislim da više ne postoji i da sam zbog toga poslednji put do Sadinja morao da idem preko vidikovca na Tumbi, desnom obalom reke:

2) Uski čelični most u mestu Vojna, na Toplodolskoj reci, malo iznad ušća Zaskovačke reke (16. jun 2019) - i dalje stoji i praktično ga morate preći ukoliko sa puta prema Toplom Dolu želite da idete do starih zavojskih mahala Debeli Del i Barske livade:

3) Jedan most novijeg datuma pošto je Studenička reka stare mostove na tom mestu redovno odnosila u proleće - drveni mostić blizu ušća ove rečice u Javorsku reku, sastavnicu Toplodolske reke; praktično se mora preći na putu za prelepe vodopade u toplodolskom ataru, Krmolj, Kurtul i Čungulj (28. avgust 2022):

4) Čelični most na Temštici, malo pre njenog ušća u Nišavu kod Staničenja (29. oktobar 2020):

5) Most na Jelovičkoj reci, koji se prelazi kada se sa puta za Jelovicu ide do bivšeg radničkog odmarališta i čuvenog Jelovičkog vrela (8. avgust 2020):

6) Ovako se nekada prelazila Dojkinačka reka da bi se došlo do prelepog vodopada Tupavice, preko ostataka železničkih šina koje je nabujala reka pomerala kao od šale u proleće (slika levo, 30. jul 2017); od 2018. postoji novi, lepi drveni most (desna slika, 5. maj 2018):

7) Mostić na Dojkinačkoj reci iznad Rečne poljane, preko koga treba preći na putu za Lisevski dol i vodopad Orlov kamen (7. februar 2021):

8) Čelični most preko reke Jerme, pored kafane ,,Opančić'' i na putu za Selište, mahalu Trnskih Odorovaca, i planinarsku stazu koja vodi do najvišeg vrha Vlaške planine (6. mart 2016); preko ovog mosta uz oprez prelaze i automobili:

9) Jedan od nekoliko Pantinih mostova, na Gradašničkoj reci i na putu za Dag banjicu, nedaleko od Pirota (23. jul 2006):

10) Improvizovani drveni most u Barju, na reci Bistrici, nedaleko od moje kuće i ,,Novog Tigrovog naselja'' (15. maj 2022):

E sad, nijedan od ovih mostova nije viseći i ne ispunjava kriterijum definisan u naslovu ovog članka. Viseći mostovi predstavljaju posebnu vrstu građevinske konstrukcije kod kojih kablovi odnosno sajle nose čitavu njihovu težinu. Jednostavni viseći mostovi, koji nemaju vertikalne držače, imaju dugu istoriju u mnogim planinskim područjima sveta, pa tako i u Srbiji. Mnogi od njih, pogotovu oni u Himalajima, Alpima, Severnoj Americi i dr. predstavljaju prava remek-dela i veliku turističku atrakciju. Mnoge od njih smo imali prilike da ,,upoznamo'' u avanturističkim filmovima.

U poređenju sa drugim krajevima Srbije, ovakvih jednostavnih i ,,pravih'' visećih mostova nema mnogo u pirotskom kraju. Kada sam počeo da analiziram situaciju morao sam dobro da se zamislim jer tokom planinarenja i prelazaka preko ovakvih konstrukcija nisam razmišljao o tome da li su u pitanju viseći mostovi ili oni sa potporom. Razlog za to je što na jugoistoku Srbije nema tako velikih reka kao u drugim delovima Srbij i što je gustina stanovništva u ovim krajevima niža nego u ostalim delovima naše zemlje. Zbog toga u pirotskom kraju nema mnogo visećih mostova, iako bi to moglo da se očekuje na osnovu konfiguracije terena. S druge strane, to ne znači da ih u prošlosti nije bilo više nego danas.

Neki mostovi u okolini Pirota liče na viseće i imaju neke njihove karakteristike. Mnogo sam razmišljao o jednom mostu koji se nalazi na Javorskoj reci u samo Toplom Dolu. Čak sam pre nepuna dva meseca prelazio preko njega, ali po mraku. Nikako nisam mogao da se setim da li je u pitanju viseći ili klasičan most :) Do rešenja ,,rebusa'' sam došao proučavajući svoje fotografije (22. april 2022) - taj most nije viseći, već ,,običan'' drveni, sa potpornim stubovima:

Jedan od ,,sumnjivih'' bio je i onaj na reci Temštici, na mestu Bojin dvor, malo iznad skretanja za vodopad Bukovački do i s leve strane puta prema HE ,,Temac'' i Toplom Dolu. Podignut je pre nekoliko godina, na inicijativu ljudi koji vole Staru planinu i njene reke i istinski se bore da ih sačuvaju. Nažalost, nemam fotografiju ovog mosta jer 19. jula 2020. Milan Jovanović i ja nismo ni znali za njegovo postojanje. Tako smo na putu za Tumbu i Sadinje pregazili hladnu Temšticu u Bojinom dvoru, ne znajući da neposredno iznad imamo dobar i bezbedan most. To smo saznali tek kasnije, u povratku sa HE ,,Temac'' do mesta gde smo ostavili automobil. Međutim, iako ovaj most ima sajle kao držače, njegova konstrukcija je čvrsta i sastavljena od velikih, oblih stabala. Zbog toga ga ne možemo svrstati u ,,prave'' viseće mostove.

Tako je, nakon par dana razmišljanja i dopisivanja sa prijateljima, ,,knjiga'' spala na dva odnosno tri slova.

Moja prva pomisao na pojam visećeg mosta jeste onaj koji mi je odlično poznat iz detinjstva. Nalazi se na Temštici, nekih 4-5 km nizvodno od Temske i 1 km uzvodno od poznatog Begovog mosta. Nekada, kada sam ja bio dečak, osamdesetih godina prošlog veka, mnogo se leti išlo na kupanje do Mladenovog jaza na Temštici, i to najviše vozom iz Pirota do Staničenja. Prolazilo se pored Begovog mosta i išlo putem uz levu obalu Temštice. O samom Mladenovom jazu i poreklu njegovog imena ću pisati nekom drugom prilikom. Sada ću samo naglasiti da se viseći most o kome pišem nalazi nekih par stotina metara iznad njega. Na drugoj, desnoj obali reke, odmah iza mosta, nekada se nalazila velika vodenica moje familije iz Temske. Kada sam bio dete još uvek je bila u funkciji. Sada se tamo mogu videti samo ostaci nekadašnjih zgrada. Seljaci iz okonih sela su ovde ranije dovozili zaprežnim kolima svoje žito na meljavu i znali da, zbog gužve, čekaju i po nekoliko dana.

Morao sam malo da se pomučim da pronađem fotografije ovog visećeg mosta. Sa desne obale Temštice, iz pravca vodenice, on je sada veoma teško dostupan. Ovde su njegove slike od 18. aprila 2010 i 1. januara 2018. godine (sa suprotnih obala reke). Oba puta sam ga zatekao u katastrofalno lošem stanju. Prvog dana 2018. nije imao ni sajle kao rukohvate, a o trulim drvenim daskama da i ne govorim. Iako je podignut verovatno pre nekih 40 godina, vreme je učinilo svoje i učinilo ga neupotrebljivim. Ja se nisam usuđivao da ga prelazim, a ne verujem da iko rizikuje svoj život to čineći. Čisto sumnjam da postoji neko upozorenje o zabrani prelaska ovog mosta.

Drugi viseći most u pirotskom kraju se nalazi u selu Petačinci, u opštini Dimitrovgrad, na svega nekoliko desetina metara od granične linije sa Bugarskom. Podigla ga je vojska i deo je bivše vojne patrolne staze. Iako sam više puta prolazio kroz Petačince, na putu za Vrapču ili do karaule na kraju sela, nikada ga nisam video. Za njegovo postojanje sam saznao od prijatelja, Snežane Lazić i Aleksandra Panića. Njihove fotografije ilustruju da je most ,,totalno'' viseći (na prvoj slici je Saša sa svojim sinom, a na drugoj, Snežaninoj slici je čika Toma, planinar PK ,,Vidlič'' iz Pirota):

Po pravilu, na svom blogu objavljujem isključivo svoje fotografije, ali ovog puta sam bio prinuđen da učinim drugačije i ilustrujem svoju priču. Hvala Sneži i Saši na njihovom doprinosu.

I treći viseći most u pirotskom kraju, poput onog na Temštici, praktično više ne postoji. Bio je aktivan do pre nekih 10-20 godina. Njegovi ostaci se nalaze na ulazu u Sićevačku klisuru iz pravca Bele Palanke i naselja Dolac, s leve strane magistralnog puta. Preko njega su nekada meštani belopalanačkih sela Crnča, Laništa i Leskovika, prelazili Nišavu i išli do autobuskog stajališta u samom kanjonu. Verovatno su se posle napornog rada u Nišu ili kamenolomu u Ostrovici, umorni preko njega vraćali do svojih sela. Slede njegove slike od 2. februara 2014, a 1. januara 2021. godine sam se uverio da mu je zbog žbunja praktično nemoguće prići sa desne obale Nišave:

Možete videti da su dva od tri viseća mosta u našem kraju praktično neupotrebljiva. Pošto se nalaze na mestima gde odavno ne prolaze ljudi, ne možemo reći da predstavljaju nekakvu opasnost. Most u Petačincima, preko reke Jerme, se očigledno još drži. Podigla ga je i održavala vojska koja je poodavno napustila karaulu u selu. Verovatno ni kraj njegovog životnog veka nije daleko.

Kao po pravilu, viseći mostovi u čitavoj Srbiji se loše održavaju ili se to nikako ne čini. Nisu bezbedni, često se ne zna ko je zadužen za popravke i održavanje ovih osetljivih konstrukcija. Verovatno su se slučajevi rušenja visećih mostova, otpadanja njihovih dasaka u reke i odnošenja stubova, dešavali i pre nesrećnog slučaja na Zapadnoj Moravi, u blizini Ovčar Banje. Na sreću, izgleda da nije bilo žrtava i težih posledica pa se o tome nije mnogo ni pričalo u javnosti.

S obzirom na stanje visećih mostova u pirotskom kraju, mogli bi da kažemo da ne postoji realna opasnost da se ponovi scenario sa mosta u Ovčarko-kablarskoj klisuri. Međutim, jedan most koji nije viseći, nije mi dao mira dok sam pisao ovaj članak, znajući pozadinu tragedije od pre nekoliko dana. Čvrst je, čelični, uzak i pešački, na povećoj visini iznad reke Jerme koja zna da nabuja i podivlja, plaveći njegove potporne stubove. Preko njega vikendom prelazi puno ljudi, često istovremeno, na putu do prelepog Poganovskog manastira, odnosno vraćajući se od njega do svojih automobila i do obližnje kafane. Nisu retki prepuni autobusi posetilaca, uglavnom iz susedne Bugarske. Iako u njegovoj blizini postoji širi most koji je u boljem stanju, ovaj se mnogo više koristi (slike od 16. februara 2016):