26nov2019 Donja i Gornja Koritnica, Koritnička klisura (Bela Palanka)

Puno ljudi iz Pirota ne zna da najkraća veza između Bele Palanke i Babušnice vodi kroz izuzetno lep kraj u dolini Koritničke reke. Tu, između Suve planine s jedne, i planine Stranje s druge strane, nalazi se nekoliko sela na granici dve opštine. Ja sam u utorak obišao belopalanačka sela Donju i Gornju Koritnicu, a zatim i lepu Koritničku klisuru ili Ždrelo.

Za obilazak pomenutih mesta zgodno je napraviti kružnu relaciju kroz ovaj deo pirotskog kraja. Od Pirota do Bele Palanke sam išao novim alternativnim putem, u centru Bele Palanke skrenuo levo na regionalni put za Babušnicu, prošao kratku klisuru Mokranjske reke, Divljansko jezero i selo Divljanu. Posle 7.5 km od skretanja u Beloj Palanci, ili nakon 2 km od prolaska kroz Divljanu, našao sam se u Donjoj Koritnici. Tu sam ostavio auto i krenuo putem u gornji deo sela. Ovo mesto je od Pirota udaljeno oko 37.5 km:

Posle nekoliko minuta hoda dolazim do mesta u selu gde su se nekada nalazila njegove najznačajnije građevine - zadružni dom, odnosno prodavnica, i mesna kancelarija. Slika koju sam zatekao nije bila lepa:

U Donjoj Koritnici je puno starih, ali i napuštenih kuća - dokaz da je selo nekada bilo jako i veliko:

U prilog tome je i veličina nekadašnje osnovne škole. Nažalost, odavno je bez đaka:

Ubrzo seoski put napušta Donju Koritnicu i sledi nekoliko stotina metara ,,praznog prostora'' između dva susedna sela. Padine Suve planine deluju impozantno i veoma su šumovite. S druge strane, na zapad, lep je pogled na Šljivovički vrh ili vis (1258 m), najvišu kotu planine Stranje, na kojoj se nalazi bivši vojni objekat:

Ulazim u Gornju Koritnicu i ubrzo sam u centru sela gde se nalaze zgrada ambulante i velika osnovna škola, još veća od one u Donjoj Koritnici:

Prema podacima iz 2002, Donja Koritnica je imala 216 stanovnika, a Gornja 109. Posle Drugog svetskog rata (1948) u ovim selima je živelo 898 ljudi (Donja Koritnica), odnosno 504 (Gornja Koritnica). Sela su navodno dobila svoja imena po svom koritastom položaju u dolini Koritničke reke. Od 1869. godine u Donjoj Koritnici postoji osnovna škola, a u Gornjoj je verovatno otvorena nešto kasnije.

Ubrzo izlazim na regionalni put koji povezuje Belu Palanku i Babušnicu. Njime idem desno, u pravcu Donje Koritnice i mesta gde sam ostavio automobil. Put vodi niz Koritničku reku:

Ulazim u Donju Koritnicu:

Tu primećujem nešto što mi se nikako ne dopada - najpre vodozahvat, a zatim da u dužini od nekoliko stotina metara reke uopšte nema jer je ,,spakovana'' u cevi. Toga nije bilo tokom moje poslednje posete ovom kraju u oktobru 2013. godine.

Kasnije uočavam da je sve to za potrebe tzv. ,,Elektrane Koritnica'', kako piše na tabli malog objekta koji se nalazi pored samog puta. Tu je i godina podizanja - 2017, kao i obeležja ,,Elektroprivrede Srbije'':

Zbunjen sam iz nekoliko razloga. Nisam video nikakva postrojenja za proizvodnju struje, a snaga male Koritničke reke po meni u ovo doba godine nije dovoljna ni za pokretanje vodeničkog točka, a kamoli li turbina elektrane. Na internetu pronalazim podatak da je snaga ove elektrane 750 kW, a da je godišnja proizvodnja struje oko 3.2 miliona kWh. U poređenju sa planiranom proizvodnjom HE ,,Pirot'' (koristi akumulaciju Zavojskog jezera) za 2018. od 66 miliona kWh, prethodna cifra mi izgleda previše visoka.

Čudi me što nisam znao za postojanje ove MHE. Očigledno smo, okruženi pričama oko Rakite, Toplog Dola i Crvenog Brega na Nišavi, zanemarili postojanje sličnih objekata u našem kraju. Jasno je da je izgradnja mini-hidroelektrana i uništavanje prirodnih vodotokova u Srbiji postala pošast modernog doba i velika opasnost po prirodne resurse, te da nam u cilju njihovog očuvanja predstoji duga i teška borba.

Neposredno ispod MHE ,,Koritnica'' nalazi se jedno proširenje. Tu je skretanje na put za Rakoš i neke od vrhova na Suvoj planini:

Tu su i spomenik palim borcima sela i najveća od nekoliko vodenica koje sam primetio na Koritničkoj reci. Verovatno je njihovo postojanje dalo povod stručnjacima iz EPS-a da u Donjoj Koritnici podignu MHE.

Posle otprilike sat vremena hoda kroz dva sela, zatvaram krug i spreman sam za nastavak putovanja kroz koritnički kraj:

Prelazim oko 2 km rastojanja i ponovo sam u Gornjoj Koritnici, ovog puta u delu sela prema Koritničkoj klisuri i Babušnici:

Koritnička klisura ili Ždrelo počinje odmah po izlasku iz sela. Tu ostavljam auto i najpre obilazim jedno zanimljivo mesto sa desne strane puta. To je vrelo koje je uređeno pre desetak godina:

Desetak metara dalje, u samom koritu reke, nalazi se još jedno jače vrelo:

Interesantno je da od ovog mesta pa naniže ima vode, u šta sam imao prilike da se uverim šetajući kroz Gornju i Donju Koritnicu. Uzvodno uz Koritničku reku, kroz klisuru, u koritu nema praktično ni kapi vode. Pregledavao sam svoju arhivu slika - 5. oktobra 2013. u Koritničkoj klisuri takođe nije bilo vode, a 24. marta 2012. jeste. To praktično znači da voda kroz Koritničku klisuru protiče samo u proleće, nakon otapanja snega na istočnim padinama Suve planine i zapadnim padinama Stranja. Verovatno je ima i nakon jačih pljuskova ili dužih kišnih perioda u jesen. U ostalom delu godine korito reke u klisuri je suvo. Priliku da se uverite u to imate na sledećim fotografijama:

Koritnička klisura je duga oko 2 km i povezuje belopalanačku i babušničku kotlinu. Visinska razlika, između ulaza u klisuru kod Gornje Koritnice i izlaska iz nje, nizvodno od sela Bežišta, iznosi nešto preko 100 m. Na kratkom rastojanju put u klisuri prelazi nekoliko mostova, a na samoj reci se nalazi nekoliko betonskih brana (slapova) koje štite sela nizvodno od bujičnih voda. I sama Koritnička reka ponire u ovoj klisuri, a otprilike na njenoj sredini nalazi se objekat vodovoda.

U Pirot se nisam vratio istim putem. Posle prolaska kroz Koritničku klisuru, produžio sam u pravcu Babušnice, i preko Bežišta, Resnika i Belih Voda stigao do Donjeg Striževca i odvajanja puteva za Pirot i Babušnicu. Ova raskrsnica je udaljena od ulaska u klisuru kod Gornje Koritnice oko 8.5 km, a od Bele Palanke oko 18 km. Do Pirota sam imao oko 20.5 km puta. Tako sam kompletirao kružnu relaciju dužine oko 68 km.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: laka (2/5)

Karakteristike: lepa, nekada razvijena i bogata palanačka sela; lepa ali većim delom godine suva klisura Koritničke reke; pogodna kružna relacija za bicikliste

Rizici: nema

Komentari

Novi komentar
Ruža
Zaista divan tekst, Donja Koritnica je nekada bila mesto iz bajke sa prelepom recicom kraj puta, na kojoj su generecije odrastale, danas, nazalost to vise ne lici na taj isti kraj, upravo zbog MHE! Selo je izgubilo dusu zajedno sa svim topoloma i vrbama koje su nekada krasile tok reke a kojih vise nema... :-( Tuzno...