Pirot i pirotski kraj

16nov2025 Od Babušnice do Pirota, preko Vave i Sinje Glave

Neobična planinarska priča počinje u nedeljno jutro, mojim odlaskom na autobusko stajalište ,,Kale'' u Pirotu. Ulazim u autobus za Babušnicu:

U autobusu su pored mene i vozača samo dve žene. One izlaze u Blatu i ja sam jedini putnik sve do Babušnice, bez usputnih stajanja. Pirot gradi novu autobusku stanicu. Mišljenja sam da se sa tim zakasnilo oko 50 godina...

Na autobuskoj stanici u Babušnici sam nakon tačno pola sata vožnje. Drumski, rastojanje između Pirota i Babušnice je oko 26 km. Videćemo koliko će nam biti potrebno da pešice pređemo rastojanje između dva mesta, po nešto drugačijoj trasi...

Nalazim se sa Gagom, koja je do Babušnice došla iz Vlasotinca. Idemo njenim kolima do jednog mesta na periferiji Babušnice, koje je udaljeno oko 1.5 km od autobuske stanice. To mesto, gde je odvajanje puteva za Gorčince, na jednoj strani, i Draginac, na drugoj, ja sam u pripremi relacije izabrao za našu polaznu tačku. Odatle možemo sasvim dobro da vidimo prvi deo naše trase. Na horizontu su lako prepoznatljivi vrhovi na Stolskoj planini, s leva na desno: Strvna (1068 m), Korbes (964 m), Mali stol (976 m) i Golemi stol (1238 m):

Prolazimo kroz zaseok sela Draginac koji se naziva Savinci. Dragana ne veruje da prelazimo mostić preko potoka koji predstavlja reku Lužnicu. Objašnjavam joj da tek nekih 5-6 km nizvodno, od Ljuberađe, Lužnica postaje prava reka, zahvaljujući moćnim Komaričkim vrelima i svojoj najvećoj pritoci - Murgovici.

Dolazimo do prodavnice u Dragincu. Mesto je praktično spojeno sa Babušnicom i predstavlja njeno prigradsko naselje. Nalazi se na prometnom putu prema Kambelevcu, Strelcu i Zvonačkoj Banji. Nekada se selo zvalo Zlokućani.

Od ove raskrsnice produžavamo u gornji deo Draginca. Sve do Vave, bolje rečeno do klisure Ždrelo iznad ovog sela, imaćemo konstantan uspon. Prolazimo između škole i crkve u Dragincu:

Deonica između Draginca i Vave je veoma lepa, a najlepše mesto je ono gde se nalazi česma sa hladnom vodom:

Vava je brdsko selo, sa nekoliko udaljenih mahala u svom sastavu. Smeštena je u podnožju Strvne, odnosno Stranja:

Idemo do škole u gornjem delu sela. Pohađa je jedan đak!

Vraćamo se do prodavnice u centru sela i onda pravo putem naviše. Treba proći kroz tesnac između Strvne i Korbesa koji se naziva Ždrelo i kroz koji protiče potok Balvan.

Prolazimo lošim, kamenitim putem kroz Ždrelo i izlazimo na proširenje koje se naziva Gabrovi:

Pokazujem Dragani lokaciju nesuđenog rudnika bakra, odnosno ostatke starog rudarskog okna. Priča o rudniku kraj Vave bila je aktuelna između dva svetska rata, čak i prvih decenija nakon Drugog svetskog rata i vrlo je interesamtna - http://www.pirotskikraj.com/arhiva/533

Put najpre produžava uz potok, a zatim oštro povija u desno, penje se i vodi padinama Korbesa. Ovde ima mnogo blata:

Nakratko napuštamo glavni put, skrećemo desno u šumu i izlazimo na Korbes. Ja sam na ovom mestu bio pre tri godine, ali po gustoj magli i nisam imao nikakav pogled. Sada je situacija drugačija i pogled na jug i istok nas oduševljava. Od polaska sa periferije Babušnice prošlo je nešto manje od dva i po sata:

Naš sledeći prolazni cilj je udaljen oko 2.5 km u pravcu istoka i to je brdo polukružnog oblika - Sinjeglavska čuka (1125 m). Vraćamo se na glavni put, prolazimo pored polja osušene paprati i mesta gde se priključuje put koji dolazi iz sela Stol. Idemo gore-dole. Mali i Golemi stol su nam nadohvat ruke:

Po izlasku iz jednog borovog šumarka imamo lep pogled na Sinjeglavsku čuku i njene južne padine. Plan je da je zaobiđemo sa leve, zapadne strane. Nekoliko stotina metara od nas vidimo stado ovaca i lovce. Za kratko gubimo put, probijamo se kroz šumu i pravimo odmor na mestu koje su uredili lovci:

Do prevoja između Sinjeglavske čuke i Leskove glave vodi nas šumski put. To je najviša tačka naše akcije, na oko 1050 m nadmorske visine:

Ulazimo na teritoriju pirotske opštine. Sa pomenutog prevoja imamo lep pogled na Pirotsku kotlinu, grad Pirot, Vidlič, Staru planinu, Midžor... Sinjeglavska čuka ostaje gore, desno:

Od našeg polaska prošla su četiri sata. Spuštamo se u Sinju Glavu, posle sela Cerev Del - najviše selo u opštini Pirot (oko 950 m nadmorske visine). Prvi put ulazim u Sinju Glavu iz ovog pravca:

U selu Sinja Glava je preostalo oko 15 stanovnika. Ljudi se bave drvarenjem, uzgojem prvoklasnog krompira...

Na platou u centru sela je prodavnica. Skrećemo desno i prolazimo pored neobične česme, izgrađene 1927. godine:

Obilazimo veliku zgradu napuštene škole. Pedesetih godina prošlog veka pohađalo ju je preko 100 učenika:

Posle odmora vraćamo se do centra sela i nastavljamo glavnim putem u pravcu Pasjača, Rasnice i Pirota. To je pravac kojim se najčešće dolazi u ovo zabačeno planinsko selo i udaljenost Sinje Glave od grada njime je oko 19 km. Prolazimo pored pilane koja povremeno ovde radi:

Nažalost, nisam uspeo da Gagu oduševim jednim prizorom koji je mene ovde uvek fascinirao, a to je proizvodnja ćumura. Metalnih boksova na proplanku, levo od ulaska u selo iz pravca Pirota, jednostavno više nije bilo:

Idemo asfaltnim putem nekih 600-700 m, a zatim na oštroj krivini produžavamo stazom kroz šumu. Postoji nekoliko načina silaska iz Sinje Glave do grada, a ja sam izabrao da ne idemo glavnim i nešto dužim putem preko Pasjača, već da se spustimo niz suvu dolinu Sinjeglavskog potoka:

Ovu stazu kroz šumu sam prešao pre nekih 15-ak godina i moram da priznam da je tada bila prohodnija. Ledolomi prethodnih zima (kao i početkom oktobra ove godine) učinili su da je mnogo stabala u šumi iščupano iz korena i palo na stazu. Njihovo obilaženje i preskakanje oduzima dosta energije:

U donjem delu uključujemo se na blatnjav put koji koriste lovci i drvari i koji kao kroz tunel vodi između trnja i niskog drveća:

Put povija desno i vodi u pravcu jednog lepog mesta koje želim da pokažem Dragani. Pričam joj o Ropotovu, nestalom selu koje se nalazilo u ovom kraju. Iznad nas je Ropadski vrh (906 m).

Izbijamo na potok bogat vodom i idemo stotinak metara uz njegov tok, do izvora. To je mesto na kome sam bio samo jednom i to pre 11 i po godina - vrelo Čelin. Oduševljava nas svojom izdašnošću, lepotom i svežinom. Posvetio sam mu jedan deo priče u svojoj prvoj knjizi. Odlučio sam da naslovnu fotografiju, za reportažu sa ove svoje raznovrsne i zanimljive planinarske akcije, postavim upravo sa ovog lepog mesta:

Za spust do vrela Čelin iz Sinje Glave bilo nam je potrebno 1h 10 min. Oko 15 minuta nam je sada potrebno da izađemo na glavni put Rasnica - Pasjač - Sinja Glava:

Krećemo ka Rasnici. Do nje imamo oko 4 km. Ne možemo da propustimo ponudu dvojice dobrih ljudi koji se iz Sinje Glave vraćaju u Barje Čiflik, gde žive. Vozimo se s njima autom do Rasnice i računamo da time štedimo oko 50 min hoda. S obzirom na kratak novembarski dan, ovo će se ispostaviti kao vrlo važno.

Obilazimo crkvu u Rasnici i krećemo niz Rasničku reku kroz selo:

Ulazimo u Pirotsku kotlinu i polje. Rasnicu i Barje Čiflik deli oko 3 km puta:

Prolazimo Barje Čiflik:

Na izlasku iz Barje Čiflika nas hvata mrak. Plašio sam se ove ravničarske i asfaltne deonice u pripremi akcije, ali smo je prošli bez ikakvih problema:

Posle tačno 9 sati od polaska iz Babušnice, ulazimo u Pirot. Trebalo nam je 18 puta više vremena u odnosu na autobus za prelazak približno istog rastojanja (oko 25 km)!

Trajanje relacije: oko 10h (sa polaskom iz Pirota)

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: neobična, zanimljiva i lepa planinarska avantura, samo za najspremnije planinare, koja povezuje dva mesta Pirotskog okruga i koja ima dve ravničarske deonice i jednu, najzahtevniju, planinsku deonicu u svom središnjem delu; prolazak pored nekoliko zanimljivih mesta - klisura Ždrelo, napušteni rudnik kod Vave, Korbes, Sinjeglavska čuka, selo Sinja Glava, vrelo Čelin...

Rizici: ima ih puno, a većina je vezana za centralni deo relacije i prelazak s jednog na drugi kraj Stolske planine; često nema jasnih puteva i staza, markacije ne postoje; divlje životinje