1sep2019 Trem (Suva planina)

Posle osvajanja Zelenog vrha, najvišeg na Svrljiškim planinama, tročlana grupa u sastavu: Milan, Darko i moja malenkost, otisnula se u novu avanturu u još jednom kraju koji se ne bi mogao nazvati ,,pirotskim''. Uverili smo se da uspon na Trem (1809 m), najviši vrh Suve planine, predstavlja jedan od najlepših i najatraktivnijih planinarskih uspona u Srbiji.

Suva planina je duga 45 km i široka 15 km. Prostire se pravcem severozapad-jugoistok, počev od Niške Banje pa sve do Babušnice i Lužničke kotline. Sa severozapadne i severne strane ograničava je reka Nišava, sa istočne - Koritnička reka, a sa jugoistočne i južne strane - reka Lužnica. Prema zapadu Suva planina se postepeno spušta u Zaplanjsku kotlinu, a prema tokovima Nišave i Lužničke reke i okolnim duboko spuštenim kotlinama (Niškoj, Zaplanjskoj, Babušničkoj, Koritničkoj, Belopalanačkoj i Ostrovičkoj), najčešće strmo, ponegde okomito. Kako su kotline, površi i okolne planine znatno niže od Suve planine, ona je jasno izdvojena i istaknuta od drugih geografskih celina i vidljiva sa svih strana i sa velike daljine. Obronci Suve planine pripadaju opštinama: Niška Banja, Gadžin Han, Bela Palanka, Babušnica i Vlasotince. Od ukupno 31.860 ha površine zaštićenog područja Specijalnog rezervata prirode „Suva planina”, 18.176 ha je prvog (4,5%), drugog (8,5%) i trećeg stepena zaštite (87%). 

(https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Suva_planina)

Za osvajanje Trema pripremao sam se praktično godinama. Posmatrao sam ovaj gorostasni vrh iz različitih delova pirotskog kraja i sa brojnih izrazitih vrhova. Prošlog vikenda kockice su se konačno sklopile, a vremenska prognoza je obećavala potpun doživljaj.

Za polaznu tačku za uspon izabrali smo Bojanine vode, omiljeno izletište Nišlija, u podnožju Suve planine. Za odlazak do ovog oko 67 km udaljenog mesta, iz Pirota nam je bilo potrebno oko sat i po vožnje, preko Proseka, Jelašnice, Jelašničke (Čukljeničke) klisure, Čukljenika, Donje i Gornje Studene. Put je od skretanja sa magistrale Pirot - Niš (kod Proseka) celom dužinom asfaltni, ali na pojedinim mestima prilično loš i uzak pa treba biti obazriv. Bojanine vode su udaljene oko 5 km Gornje Studene, a valja napomenuti da redovna autobuska linija saobraća iz Niša samo do ovog sela.

Sa Bojaninih voda smo krenuli peške sa parkinga kod planinarskog doma ,,Studenac''. Tu je info-tabla na kojoj smo pročitali osnovne podatke o usponu koji je bio pred nama. U blizini je i Bojanina česma. Želim da odmah napomenem da je, kao što smo i očekivali, staza do Trema u potpunosti odlično obeležena i da planinari nemaju nikakvih briga po pitanju orijentacije. Uspon počinje sa nadmorske visine od oko 870 m.

U početku smo išli makadamskim putem, podnožjem Sokolovog kamena (1523 m):

Posle otprilike pola sata hoda, na obeleženom mestu skrenuli smo na šumsku stazu. Ovde se nalazi i jedna česma na kojoj smo se snabdeli vodom. To je poslednje mesto gde se, na putu do Trema ili Sokolovog kamena, planinari mogu opskrbiti vodom:

Staza dalje ide kroz bukovu šumu:

Zatim se staza sužava i vodi kroz nešto ,,čistiji'' teren. Ka severu je lep pogled na masiv Svrljiških planina (mi smo uživali u pogledu na Zeleni vrh na koji smo se uz dosta muka popeli osam dana ranije), a na jugoistoku se mogao videti i cilj naše relacije - vrh Trem:

Ova staza se inače naziva ,,Kraljev put''. Posle nešto jačeg uspona kroz bukovu šumu, dovela nas je do Devojačkog groba, važne raskrsnice planinarskih staza za Trem (levo, u pravcu istoka) i Sokolov kamen (desno, zapad). Ovo mesto se nalazi tačno na pola puta između Bojaninh voda i Trema, na nadmorskoj visini od 1311 m, na prevoju između dva velika planinska masiva koji su vidljiva izdaleka.

Na ovom mestu smo odmorili i sreli dve grupe niških planinara koje su se na Trem popele u toku noći i na vrhu dočekale zoru. Sa Devojačkog groba se otvara pogled na jug, u pravcu Zaplanjske kotline i Babičke gore:

Odavde kreće teži deo relacije. Početni plan je bio da se popnemo na Trem, a da se zatim vratimo na prevoj Devojački grob i nastavimo uspon na Sokolov kamen. Kasnije smo odustali od uspona na niži vrh, Sokolov kamen, sa koga se, po rečima planinara koje smo sreli, pruža mnogo lepši pogled na grad Niš. Osvajanje Sokolovog kamena smo ostavili za neku drugu priliku.

Od Devojačkog groba do Trema treba savladati oko 500 m visinske razlike na prilično malom rastojanju. Nama je za to trebalo identično vreme kao i za dolazak do Devojačkog groba sa Bojaninih voda - oko 1h 25 min. Staza je obeležena, kamenita i u pojedinim delovima veoma strma. Česte pauze su bile neophodne:

Sa porastom visine sve je bolji pogled na Niš, Jastrebac, Rtanj, Staru planinu, brojna zaplanjska sela, kao i na Leskovac i velike plastenike između Leskovca i Vlasotinca:

U završnom delu uspona, staza je ,,mekša'' i manje kamenita. Južne padine Suve planine su pod pašnjacima, dok je severna strana okomita i pod približno pravim uglom se spusta u kraj oko belopalanačkog sela Kosmovca:

Kada je masiv Suve planine prema istoku postao ravniji znali smo da se približavamo vrhu:

Posle tačno 2h 50 min hoda od Bojaninih voda, bili smo na vrhu. Ja sam time ostvario svoju veliku želju - da se popnem na vrh o kome maštaju brojni planinari u Srbiji:

Na Tremu zna da duva jak vetar. Nas je dočekalo lepo i mirno vreme. Uživali smo u fantastičnom pogledu koji se praktično pruža na sve četiri strane sveta i dopire do teritorija Bugarske, Makedonije i Kosova. Upravo to je oduševilo mog zeta Darka i kolegu Milana:

Na vrhu smo bili sa dvojicom planinara iz Niša. Kasnije, u povratku, smo susreli veći broj ljudi koji su rešili da deo svog slobodnog vremena odvoje za uspon na najvišem delu Suve planine.

Najbolju ilustraciju pogleda sa Trema predstavlja sledeći video-klip:

Staza sa Trema produžava na istok u pravcu Pasarela. To je mesto koje sam u jesen 2018. posetio sa svojim kumom Marjanom i gde se Suva planina ,,lomi''. Tamo se od glavnog venca odvaja bočni deo koji se proteže sve do Belopalanačke kotline kod Vrgudinca i Crvene Reke, sa glavnim vrhovima: Smrdan, Rženac, Divna gorica i Bogov vrh:

Čitao sam zapise planinara koji su uspeli da prevale oko 6 km rastojanja od Trema do Pasarela po izuzetno teškom terenu i koji su taj poduhvat uporedili sa hodanjem po površini Meseca. Ja sam se malo izdvojio tim putem od grupe i Trem posmatrao iz drugog ugla:

Za kraj ove reportaže još nekoliko fotografija:

Trajanje relacije: oko 9.5h (računajući polazak iz Pirota)

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: potpuno obeležena i obezbeđena planinarska staza na kojoj u letnjem periodu godine uvek ima ljudi, prelep pogled sa Trema na širu okolinu

Rizici: strm uspon od Devojačkog groba do Trema, zbog kamenitog terena silazak nije ništa lakši od uspona, na vrhu moguć jak vetar, severna strana Trema je potpuno odsečena i predstavlja ambis dubok gotovo 1000 m

Komentari

Novi komentar