22mar2023 Posetite neka lepa mesta na Zavojskom jezeru i na putu do njega - selo Nišor, ,,Buljarice'', Belski most

Zavojsko jezero je veštačko jezero, udaljeno oko 17 km severno od Pirota. Izgrađeno je krajem osamdesetih godina prošlog veka na reci Visočici. Njegovim nastankom nekoliko hiljada ljudi je zauvek promenilo mesto svog stanovanja, Piroćanci i Nišlije su dobili omiljeno izletište i mesto za ribolov, a generatori Hidroelektrane Pirot neophodnu količinu vode za svoj rad.

Na putu od Pirota do Zavojskog jezera vredi zastati na nekoliko mesta. Prvo je svakako na izlazu iz grada, nakon serije oštrih krivina sa jakim usponom. To je vidikovac na Provaliji, nazvan po naselju u kome se nalazi. Sa njega se pruža jedan od najlepših pogleda na grad, a posebno je lep tokom letnjih večeri i noću. Sledeće fotografije su nastale u avgustu 2015. i oktobru 2016:

Sledeća usputna stanica bi moglo da bude selo Nišor, udaljeno od Pirota oko 8 km. Nalazi se sa leve strane puta prema Zavojskom jezeru:

Selo je svoje ime dobilo po odgovarajućoj turskoj reči koja ukazuje na njegov položaj (,,selo na brdu''), mada njegov naziv ukazuje i na tragove romanskog življa, naročito planinskih stočara Vlaha. Škola u Nišoru je počela sa radom još 1867. godine:

Veliki broj česama i pojila za stoku ukazuje na nekadašnje glavno zanimanje stanovnika Nišora - ovčarstvo. Slike sela su od 10. aprila 2011. godine.

Malo ispred sela, pored skretanja za obližnje selo Dobri Do, nalaze se česma, gater - centar za obuku lovačkih pasa (u kome se često mogu videti i divlje svinje), kao i mala seoska crkva (posvećena Svetom Đorđu):

Na putu do Zavojskog jezera prolazi se i mesto Koprivštički krst. Ovde se desno odvaja put za Paklešticu, Belu, Veliku Lukanju i Gostušu. Pravo se produžava najkraćim putem za Zavojsko jezero i njegovu branu. Ja ću prvo u ovom članku ,,produžiti'' pravo, do jednog mesta na obali jezera, a zatim ću se ,,vratiti'' na raskrsnicu kod Koprivštičkog krsta i ,,krenuti'' ka Belskom mostu.

Ovo mesto, udaljeno od Pirota oko 13 km, danas je bolje uređeno i opremljeno putokazima nego u decembru 2009, kada sam napravio prethodne fotografije. Ono takođe predstavlja i prevoj i najvišu tačku na putu do jezera (oko 875 m n.v.), posle koga kreće spust. Tokom njega prolazi se kroz selo Koprivšticu i pored skretanja za Pokrovenik i vidikovce u njegovoj okolini (Smilovica, Sorlica...).

Na 17. km od Pirota, na samom rubu jednog od većih zaliva Zavojskog jezera, nalazi se još jedno skretanje. Pravo se nastavlja za branu i vikend-naselje koje se nalazi ispred nje, a desno se skreće za jedno od najomiljenijih mesta na samom jezeru, vikend-naselje ,,Buljarice'':

Do Buljarica od skretanja ima oko jednog kilometra i već na toj deonici se mogu sagledati prirodne lepote Zavojskog jezera i njegove okoline:

Ovo su slike od 10. aprila 2011. Bilo je više pokušaja da se izletište i vikend-naselje na Buljaricama uredi, ali... uglavnom se na tome i završavalo. Moram da priznam da odavno nisam bio na tom mestu, da sam ga ranije češće posećivao i dolazio na kupanje, ali nisam siguran da se slika bogzna kako promenila:

Evo kako je sve to izgledalo tri i po godine kasnije, 2. novembra 2014:

Vraćam se na raskrsnicu kod Koprivštičkog krsta. Nažalost, oko Zavojskog jezera ne postoji saobraćajnica koja bi u obliku prstena povezivala njegove različite delove i suprotne obale. Do Pakleštice od Koprivštičkog krsta ima oko 11 km vožnje iznad južne obale jezera. Put je uglavnom prilično udaljen od jezerske linije, tako da se do mesta za ribolov ili kupanje mora silaziti lošim prilaznim putevima.

Na 4 km pre Pakleštice je skretanje za Belski most. To je put kojim se ide u ogromno prostranstvo na južnim padinama Stare planine i kojim se mora ići da bi se stiglo do Vrtiboga, Belana, Gostuše ili Bele. Belski most nije slučajno napravljen na mestu gde se danas nalazi. Jednostavno, tu je dolina Visočice najuža, pa su i troškovi izgradnje mosta bili najmanji. Nažalost, to je dodatno udaljilo ,,kameno selo'' Gostušu od Pirota za oko 6 km, jer se ranije, pre nastanka Zavojskog jezera, do ovog sela dolazilo mnogo kraćim putem preko Velike Lukanje.

Belski most je impozantna građevina i dugačak je oko 150 m. Evo kako je on sa svojom okolinom izgledao 24. marta 2012. (pre tačno 11 godina!), kada je Zavojsko jezero bilo toliko ,,iscrpljeno'' besomučnim ispuštanjem vode da je ispod mosta tekla reka Visočica:

Situacija je bila drugačija 29. oktobra 2016, a slika mnogo lepša:

Trajanje relacije: oko 3h (računajući kratak obilazak svih navedenih mesta)

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: preporuka za obilazak nekoliko mesta na putu do Zavojskog jezera, kao i na samom jezeru

Rizici: Zavojsko jezero nije baš najpogodnije za kupanje, zbog muljevite obale, strmih strana i dna prekrivenog trulim stablima i rastinjem; biti oprezan na ogradi visokog Belskog mosta!