12apr2023 Iz Radejne i Petrlaša do Petrlaške pećine

Na samom obodu Odorovskog ili Smilovskog kraškog polja, najvećeg ,,pravog'' kraškog polja u Srbiji (ako Peštersko polje u jugozapadnoj Srbiji smatramo depresijom), nalazi se više pećina. Najveća od svih je Popova, poznatija kao Petrlaška pećina. Do nje je najlakše doći sa starog rimskog puta koji je nekada prolazio sredinom kraškog polja i koji od objekta protivgradne zaštite, ispred sela Smilovci, vodi pravo na visoravan Tepoš. Objasniću vam kako sam 9. aprila 2012. godine do Petrlaške pećine stigao iz pravca Radejne i Petrlaša.

Polazno mesto je bilo na ulazu u selo Radejna iz pravca Dimitrovgrada. Mesto je od centra varoši udaljeno oko 7.5 km:

Do Petrlaša ima oko 4 km makadamskog puta i meni je za prelaženje te deonice bilo potrebno oko 40 minuta. Po izlasku iz Radejne se prolazi pored velikog mirosanog hrasta, ispod koga je krst. Okolina Radejne je poznata upravo po ovakvim mestima. Prema broju obročnih krstova u svom ataru (ukupno 14) Radejna zauzima prvo mesto u caribrodskoj opštini:

Prva zgrada koja se primećuje pri dolasku u Petrlaš je stara, napuštena osnovna škola. Nalazi se u podnožju brda visokog 837 m (samo selo je na oko 760 m nadmorske visine). Put zatim povija desno, na sever, i vodi ka centru sela. Prolazi se pored dosta napuštenih kuća i karakterističnih kamenih ograda:

Uvek volim da dođem u centar ovog sela. Tamo je velika zgrada zadružnog doma i nekoliko česama. Vredni meštani su poslednjih godina mnogo učinili na uređenju centra svog sela. Pre 11 godina on je izgledao ovako:

Sledi još nekoliko detalja iz ovog lepog sela:

Od Petrlaša do pećine, koja je ime dobila po njemu, ima još oko 2 km. Iz centra sela vodi najpre put, a potom i obeležena staza. Najpre treba izaći na severnu stranu sela i doći do objekta protivgradne zaštite:

U vreme kada sam ja pravio ove fotografije markacija nije bila na baš zavidnom nivou, ali je postojala. Važan orijentir predstavlja i jedan stari kameni krst:

Staza sada prolazi kroz šumu:

Ubrzo će se na vidiku ukazati Petrlaška uvala, tj. deo Odorovskog (Smilovskog) kraškog polja koji je u topografskim kartama označen pod nazivom ,,Ponor''. Nalazi se na 690 m nadmorske visine i predstavlja najniži deo polja:

Petrlaška pećina se nalazi na zapadnom delu ove uvale, na severu spojene sa glavnim delom Odorovskog polja. Zbog toga ja volim da zovem ovu uvalu ,,zalivom'' Odorovskog kraškog polja:

Ovde, na obodu Odorovskog polja, ima više manjih pećina:

Ništa ne brinite - nikako ih nećete moći zameniti sa pećinom koju tražite. ,,Prava'' i najveća Petrlaška pećina je mnogo veća od njih. Upravo je rano proleće idealno doba godine za njeno pronalaženje jer ćete se lakše probijati kroz trnje:

Posle 1h 25 min hoda od skretanja u Radejni, ili 40 min iz centra Petrlaša, ja sam se našao najpre ispred zarđale table sa natpisom imena pećine, a zatim i na njenom velikom ulaznom otvoru (meštani je nazivaju i ,,Golema dupka''):

Iako je bio početak aprila, u pećini je bilo neotopljenog leda. Nemar države prema bogomdanim prirodnim atrakcijama, slično Velikoj pećini kod Držine ili Vetrenoj dupki kod sela Vlasi, lako se prepoznaje i na ovom mestu:

Na ovom skrovitom mestu vlada savršena tišina. Uvek kada tu dođem, imam osećaj da u krugu od par kilometara nema apsolutno nikoga. Ukupna dužina ispitanih kanala Petrlaške pećine je 468 m. Ima dosta složen sistem kanala i dvorana i bogata je nakitom. Posebnom privlačnošću se odlikuje takozvana Aragonitna dvorana, sa nakitom od crvenih i belih kristala koji pokrivaju tavanicu. Međutim, da bi ste stigli do nje morate pribaviti dozvolu Turističke organizacije Dimitrovgrada. Mislim da se kod njih može dobiti ključ koji otvara gvozdenu kapiju koja je nedaleko od ulaza. Kompletna speleološka oprema (šlemovi, svetla, užad, karabinjeri...) se podrazumeva. Ja nisam imao prilike to da učinim pa potražite slike unutrašnjosti ove zanimljive pećine na internetu.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: jedan od dva načina dolaska do zanimljive i lepe Petrlaške pećine, za čije su detaljnije istraživanje potrebni dozvola, ključ i odgovarajuća speleološka oprema; relacija se može upotpuniti posetom dvema bogomoljama (crkvama), koje se nalaze u raznim delovima sela Petrlaša, ili obilaskom obližnjeg Manastira Sveta Petka (atar sela Smilovci)

Rizici: markacija od Petrlaša do same pećine je 2012. godine bila slabo uočljiva; pristup pećini otežava rastinje i trnje pa je za posetu idealno vreme rano proleće; kraj je prilično pust