19dec2019 Kumanovo i Crvenčevo

Neobično lepo i pravo prolećno vreme na Nikoljdan iskoristio sam da obiđem dva pirotska sela koja nisu puno udaljena od grada. Jedno od njih je čak u neposrednoj blizini novog auto-puta koji Niš spaja sa Pirotom i bugarskom granicom. Međutim, situacija u ovim selima je takva da bi pojedine kuće u njima mogle da se iskoriste kao dekor za snimanje kadrova horor filmova.

Kumanovo i Crvenčevo se nalaze u zapadnom delu pirotske opštine. Udaljenost od Pirota je 13 odnosno 12 km. Do ovih sela se dolazi novim alternativnim putem Pirot - Bela Palanka.

Ja sam prvo obišao Kumanovo. Na otprilike 10 km od Pirota prema Beloj Palanci i Nišu, nakon prelaska mosta preko Temštice, skrenuo sam na uzan i loš put koji vodi do sela:

Put prolazi pored čuvenog Bego mosta na Temštici. Zaslužuje da mu se posveti mnogo veća pažnja, ali nažalost propada zaboravljen i zanemaren od svih. Ja ću priču o njemu ispričati na stranicama ovog bloga prvom pogodnom prilikom.

Kuće koje se nalaze u blizini mosta, sa obe strane reke, pripadaju obližnjem Staničenju. Put za Kumanovo nakon Bego mosta ulazi u Kumanovsko polje i paralelan je toku Temštice. Odmah nakon mosta prolazi pored jednog velikog i lepo sređenog poljoprivrednog gazdinstva:

Zanimljivo je da čitav ovaj kraj pored reke Temštice katastarski pripada selu Temska, iako je od njega udaljen i do 5 km a nalazi se mnogo bliže selima Kumanovo, Crvenčevo, pa i Staničenje. Ta činjenica svoje korene vuče iz istorije:

Po jednoj legendi, negde u XV veku, četiri žene nekog turskog spahije su, idući iz sela Kumanova za Pirot, prelazile nabujalu Temšticu i doživele nesreću - voda ih je odnela zajedno sa zapregom kojom su prevožene. Spahija je od najbližeg sela, Kumanova, zatražio krvninu za izgubljeni harem - 99 groša u zlatu. Pošto seljaci nisu imali novaca za odštetu, ili nisu hteli da plate, pobegli su na jug, u Makedoniju, gde su osnovali današnji grad Kumanovo, nazvavši ga imenom svog napuštenog sela. Ostavši bez raje, spahija je prodao Kumanovsko polje Temštanima, sve do Bego mosta.

(Mikrotoponimija sliva Temštice i Toplodolske reke: Kumanovo - Pirotski zbornik br. 22, 1996)


Ako sam pored Bego mosta prošao samo uz kratko zadržavanje, to nije moglo da se desi sa mestom gde sam proveo lepe trenutke svog detinjstva. To mesto se zove Kusidol, a nalazi se na polovini rastojanja od skretanja sa alternativnog puta do Kumanova. Ovde su njive, bašte, vinogradi, voćnjaci i šume Temštana pa je i moja pokojna baba iz Temske tu ranije provodila mnogo vremena. Mi smo obično dolazili vikendom i provodili divno vreme u ovom mirnom kraju, nedaleko od moćne staroplaninske reke Temštice. Kao i uvek proradila su sećanja i emocije na neka lepa, davna vremena:

Morao sam nakratko da obiđem i Barnicu, mesto koje se nalazi s druge strane puta za Kumanovo, prema Temštici. Sa puta za Barnicu se pruža lep pogled na Midžor. Ovde ima puno izvora sa vodom i rezervoara iz kojih su se nekada navodnjavale bašte. Zatekao sam tužnu sliku - većina njih odavno nije u upotrebi ili je presušila. Pored jednog rezervoara je suva česma sa lepom posvetom:

Pravim krug i vraćam se na asfaltni put gde sam ostavio automobil.

Produžavam prema Kumanovu. Put je vrlo loš, pun rupa. Ubrzo zavija ulevo, a ja stajem da fotografišem mesto na kome se sa desne strane odvaja put za Temsku. Ovu deonicu čini veoma loš makadamski put:

Ubrzo se ulazi u selo Kumanovo. Smešteno je na tri brega i u dve doline, a i pored toga je oduvek bilo jedno od najmanjih pirotskih sela (1948. godine - 300 stanovnika, 2002. - 38). Za razliku od mojih ranijih poseta ovom selu, odlučujem da u najnižem delu ostavim auto i da kroz Kumanovo prođem peške. Za ovu kružnu relaciju bio mi je potreban tačno jedan sat hoda.

Strmim putem brzo dolazim do napuštene zgrade seoske škole koja se vidi i iz Kumanovskog polja:

Škola me po svom izgledu i obliku ulaznih vrata podseća na onu u Mirkovcima. Produžavam dalje u gornji deo sela. Kumanovo je navodno svoje ime dobilo po nekom Kumanu koji se ovde prvi naselio. Od svog bivšeg komšije, koji se odavno iz Pirota odselio u svoje rodno selo, saznajem da u njemu nema više od deset stanovnika.

Želja mi je da se popnem na jedno uzvišenje zapadno od sela na kome sam bio u septembru 2013. godine. Put je loš, a ja uživam u pogledu unazad na Vidlič, Pravac, Marine livade, selo Oreovicu, Midžor i Babin zub:

Put zatim povija desno i vodi u pravcu Ragodeša. Ja se zaustavljam na jednom proplanku, na oko 620 m nadmorske visine, pravim pauzu pred povratak u selo i posmatram udaljene planinske vence i vrhove. Nažalost, nije moguće videti Pirot jer ga zaklanja jedno brdo u blizini nove petlje ,,Pirot - zapad''.

Spuštam se u selo, a zatim se drugim putem vraćam do polazne tačke. Uzput moja šetnja dobija i elemente avanture jer upadam u jedan teško prohodan dol i prolazim tamo gde i sami meštani retko idu.

Vraćam se kolima do alternativnog puta i produžavam još 2 km prema Beloj Palanci. Tu je jedno od dva skretanja za selo Crvenčevo:

Uticaj veoma prometnog auto-puta ovde je evidentan - Crvenčevo je mnogo življe od Kumanova, u njemu ima dosta novijih kuća i vikendica (mnoge od njih su, istini za volju, do pola završene). Jednostavno selo je iskoristilo blizinu nekada magistralnog puta Pirot - Niš, a sada jedne od najvažnijih saobraćajnica u ovom delu Evrope.

Ja produžavam naviše jer znam iz iskustva da priča o Crvenčevu ima i svoju drugu stranu. Možda mnogi stanovnici donjeg dela sela ili vikendaši i ne znaju da se nedaleko od njihovih kuća nalazi stari, gornji deo sela, u kome gotovo da nema nikoga. Rešio sam da odem tamo, kao što sam učinio u proleće 2010. Put izgleda ovako:

Put vodi u jedan duboki dol kroz koji, verovatno samo nakon jačih padavina i topljenja snega, protiče potok. Veoma je loš, praktično se njime može samo peške, a delom vodi i kroz šumu. U dnu dola se mogu videti bunari za vodu:

Na jednom mestu prelazim na drugu stranu doline. Zatičem tužne prizore i prolazim pored napuštenih kuća. Tu je i stara seoska česma iz 1930. godine iz koje odavno ne teče voda. Nisam video seosku česmu u jadnijem stanju:

Udaljenost gornjeg dela Crvenčeva od vidikovca iznad Kumanova, na kome sam bio samo sat ranije, manja je od kilometra. Ova dva sela se nalaze sa različitih strana jednog istog brda. U Crvenčevu ovde ima dosta polusrušenih kuća, a od nekih su ostali samo temelji i tragovi. Kao i kroz Kumanovo, kroz Crvenčevo prolazim kružnom putanjom i spuštam se prema donjem delu sela:

Crvenčevo svoje ime ,,duguje'' crvenoj zemlji u kraju u kome se nalazi. Posle Drugog svetskog rata (1948. godine) u selu je živelo 416 stanovnika. Broj ljudi u njemu je konstantno opadao, ali za razliku od većine drugih pirotskih sela, ne tako rapidno. Tako je 2002. u selu blio 135 ljudi.

Dolazim do jednog mesta na uzvišenju sa koga se lepo vide novi auto-put, planina Belava, selo Staničenje u njenom podnožju, kao i jedan deo starog sela Crvenčeva koji nisam stigao da posetim:

Silazim u donji deo sela i vraćam se do mesta odakle sam započeo svoj krug kroz njega. Za to mi je bilo potrebno nešto kraće vreme nego kroz Kumanovo - oko 50 minuta.

U povratku za Pirot prolazim pored jednog potencijalno zanimljivog mesta koje se nalazi između Crvenčeva i Staničenja, a koje je izgradnjom auto-puta zauvek izmenilo svoje obrise:

Na lokaciji Mađilka, nedaleko od pirotskog sela Staničenje, arheolog Zoran Mitić je, u sklopu zaštitnih arheoloških radova paralelno sa izgradnjom Koridora 10, pronašao izuzetno značajan arheološki nalaz, i to bojna kola, dvokolicu, za koju pretpostavlja da potiče iz tračanskog perioda i da je stara između tri i četiri hiljade godina.

,,Na lokaciji gde je pronađena dvokolica arheolozi su letos vršili iskopavanja, jer je poznato da tu postoji tulum (humka, grobnica), ali ništa nisu pronašli. Međutim, ja sam imao sreće i uspeo sam da pronađem jedinstveni nalaz u Srbiji'' - kaže Mitić.

Za dvokolicu pretpostavlja da je pripadala nekom visoko pozicioniranom Tračaninu, s obzirom na to da je bogato ukrašena: ,,Pretpostavljam da je pripadala Tračaninu. Oni su verovali u zagrobni život, sa svojim pokojnicima su, u radijusu od pedesetak metara od samog groba, ubijali ritualno i pokojnikove konje i pse, a zakopavali su njegovu imovinu i poklone koje je dobijao za života, kao što je verovatno slučaj i sa ovom dvokolicom'' - objašnjava Mitić.

Lokalitet Mađilka (lokalni termin za humku) nalazi se na blagoj padini, koja se postepeno diže iz doline reke Nišave ka severu - ka potesu Parasinje, a između magistralnog puta Bela Palanka-Pirot i lokalnog, makadamskog puta, koji ide paralelno sa njim. Sa Mađilke se proteže pogled preko doline Nišave na selo Staničenje i stenovitu gredu ispod koje se nalazi selo. Naspram Mađilke, iznad samog sela vidi se veliki usek napuštenog kamenoloma, koga seljani zovu Crvena stena, a koji je bio aktivan za vreme bugarske okupacije u Drugom svetskom ratu.

(Sajt www.naslovi.net/Arhiva/Vesti/Telegraf/,,Dvokolica stara između tri i četiri hiljade godina kod Pirota!''- tekst od 16.10.2013, autor G. P.)

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: kružni obilazak dva pirotska sela u kojima ima puno napuštenih kuća; lepi vidikovci iznad Kumanova i u Crvenčevu

Rizici: blato, pošto su gornji delovi oba sela pusti i nema markacija može biti problema sa snalaženjem

Komentari

Novi komentar