2may2019 Barje iz Donje Nevlje i vodopad Ripalo

Rado posećujem sela u opštini Dimitrovgrad. Iako uglavnom napuštena, izazivaju prijatan osećaj i odišu posebnom lepotom. Ovog puta sam imao nameru da pronađem jedan malo poznati vodopad i da bolje upoznam nekada veliko selo Barje. U tome sam imao najbolju moguću pomoć. Moj vodič je bio Cvetko Ivanov, inženjer, profesor i hroničar iz Dimitrovgrada, rodom upravo iz ovog sela.

Iako sam znao da je vodopad Ripalo dostupniji i bliži iz Poganova, izabrao sam da u Barje dođem sa suprotne, istočne strane, iz sela Donja Nevlja.

Pošto predstavlja centar ovog kraja, koji se naziva Burel, red je da o ovom selu napišem i nešto više.

Burel je posebna predeona celina i oblast koja se nalazi južno od Dimitrovgrada. Srpsko-bugarskom granicom je podeljen na dva dela. Zapadni, srpski deo Burela je manji od bugarskog, ima površinu od oko 300 km2 i u njemu se nalazi 15 sela i zaseoka. Sa istoka je omeđan Lukavičkom (Gaberskom) rekom i državnom granicom, sa juga planinom Greben, sa zapada rekom Jermom, a sa severa katastarskim granicama dimitrovgradskih ponišavskih sela.

Nekada gusto naseljen i bogat, Burel je danas praktično bez ljudi i predstavlja najnerazvijeniji deo opštine Dimitrovgrad. Od nekoliko hiljada stanovnika, sada u njemu živi manje od sto ljudi.

(Cvetko Ivanov: ,,Mikrotoponimija Burela'' - Pirotski zbornik br. 43, 2018)

 

Donja Nevlja je udaljena oko 14 km od Dimitrovgrada i oko 36 km od Pirota. Prema popisu iz 2011, u selu živi svega 17 stanovnika, a 1948. ih je bilo 509. U selu se nalazi nekoliko zanimljivih objekata. U centru se mogu videti: spomenik palim borcima, napušteni zadružni dom i ambulanta:

Sa druge strane potoka koji protiče kroz selo, nalaze se crkva posvećena Svetom Iliji i izvor sa ,,svetenom vodom'':

U starim dokumentima crkva se sreće pod imenom ,,Manastir Mžaj'' ili ,,Sveta Bogorodica''. Smatra se da je u novije vreme preimenovana u ,,Sveti Ilija''. Sagrađena je 1921. godine. Pomenuti izvor, neposredno iza crkve, navodno ,,leči'' oči. Zbog toga se celo ovo mesto, pa i samo brdo u čijem se podnožju crkva nalazi, naziva Lečevište.

(Cvetko Ivanov i grupa autora: ,,Vera i kamen - crkve i manastiri'', Narodna biblioteka ,,Detko Petrov'', Dimitrovgrad, 2018)

Ovog puta nisam obilazio Donju Nevlju pa su gore objavljene fotografije nastale u avgustu 2011, odnosno u decembru 2013. Odvajanje puta za Barje se nalazi na samom ulazu u Donju Nevlju, na oko 11 km od raskrsnice kod Dimitrovgrada. Ovde sam ostavio automobil i krenuo peške.

Ubrzo sam izašao na mesto zvano Del koje predstavlja lep vidikovac. Sa njega se pruža izuzetan pogled na dolinu Lukavičke reke, na granici Srbije i Bugarske, kao i uzvodno na bugarska sela Čivlik, Višan i Neslu. Po lepom vremenu pogled dopire do planine Vitoše iznad Sofije.

Nekoliko stotina metara odavde, u jednoj dolini, nalazi se još jedan izvor čiju vodu meštani smatraju svetom. U decembru 2013, obišao sam ga sa svojim kolegom Zoranom Džunićem:

Nisam se zadržavao već sam nastavio dalje. Preda mnom je bio dug put do Barja, kojim sam išao prvi put:

Obično objavljujem slike biljaka, a evo i slika životinja sa tog puta:

Prva mahala Barja na koju se nailazi je Aljin Slap. Odavde se otvara pogled na veliko brdo Peros. Njegov najviši vrh, visok 1033 m, meštani nazivaju Sveti Ćirik. Vidi se i iz Pirota:

Ubrzo se stiže i do jedne ,,raskrsnice'' gde se odvajaju putevi za još dve napuštene mahale Barja - Dren i Vuniju. Za Barje se produžava pravo:

Posle 1h 15 min hoda od skretanja u Donjoj Nevlji, našao sam se na raskrsnici seoskih puteva, neposredno pred samim selom Barje. Sa desne strane dolazi put kojim sam u maju 2015. prvi put stigao u Barje sa Borovskog polja. Levo se ide kolima za centar sela, za Kuljinu Mahalu i obližnje selo Skrvenicu. Ja sam nastavio pravo i u selo ušao zatravnjenim putem:

Ovde je nekada prolazio stari put koji je iz Pirota vodio za Trn i Velbužd (današnji Ćustendil). Imao sam lep pogled na Greben i Vlašku planinu, a na severu je Peros sada izgledao bliži:

U centru Barja sam bio ranije nego što sam planirao. Iskoristio sam priliku da napravim set fotografija:

Po poslednjem popisu iz 2011, selo Barje ima 28 stanovnika. Podatak da je 1948. popisano 725 ljudi ne oslikava pravu veličinu ovog sela. Naime do 1952/53 nekadašnje veliko selo Borovo se sastojalo iz tri današnja, zasebna sela - Barja, Bila i Verzara. Tih godina izvršena je administrativna podela Borova na sadašnja ,,nova'' sela. Tako je neposredno posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, veliko selo Borovo imalo 1436 stanovnika. Još više ih je bilo tokom samog rata kada se ovde sklonilo dosta ljudi iz Sofije, iz straha od savezničkog bombardovanja. Prema popisu iz 2011, u selu Bilo su bila tri stanovnika, a u Verzaru samo jedan. Prema podacima koje imam, danas u Bilu živi samo jedan čovek i to u mahali Borovski Anovi, koja se nalazi na putu Dimitrovgrad - Donja Nevlja, dok je Verzar jedno od nekoliko dimitrovgradskih sela koje je ostalo bez stalnih stanovnika. Pošto su u pitanju zasebna sela, o njima ću detaljnije pisati drugom prilikom.

Barje je udaljeno oko 17 km od Dimitrovgrada i 6 km od Donje Nevlje. Poreklo imena starog sela Borovo vezuje se za borove šume koje su rasle u okolini, a novog sela Barja - za bare, balto i močvare koje se nalaze u ataru sela. Barje se sastoji iz više međusobno udaljenih mahala. Neke sam već pomenuo, a među ostalima su: Šotinci, Rovinci, Rid, Kostodolak, Selište, Popova dolina...

Borovo je nekada bilo centar borovske parohije. U njegovom ataru je nekada postojalo sedam crkava i četiri manastira. Priče o domu kulture, krčmi, hektarima vinograda i tonama ubranih malina, iz današnje perspektive izgledaju nestvarno, ali pokazuju da je ovo selo bilo nekad živo i bogato, sa mnogo većim značajem nego danas. Najbolje tu razliku oslikava izgled stare seoske škole u Barju. Nekada su ovde đaci pohađali šest razreda osnovne škole:

Našao sam se sa Cvetkom u centru sela. Odmah smo krenuli u niže delove sela, ka zapadu, u pravcu Poganova. Voda dolazi sa svih strana. Potočići se spajaju i nizvodno grade Poganovsku reku, pritoku Jerme. Južno od sela je brdo Rajćul (najviša tačka na 994 m), na čijim padinama se nalazi jedan ogroman bor iz turskog perioda:

Jedno važno usputno mesto je prikazano na sledećoj slici. Mi smo produžili pravo, a levo je put za Poganovo i, ispostaviće se, put kojim ćemo se par sati kasnije vratiti sa vodopada Ripalo:

Vodopad Ripalo se nalazi u kratkom kanjonu Ždrelo, između brda Kujadar i Rajna strana (935 m), oko 1-1.5 km od sela. Pre ulaska u kanjon, na mestu Đurđevsko igrište, put skreće desno, ka udaljenim mahalama Barja - Selištu i Popovoj dolini, koje se nalaze u podnožju brda Basara. Ovo brdo je visoko 1028 m, nema nikakve veze sa Basarom i Basarskim kamenom na planini Vidlič iznad Pirota, a na njemu se nalaze repetitor i predajnici mobilne telefonije. Na njemu sam bio u januaru 2014, dok sam mahalu Selište posetio u maju 2015, ali iz pravca Borovskog polja.

Iz pravca glavnog dela Barja dolazi Barski potok, a sa severa Senedinov potok koji, po rečima Cvetka, nikad ne presušuje. Ova dva potoka se spajaju neposredno pre Ždrela i grade potok Ritu, na kome se nalazi Ripalo. Ždrelo je dugačko nekoliko stotina metara, ali je prolaz veoma otežan zbog strmih stena i klizavog kamenja. Ovde se nalazi nekoliko virova u kojima su se ranije kupala deca, a u stenama sam primetio više manjih pećina:

Na jednom mestu, dvadesetak metara pre Ripala, jednostavno nismo mogli dalje. Čuo sam huk vode koja se survavala niz stenu. Bio sam razočaran, morali smo nazad...

Raspoloženje mi se popravilo kad je Cvetko, po izlasku iz kanjona, rekao da ćemo do Ripala obilaznim putem, s druge strane brda Kujadar. Izašli smo na stari rimski put koji je nekada vodio do utvrđenja ili osmatračnice na ovom brdu:

Sa južne strane Kujadara je druga dolina kojom iz Barja vodi put za Poganovo. Mogao sam da vidim kupasti vrh brda sa južne strane, kao i kraj gde su se nekada ljudi bavili grnčarijom (pronađene su peći za pečenje glinenih sudova):

Spust niz dolinu je trajao petnaestak minuta. Ponovo smo naišli na potok Ritu, na mestu gde ga put prelazi i nastavlja ka oko 3 km udaljenom Poganovu:

Ovde se nalaze ostaci starih vodenica. Potok Rita dolazi sa desne strane, a vodopad Ripalo je udaljen nekoliko stotina metara. Krenuo sam stazom uz potok i nakon nekoliko minuta bio oduševljen prizorom preda mnom - teško pristupačni vodopad u svojoj punoj lepoti:

Po mojoj slobodnoj proceni, visok je 15-20 m, a ima i donju, manju kaskadu.

Evo i par klipova koji najbolje mogu da prenesu sliku ovog prelepog mesta:

U povratku do centra Barja, Cvetku i meni je bilo potrebno oko 50 minuta.

Šta reći na kraju? Bio sam na nekoliko stotina atraktivnih relacija, ali mi je ova jedna od najdražijih i ostaje u trajnoj uspomeni. Dugujem veliku zahvalnost svom vodiču, gospodinu Cvetku Ivanovu, na izdvojenom vremenu, uloženom trudu i svim informacijama koje sam čuo, a čiji sam deo preneo u ovaj članak.

Trajanje relacije: oko 6.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: prelepa priroda, izuzetno zanimljivo i lepo dimitrovgradsko selo Barje, predivan i malo poznat vodopad Ripalo

Rizici: nema nikakvih markacija i obeležja, kretanje kanjonom Ždrelo je vrlo rizično

Komentari

Novi komentar