1may2019 Temska, Temački manastir i vodopad Bukovački do

Prvomajsko prepodne sam sa svojom suprugom Saškom proveo u Temskoj, rodnom selu svog oca. Obišli smo i izletišta uz reku Temšticu, veoma popularna među Piroćancima. Bila su prepuna.

Svaki dolazak u Temsku u meni izaziva različita osećanja i budi pomešane emocije. Stanovnici ovog sela, koje se nalazi na oko 15 km od Pirota, oduvek su bili istrajni u borbi za pravdu. Iznad svega, oduvek vole svoju reku Temšticu, koju su drugi na različite načine pokušavali (i još uvek pokušavaju) da im oduzmu. Vrhunac njihove upornosti i borbe, protiv ideje da se vode Toplodolske reke prevedu tunelom u Zavojsko jezero, desio se u januaru 2007, kada je oko 700 punoletnih meštana Temske odbilo da izađe na glasanje na parlamentarnim izborima. Svoju opredeljenost ka zdravoj životnoj sredini i očuvanju prirode pokazuju i svojim aktivnim učešćem u pokretu ,,Odbranimo reke Stare planine''.

Temska je oduvek bila jedno od najvećih pirotskih sela. Zanimljivo je da je kratko vreme po oslobođenju ovih krajeva od Turaka bila središte Nišavskog sreza (pirotski okrug je tada bio podeljen na četiri sreza: Nišavski, Visočki, Lužnički i Belopalanački) da bi konačnom administrativnom podelom sedište ovog sreza bilo premešteno u Pirot, a Temska pripala Visočkom srezu.

Broj stanovnika sela je u konstantnom opadanju. Prema popisu iz 2002, bilo ih je 908, a 1948. - čak 2244. Osnovna škola u Temskoj jedna je od najvećih i najstarijih u pirotskom kraju. U okviru obližnjeg Temačkog manastira počela je sa radom još 1836. godine. Posle Drugog svetskog rata u nju su na školovanje do osmog razreda dolazila deca iz 12 sela u severnom i severozapadnom delu opštine Pirot. Temska je od davnina duhovni centar ovog kraja. Sedište je parohije koja pokriva veliko prostranstvo i u svom sastavu ima čak i sela u južnom delu knjaževačke opštine. U selu se nalazi Hram Svete Petke.

Temska je drumsko selo, na putu koji od Pirota vodi za Knjaževac, Zaječar i Negotinsku Krajinu. Ovim putem su nekad, na putu za Vlašku (Rumuniju), išli čuveni pirotski pečalbari. Kao centar ovog dela opštine, Temska je i polazna tačka za osvajanje velikog staroplaninskog prostranstva, pa iz tih razloga ima odlične preduslove za razvoj turizma. Svakog leta je domaćin međunarodnog naučno-istraživačkog kampa na kome učestvuju studenti prirodnih nauka sa državnih instituta u Srbiji, kao i njihovi gosti iz inostranstva. U isto vreme se organizuje i već tradicionalni Festival staroplaninskih jela, kada posetioci imaju priliku da okuse gastronomske specijalitete pirotskog kraja. Iznad sela se nalazi kupalište Krivi vir, veoma popularno među mladima.

Evo nekih slika Temske, većinom nastalih prilikom mojih ranijih poseta selu:

 

 

Interesantna je priča o velikom mostu na Temštici. Nalazi se u centru sela i povezuje Malu i Golemu Stranu.

U selu je most postojao još u XIX veku i pre i bio je namenjen samo ljudima. Stalno je popravljan i bio je veoma opasan za prelazak. Temštica se uglavnom prelazila na konjima i volovskom zapregom, jer se teret samo tako mogao preneti sa jedne strane reke na drugu. Zimi je bilo najlakše prelaziti reku jer se voda ledila pa su ljudi na saonama u koje su upregnuti volovi prevozili seno, šaš, šumu, brašno iz vodenica.

Kada je 1887. godine izgrađena pruga kroz Pirot, poslanici iz pirotskog okruga su se zauzimali za izgradnju mostova. Tako je usvojen i predlog za izgradnju mosta preko Temštice u Temskoj. Od države su dobijena izvesna sredstva, a ostalo je dopunjeno kulukom i besplatnim nadnicama seljana. Svako domaćinstvo je bilo dužno da odradi određeni broj dana na mostu, da dopremi određenu količinu građe za skele i sav kamen koji je bio neophodan.

Most je građen tri godine. Predvodnici su bili italijanski majstori koji su gradili i tunele na pruzi između Niša i Pirota. Tako su pored njih ispekli zanat budući temački kamenoresci i njihovi učenici su postali poznati širom Srbije. Završetak gradnje mosta je svečano proslavljen.

Došao je zlokobni april 1941. godine. Nemci samo što nisu ušli u Pirot, a komanda naše vojske je odlučila da minira i eksplozivom sruši most u Temskoj, kao bi okupatoru presekla odstupnicu prema Knjaževcu. Međutim, za Nemce nije bilo prepreka. Osmotrili su teren ispod srušenog mosta i po kratkom postupku isplanirali novi most nekoliko stotina metara nizvodno. Za kratko vreme premostili su Temšticu. Reku su preko tog privremenog mosta, kojeg su zvali Mali mos', meštani prelazili sve do 1948. godine kada se otpočelo sa gradnjom današnjeg mosta.(Snežana Branković: Prošlost mog zavičaja - predanja, priče, događaji, priča ,,Mostovi na reci Temštici'', 2012.)

Zaneo sam se pričom o svom selu. Saška i ja smo produžili putem ka Mrtvačkom mostu i Toplom Dolu, uz levu obalu Temštice. Samo kilometar dalje nalazi se mesto gde mnogi zastanu da razgledaju vodopad Bigar i lepu kućicu, nedavno napravljenu u njegovom podnožju. Mnogi ne znaju da se iznad ovog mesta nalazi izvorište sa koga Temska dobija vodu za piće. Višak ove vode formira potočić i kasnije vodopad Bigar:

Nekoliko stotina metara dalje je lepi Manastir Svetog Đorđa, poznatiji kao Temački manastir. Udaljen je od Temske oko 2 km. Podignut je oko 1576. godine. Prema portretima cara Uroša, despotice Angeline Branković, Stevana Nemanje i Svetog Save, verovatno je pripadao Pećkoj patrijaršiji. Još od svog osnivanja počeo je da se bavi opismenjavanjem žitelja okolnih sela. U to vreme predstavljao je duhovni centar šire okoline. Pored pisanja i prepisivanja crkvenih knjiga i ,,službe božje'', njegovi kaluđeri učili su prve manastirske đake čitanju, pisanju i crkvenom pojanju. Takođe je bio stecište hajduka, a njegovi kaluđeri su stalno bili u vezi sa borcima za oslobođenje od turske vlasti.

Temački manastir predstavlja veliku svetinju u pirotskom kraju. To je mesto gde sam kršten i gde je krštena moja ćerka Dunja. Po mom mišljenju, najlepši je upravo u proleće:

Manastirska crkva je prelepo oslikana, a iza nje se nalazi grob kapetana Milutina Karanovića, komandanta srpske vojske, koji je hrabro poginuo u decembru 1877. na Vrbi kod Nišora, u odlučujućoj bici za oslobođenje Pirota od Turaka:

Najviše izletnika bilo je tradicionalno upravo ispod manastira, pored same Temštice. Saška i ja smo produžili još oko 1.5 km dalje. Tu je još jedno lepo mesto pored reke, popularno vikendima i praznicima. Tu smo sreli aktiviste pokreta ,,Odbranimo reke Stare planine'' koji su čistili korito reke i davali lep primer izletnicima kako da se ponašaju u trenucima odmora i opuštanja.

Glavno obeležje ovog mesta je vodopad Bukovački do (ja ga od ranije znam i pod imenom Prskalo). Nalazi se sa desne strane asfaltnog puta i od njega je udaljen 50-ak metara. Ne može se porediti sa čuvenim staroplaninskim vodopadima, ali s obzirom na svoju dostupnost, često je posećivan i fotografisan. Evo što je o njemu pisao najveći poznavalac vodopada u Srbiji:

,,To nije tako visok vodopad, ali je veoma lep i neobičan. Tanak mlaz vode Bukovičkog potoka, koji dolazi iz pravca Bukovice, šumovitog kraja između manastira Sveti Đorđe i sela Pokrovenik, pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu. Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim nijansama crvene boje, karakterističnim za ovaj predeo sliva reke Temštice, koga zbog svog kolorita nazivaju i Srpskim Koloradom''.

(Vodopadi Srbije / Vodopadi Stare planine / Bukovački..., autor Dragovan Stojadinović Sule, Kragujevac 2013.)

Trajanje relacije: oko 2-3h (teško je precizno odrediti zbog većeg broja mesta koja se posećuju)

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: veliko i zanimljivo pirotsko selo, prelepa dolina Temštice pred njen ulazak u kanjon, jedan od najlepših i najznačajnijih manastira u pirotskom kraju, brojna mesta za izlete i boravak u prirodi, Temštica je ,,raj'' za ribolovce

Rizici: -

Komentari

Novi komentar
vesna
Kako divan blog . Hvala Gorane . Jedva čekam da pročitam knjigu