26sep2023
Na putu za Babušnicu obiđite Petlovo bojište i selo Vojnici
Nekadašnji vojni poligon ,,Petlovo bojište'', na istočnim padinama planine Stranje, koji se nalazi na teritoriji opštine Babušnica, nepun kilometar od regionalnog puta koji Pirot povezuje sa Babušnicom, Vlasotincem i Leskovcem, na nadmorskoj visini nešto većoj od 700 m, danas je pust i obilaze ga jedino lovci. Takođe, povremeno služi za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava. U bližoj okolini nema izvora pitke vode.
Danas ništa na tom mestu ne ukazuje na jedan događaj iz nemirne 2000. godine. Malo pre ,,petooktobarske revolucije'' Vojska Jugoslavije je javno predstavila odred koji će prvi da se vrati na prostor Kosova i Metohije. Kršteno ime ove jedinice je bilo ,,Treći odred specijalne namene'' i većinom su ga činili pripadnici Vojske Jugoslavije, kao i jedan broj obučenih pripadnika u uniformama MUP-a Srbije. Ovaj ,,Kosmetski odred mira" formiran je posle potpisivanja Vojnog sporazuma i donošenja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.
Ostalo je nejasno zašto je za promociju ove jedinice izabran baš poligon na Petlovom bojištu, 15 kilometara jugozapadno od Pirota, 20-ak kilometara od bugarske granice i nekih 180 kilometra od ,,Svete srpske zemlje". Promociji Odreda tog 1. septembra 2000. prisustvovao je čitav državni i vojni vrh, u prisustvu atašea 12 zemalja i velikog broja domaćih i stranih novinara. Smotru Odreda je izvršio general-pukovnik Nebojša Pavković, u svojstvu ličnog izaslanika predsednika SRJ - Slobodana Miloševića, a u društvu domaćina, general-potpukovnika Vladimira Lazarevića, komandanta Treće armije, kojoj je ovaj Odred formacijski i pripadao. U nastavku je izvršena taktička vežba borbene gotovosti Kosmetskog odreda pod nazivom ,,Povratak 2000''. Kako bi se ,,ispoštovao" običaj organizacije ovakvih manifestacija, iako je kiša nemilosrdno padala, posle održane vežbe, na poligonu Petlovo bojište usledio je kulturno-umetnički program u kome su učestvovala poznata imena domaće zabavne muzike... (http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/09/04/srpski/R00090304.shtm)
Ovo mesto sam posetio 15, juna 2013, mnogo posle gore opisanog događaja. Skretanje za Petlovo bojište je na 14. kilometru puta prema Babušnici, malo posle oštrih krivina na prevoju Kruška i mesta gde se nekada nalazila babušnička deponija smeća. Skretanje nikada nije bilo posebno obeleženo (verovatno zbog toga što je ipak u pitanju bio vojni poligon):
Uživao sam u lepom vremenu, cveću i pogledu na put za Babušnicu, Stolski kamen (iz neobičnog ugla), Pirot i Pirotsko polje:
Put je vodio u jednu lepu dolinu. Iza nje se nalazi brdo Grguljato (727 m):
Pretpostavljam da su seljaci koje sam video u dolini, a koji su sakupljali seno, bili iz pirotskog sela Ponora:
Ovo nije bio moj prvi odlazak na Petlovo bojište. Otprilike godinu i po ranije, 8. januara 2012, to mesto sam obišao sa svoja dva najbolja drugara, Marjanom i Dimetom. Vremenski uslovi su bili sasvim drugačiji, ali nam je posle novogodišnjih praznika i Božića šetnja po snegu vrlo prijala:
A kako je izgledao moj poslednji izlet do Petlovog bojišta, 17. novembra 2019, pročitajte u sledećem članku: http://www.pirotskikraj.com/arhiva/211
Posle šetnje ovim lepim krajem početkom leta 2013, koja je trajala oko 45 minuta, vratio sam se na polazno mesto na asfaltnom putu i autom produžio do obližnjeg sela Vojnici. Od skretanja sa regionalnog puta je udaljeno manje od 1 km, a obratite pažnju da je pri izgovoru imena ovog sela akcenat obavezno na zadnjem slogu (Voj-ni-ci! :).
U razgovoru sa meštanima sam saznao da je na mestu sadašnje zadruge nekada bila osnovna škola. U njoj je kao učiteljica, još krajem pedesetih godina prošlog veka, službovala moja nana Toka, rođena sestra moje pokojne nana Dese. Ona, hvala Bogu, danas živi u Nišu.
Trajanje relacije: oko 2.5h
Zahtevnost relacije: umerena (2/5)
Karakteristike: lep, miran i pust kraj koji sada posećuju samo retki pastiri i lovci, a gde su se nekada održavale vojne vežbe i bojeva gađanja; prvo babušničko selo iz pravca Pirota - Vojnici
Rizici: mislim da se i dan-danas na Petlovom bojištu periodično uništavaju neeksplodirana ubojita sredstva; nema izvora sa vodom za piće