23nov2019 Topli Do i Kovani dol

U želji da pokažemo koliko cenimo borbu meštana sela Topli Do za očuvanje svojih reka, samog sela i prirodnih lepota u njegovoj okolini, odneli smo im nešto hrane i pića koje smo sami prikupili. Obišli smo i jedno lepo mesto nedaleko od sela i pravili planove za ambiciozne poduhvate na proleće - do nekih od čuvenih Toplodolskih vodopada.

Nije lako stići do najudaljenijeg pirotskog sela, Toplog Dola. Jeste da je put asfaltni celom dužinom, ali brojne krivine i suženja učine da se rastojanje od 33 km prelazi za pun sat vožnje. Uzput je neizostavno pravljenje kratkih pauza i uživanje u lepotama kanjona Temštice i Toplodolske reke:

Auto ostavljamo na samom ulazu u selo, ispred napuštene karaule. Cilj mi je da svoje drugare - Milana, Miću i Bojana, provedem kroz selo i pokažem im sve njegove znamenitosti. Za početak - sama karaula, za koju smo se svi složili da bi mogla dobro da se iskoristi za razne namene:

Idemo ka centru sela. Lep je pogled na plato na kome se nalaze seoska crkva i škola. Ispod njega je spoj Rekitske i Javorske reke:

Puno je napuštenih kuća:

Približavamo se čuvenom mostu. Poslednji put sam u Toplom Dolu bio 14. aprila ove godine, na velikom skupu u organizaciji pokreta ,,Odbranimo reke Stare planine''. Za proteklih sedam meseci ovde se dosta toga dogodilo, meštani i aktivisti pokreta su se žestoko usprotivili uzurpaciji privatne imovine i pretvaranju čistih planinskih rečica u cevovode, događaji su mesecima punili stupce prestoničkih novina i kanale pojedinih televizija. Zbog toga je dolazak na ovaj most u meni izazivao uzbuđenje:

Barikada na mostu simbolizuje borbu meštana za svoju slobodu, ali istovremeno i upozorava da opasnost od namere investitora, da u ovom zaštićenom području podigne mini-hidroelektranu, još nije prošla. Zbog toga se ovde, više od 80 dana zaredom organizuju noćne straže. Most je dobio naziv ,,Srđanov most'', u znak sećanja na šesnaestogodišnjeg dečaka koji je tragično poginuo krajem marta ove godine. Bio je jedan od najmlađih i najaktivnijih aktivista pokreta ,,Odbranimo reke Strae planine'':

I na samom proširenju u centru sela, odmah iza mosta, vidljive su parole koje oslikavaju spremnost stanovnika Toplog Dola da u borbi za pravdu istraju do kraja:

U međuvremenu stiže grupa čeških pripadnika pogranične policije i turista. Predvodi ih moja prijateljica Nađa. Zajedno smo se svojevremeno peli na Divnu goricu iznad Bele Palanke. Vodi ih do Donjeg Piljskog vodopada:

Mi nastavljamo ka crkvi i školi. Pogled na napuštenu školsku zgradu me uvek rastuži:

Ispred škole zatičemo nekoliko vrednih meštana koji rade na sanaciji seoskog vodovoda. U planu im je da na ovom mestu, pored stare česme, naprave glavnu šahtu:

Prepoznajemo mesto gde se 7. oktobra ove godine dogodio žestok sukob između meštana i obezbeđenja investitora, a koji je mogao da ima tragične posledice. Iskreno se nadam da se nemile scene više neće nikad ponoviti:

Ovim putem se može, uz dolinu Rekitske reke, do Selišta, Kaluđerskog vodopada, Babinog zuba...

Preko puta škole su učiteljski dom i seoska Crkva Svete Paraskeve. Krov crkve je nedavno obnovljen, a u njenoj porti je spomenik Kosti Gagi, velikom trgovcu i dedi industrijalca Mite Gage, osnivača pirotskog ,,Tigra'':

Stazom iznad škole idemo do seoskog groblja. Odavde je najlepša panorama sela:

Vraćamo se u centar sela. Prolazimo između prodavnice i zgrade mesne kancelarije koju meštani imaju nameru da ožive:

Pažnju nam privlači fotografija Toplog Dola iz tridesetih godina prošlog veka:

Skrećemo u prvi sokak desno i idemo ka napuštenoj mlekari:

Mlekara i okolni objekti su nekada pripadali porodici Mite Gage. Zbog toga meštani ovaj deo nazivaju ,,Gađino''. Mlekara odavno nije u funkciji:

Iza mlekare je kuća za koju se kaže da je pripadala Miti Gagi. Bilo bi lepo pretvoriti je u spomen-dom, mada smo od meštana saznali da jednu drugu kuću nameravaju da pretvore u muzej - onu između ,,Srđanovog mosta'' i prodavnice.

O Dimitriju Mladenoviću - Miti Gagi, rođenom u Toplom Dolu 1886. godine, i danas kruže priče kako je došao do nenadanog bogatstva. Poznato je da je Mita Gaga prvi pristupio izgradnji pogona za proizvodnju gumenih opanaka, pa je time postavio temelje fabrike ,,Tigar'' i današnjeg gumarskog giganta. Zna se da su njegovi preci na samom početku XX veka bili čuveni trgovci iz Toplog Dola i da su čuvali mnogobrojna stada ovaca. Tako imućni, uspevali su da izvoze živu stoku, ovce i ovnove, ovčije kože i kačkavalj - čak u Solun, Carigrad, Aleksandriju (Egipat), a kasnije i Alžir. I tako se bogatstvo gomilalo...

Po priči, Mita Gaga je, kao gazda, imao pored stoke i veći broj sluga stočara. Često je obilazio pastire i stada da bi se uverio da je sve u redu, pa je tako proveravao da li će na pašnjacima biti dovoljno trave i procenjivao koliko sena može da se nakosi za zimski period. Naravno, uz stada pastira bilo je puno ovčarskih pasa koji su pomagali ovčarima oko priterivanja stada, a svakako i za odbranu od vukova. Jednom prilikom je nestao gazda Mitin verni pas, pa je rešio da sam potraži kučku. Zašao je u blizini pojata u bukvik i zazviždao u prste. Pas prepoznavši svoga gazdu, oglasio se radosno zalajavši. Mita se približavao bukvi odakle se čulo kevtanje. Na njegovu radost, kučka Gara se oštenila u šupljoj bukvi. Kako je nogama rasterala trulež u bukvi, pred Mitinim očima se ukazalo nekoliko zlatnika. Sreća mu se osmehnula pa je sakupio zlatnike ispod nogu tek oštenjenih psića. Bilo ih je toliko da nije mogao da ih prebroji. Neopažen od ovčara, odneo je bogatstvo kući.

Za vreme Prvog svetskog rata bio je mobilisan i preživeo je odstupanje srpske vojske preko Albanije. Tokom povlačenja, kralj Petar I Karađorđević je bio zabrinut za svoju gladnu vojsku pa je navodno molio ako neko ima nešto zlata da preda uz priznanicu da bi se kupila hrana. Darodavcu bi to bilo priznato nakon rata, kada se vrate u Srbiju. Prema priči, Mita Gaga je bio u blizini kada je kralj oglasio ovu potrebu. Prišao je kralju, odvojio veći broj dukata i predao. Za te pare od Albanaca su kupljena tri vola. Jedan deo izgladnelih duša se okrepio posle obroka i mogao je nastaviti put.

Taj njegov postupak nije zaboravljen posle rata. Koliko je Mita Gaga postao uticajan najbolje govori priča po kojoj je kralj Aleksandar Karađorđević posle Prvog svetskog rata lično došao u prijateljsku posetu Miti Gagi u njegovo selo Topli Do. U prostranom ataru sela i tada se nalazilo nekoliko karaula na granici sa Bugarskom. Ostaće anegdota o poseti kralja Aleksandara graničarima na jednoj od karaula. Naime, kralj je svoje vojnike zatekao kako se kartaju sa bugarskim vojnicima, svojim dojučerašnjim neprijateljima. Vojnici nisu znali da je u pitanju kralj pošto je bio prerušen u seljaka.

Mita Gaga je imao svoje ovčarnike i bačije na više mesta. U svom selu je sagradio mlekaru - kačkavaljdžinicu, gde se mleko prerađivalo u kačkavalj. Preko kralja Aleksandra je izdejstvovao brojne beneficije. Tako je mogao da izvozi kačkavalj u neograničenim količinama, a to mu je omogućilo da razvije i druge aktivnosti - pre svega izradu gumenih opanaka.

Kada je Mita Gaga za potrebe svoje fabrike ,,Tigar'' izgradio hidrocentralu ,,Temac'', izgradio je i put do svog sela 1933. godine. Svi Toplodolci i Zaskovčani su sa svojom zapregom bili dužni da odrade određeni broj dana. Nije bilo mehanizacije pa se radilo ručno.

(Snežana Branković: Prošlost mog zavičaja - predanja, priče, događaji, priče ,,Zlatna bukva Mite Gage'' i ,,Atar Toplog Dola'', 2012)


Neposredno do mlekare nalazi se jedna niska zgrada. I ona odavno ne vrši funkciju za koju je podignuta. Pre izgradnje nove karaule na ulazu u selo iz pravca Temske, ovde se nalazila stara toplodolska karaula:

Produži li se pravo blatnjavim sokakom, dolazi se do drvenog mosta na Javorskoj reci:

Mi smo nastavili stazom uz desnu obalu Javorske reke:

Posle 20 minuta hoda od centra sela, dolazimo do našeg krajnjeg cilja tog dana - ušća potoka Kovani dol u Javorsku reku. Ovde potok Kovani dol formira kratak kanjon koji sa puta za Piljske vodopade, Kurtul, Krmolj, Čungulj i Vurnju izgleda impozantno i veoma privlačno:

Voda sa padina Midžora ovde se preliva preko glatkih crvenih stena, formirajući prirodni ,,tobogan'':

Ovde postoji i jedno mesto za zaljubljene - prirodna kada u obliku srca:

Nekoliko stotina metara od ušća potoka Kovani dol, nalazi se drveni mostić. Nadalje staza produžava ka Dugom bilu i Midžoru. To je jedna od relacija koju ćemo, nadam se, sprovesti u delo u nekom narednom periodu. Inače, zbog visinske razlike od nekih 1400 m spada u najzahtevnije u pirotskom kraju.

Toliko za ovaj put. Neka ovaj članak ili reportaža budu naš skroman doprinos upoznavanju sela Topli Do i prirodnih lepota koje ga okružuju.

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: autentično staroplaninsko selo Topli Do sa ogromnim turističkim potencijalom, lepa dolina potoka Kovani dol

Rizici: blato, glatke stene u Kovanom dolu su veoma klizave!

Komentari

Novi komentar