28feb2019 Spomenik u mestu Vrba kod Nišora

Grad Pirot je 28. decembra prošle godine proslavio svoj dan. Na taj dan 1877. godine Pirot je konačno oslobođen od Turaka. Kada sam krajem prošle godine nameravao da napišem ovaj članak, povodom godišnjice oslobođenja svog rodnog grada, znao sam da će se malo ko usuditi da usred zime napusti toplinu doma i ode da potraži spomenik podignut na mestu odigravanja odlučujuće bitke. Sa približavanjem proleća, siguran sam da će neko to učiniti i posetiti ovo zaboravljeno mesto.

Pirotski kraj je definitivno pripojen Osmanlijskom carstvu 1455. godine, za vreme turskog sultana Mehmeda II Osvajača. Ropstvo pod Turcima je potrajalo pune 422 godine. Ako uračunamo da je Pirot formalno potpao pod tursku vlast još 1375. godine, za vreme kneza Lazara, robovanje je bilo dugo 502 godine. Viševekovna turska vlast ostavila je pogubne posledice na celokupni život srpskog stanovništva pirotskog kraja.

Pirot je konačno oslobođen u Drugom srpsko-turskom ratu kada je srpskoj vojsci, kao saveznici Rusije, pošlo za rukom da za samo dve nedelje borbi sa Turcima oslobodi ceo Pirotski okrug koji je tada brojao preko 370 sela.

Srpskim jurišnicima koji su nadirali iz pravca Bele Palanke, Budin dela i Sopota, najviše muka zadavalo je tursko uporište na brdu iznad sela Nišora. Zbog toga se u decembru 1877. godine ovde razvila žestoka i bespoštedna borba između Srba i Turaka.

Odlučujuća borba za oslobođenje Pirota odigrala se 26. decembra 1877. po novom kalendaru (13. decembra po starom) u blizini Nišora, u mestu zvanom Vrba. Pirot je branilo 13 turskih bataljona sa 28 topova, koji su bili napadnuti jedinicama Timočkog i Šumadijskog korpusa. Posle četvorodnevnih borbi po velikoj hladnoći, u grad su pobedonosno ušle jedinice srpske vojske, pod komandom generala Jovana Belimarkovića i pukovnika Đure Horvatovića (zbog ratnih zasluga kasnije unapređen u čin generala). U borbama za oslobođenje Pirota, na srpskoj strani, poginulo je ili ranjeno oko 700 ljudi.

Spomenik borcima za oslobođenje Pirota od Turaka podignut je u mestu Vrba 1927. godine. Kasnije je obnovljen. Na njemu je zapisano:

,,Ovde borave večni sanak borci za oslobođenje Pirota i okoline od turskog ropstva, pali u borbi od 12. do 16. decembra (po starom Julijanskom kalendaru, prim. aut.). Potomstvu za spomen i sećanje - 1877. god.''

Moj prvi odlazak na poprište velike bitke, 3. novembra 2011, vezan je za jednu malu avanturu. Tada sam spomenik, o kome sam dotad samo čitao, pronašao posle dužeg lutanja, po mraku. Razlog za to je bilo nepostojanje putokaza, niti bilo kakvih fotografija ili bližih odrednica do njegove tačne lokacije:

Da vi ne biste ponovili moju grešku i tumarali nepoznatim krajem, daću vam precizne odrednice za dolazak do ovog mesta. Neka to bude moj doprinos odavanju počasti hrabrim ratnicima koji su za oslobođenje Pirota dali svoje živote. Fotografije koje slede su nastale 25. septembra 2016, kada sam sa svojim zetom spomenik pronašao bez ikakvih problema.

Spomenik se nalazi na oko 3 km severno od Nišora. Na putu za Zavojsko jezero, nakon prolaska pored ovog sela i posle nekih 500 m od oštre krivine udesno, treba skrenuti levo na zemljani put. Ovo mesto izgleda ovako:

Odavde do spomenika u mestu Vrba neće vam trebati više od pola sata hoda. Put vodi u pravcu sela Oreovice i prolazi između stenovitog odseka koji se naziva Pravac (1011 m, na severu, lako uočljiv na prethodnim slikama) i brda Velika kukla (862 m, na jugu):

Kada u svom vidnom polju ugledate lovačku čeku, ili, ako ona ne postoji, dođete do mesta prikazanog na sledećoj slici, skrenite levo u dolinu koja vodi prema Sopotu:

Ja sam u jesen 2011, na prethodno opisanom mestu, napravio ključnu grešku i produžio - najpre pravo, a zatim levo. Put kojim sam ja pošao i put koji vodi do spomenika se nakon određenog vremena ponovo spajaju, ali se spomenik nalazi pre tog spajanja pa sam ga ja ,,promašio'' i otišao čak do prvih kuća Oreovice.

Kad uđete u ovu lepu dolinu i krenete da se spustate naniže, nema šanse da vam spomenik u mestu Vrba promakne:

Spomenik se nalazi pored samog puta, sa desne strane. U šumarku preko puta njega nalazi se prijatno mesto za odmor pa Vrba može da posluži kao pogodno mesto za neki lep prolećni izlet sa porodicom ili prijateljima:

Kada sam ovde bio prvi put po mraku, ni pomračina nije uspevala da prikrije moj utisak da je spomenik izgledao prilično jadno i zaboravljeno. Bilo je očigledno da ga ljudi, a pre svega delegacije Opštine Pirot i Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova sve ređe obilaze.

U septembru 2016. utisak je bio povoljniji, a vi na osnovu fotografija procenite da li je ovo mesto za vas dovoljno interesantno i atraktivno:

Istinski junak bitke u mestu Vrba bio je Milutin Karanović, kapetan srpske vojske, koji je ovde poginuo herojskom smrću. Njegova pogibija bila je povod poznatom srpskom pesniku i Milutinovom pobratimu, Đuri Jakšiću, da napiše pripovetku ,,Kapetanov grob''.

Kapetan Milutin Karanović, međutim, nije sahranjen na mestu svoje pogibije. Njegovi posmrtni ostaci su najpre čuvani u obližnjem Sopotu, u crkvi Svete Bogorodice, a kasnije su preneti u Temački manastir, posvećen Svetom Đorđu. Grob se danas nalazi iza oltara crkve Temačkog manastira i predstavlja dostojan beleg svim izginulim srpskim junacima. Na spomeniku su ispisani stihovi Đure Jakšića:

,,Za srpskog roda, dom, slobodu,

dao si život svoj,

zato će dugo u srpskom rodu

živeti spomen tvoj.

Ti čestit beše međ' braćom svojom,

divan junače, vrli Srbine,

na to pokaza i smrću svojom,

junačke Gruže junački sine!''

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: pust kraj, nedovoljno poznat stanovnicima Pirota, lepa priroda; mogućnost organizacije izleta na mestu veoma značajnom za istoriju Pirota

Rizici: nema putokaza, na ključnom skretanju opisanom u tekstu skrenuti levo u dolinu koja vodi pravo prema spomeniku