28dec2019 Uspon na Kardašnicu iz Malog Suvodola

Posebno su mi drage relacije koje za cilj imaju neko mesto koje sam opisao u svojoj knjizi ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju''. Na jedno takvo mesto danas sam, u društvu svojih drugara - Milana i Miće, bio posle gotovo punih deset godina. To je Kardašnica, najviši vrh planine Belave, visok 946 m.

Belava je niska planina koja se na istoku nadovezuje na Suvu planinu i pretežno je krečnjačkog sastava. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok u dužini od oko 15 km od Bele Palanke do Pirota. Na severu se prostire do reke Nišave, na jugozapadu je dolinom Sedlar odvojena od Crnog vrha, a na jugu i jugoistoku doseže do starog druma Pirot-Bela Palanka. Završava se u neposrednoj blizini gradskog jezgra Pirota, brdom Sarlah, koje se strmo spušta i zadire u dubinu Pirotske kotline deleći je na dva dela (https://sr.wikipedia.org/sr/Белава). 

Kardašnica (u mapama se navodi i kao ,,Kardašica'') je vrh na Belavi, zapadno od Pirota, na kome se nalazi poznati TV-predajnik. On je na jednoj zaravni ili omanjem platou sa koga se, kada je lepo vreme, pruža lep pogled na zapadni i južni deo Pirotskog polja. Do Kardašnice je najlakše stići iz sela Mali Suvodol koje se nalazi na oko 8.5 km od Pirota. Od ovog sela potrebno je savladati visinsku razliku od preko 400 m.

Odvajanje za Mali Suvodol, sa starog puta koji iz Pirota vodi za Belu Palanku, izgleda ovako:

Vremenski uslovi su bili takvi da nismo mogli da vidimo cilj naše relacije. Konture Belave su se samo nazirale:

Naša polazna tačka za osvajanje Kardašnice bila je u centru sela, udaljenom od gore prikazanog skretanja oko 1.5 km:

Krenuli smo putem koji vodi na sever, ka izlazu iz sela:

Na raskrsnici na sledećoj slici krenuli smo desno, a odmah zatim putem pravo gore, uz brdo:

Posle petnaestak minuta hoda nailazimo na jedan stari hrast, koga pamtim kao važan orijentir još od svog zadnjeg prolaska ovim krajem - 31. marta 2010:

Izašli smo na jedan proplanak sa koga bi trebalo da bude lep pogled na Kardašnicu. Nažalost, magla je prekrivala najviše delove Belave. S leve strane puta moguće je videti i pirotsko selo Ponor:

Put zatim ulazi u dolinu i prolazi kroz retku šumu. U čitavom kraju je izražena vodena erozija:

Posle tačno pola sata hoda od centra Malog Suvodola, dolazimo do važnog ,,prolaznog cilja'' na putu za Kardašnicu. To je česma Bratiševac i na njoj je bilo vode:

Malo posle česme nailazimo na jedno mesto na kome treba napustiti glavni put i skrenuti gore desno. Strma deonica od oko 200 m dužine umnogome skraćuje put do Kardašnice:

Odavde sam ranije imao lep pogled na Crni vrh severno od Ponora (890 m) i na njegove šumovite padine. Ovog puta smo za to bili uskraćeni zbog magle.

Ponovo izlazimo na put za Kardašnicu i idemo u pravcu istoka:

Desetak minuta nakon povratka na put, dolazimo do važnog skretanja. Pravo se produžava za Veliki Suvodol pa se na Kardašnicu može doći i iz tog sela. Mi skrećemo gore levo:

Sledi završni uspon sa nekoliko oštrih zavoja. U jednom delu put prolazi ispod stena karakterističnog oblika, vidljivih i iz podnožja Belave. Pri ,,normalnim'' vremenskim uslovima sa ove deonice se pruža lep pogled na Pirotsko polje i sela Mali i Veliki Suvodol, Blato, Kostur i Ponor, kao i na Vlašku planinu u daljini. Moguće je videti i sam grad Pirot koji je vazdušnom linijom udaljen oko 9 km.

Na oko 900 m visine ulazimo u pojas magle i ona nas prati do samog vrha:

Posle sat i 15 minuta hoda, stižemo na plato na kome se nalazi televizijski predajnik. Rastojanje od Malog Suvodola je oko 4.5 km.

Ceo kraj je za lovce posebno interesantan jer sama priroda terena i slaba naseljenost pružaju dobre uslove za lov na divlju svinju. Tragovi ove životinje su česti, a na platou na samom vrhu Kardašnice neretko odmaraju lovci. Nažalost, zbog gustog rastinja pogled nije naročito dobar prema severu - u pravcu planine Vidlič, doline Temštice, Stare planine i Svrljiških planina, a severne padine Belave su izuzetno strme što ovu planinu čini teško prohodnom. 

U našem slučaju nije bilo reči o bilo kakvom pogledu na okolinu. Hladno je, ne zadržavamo se dugo. Vraćamo se istim putem nazad i primećujemo da su vremenske okolnosti u nižim delovima potpuno različite od onih na preko 900 m nadmorske visine:

Prošli smo pored jednog starog hrasta, a na desetak metara od njega primetili smo stari krst iz 1820. godine:

Na kraju, nešto o selu Mali Suvodol. Prema popisu iz 2011, u njemu živi 251 stanovnik. Po podacima iz 1948, broj stanovnika je bio 843. Centar sela je na oko 520 m nadmorske visine. Manje je selo od Velikog Suvodola, o kome sam pisao u članku od 13. januara ove godine. U severnom delu sela, odmah do groblja, nalazi se crkva posvećena Svetoj Petki. Ovog puta Milan, Mića i ja nismo išli do nje, a ja vam predstavljam njen izgled na fotografijama koje sam napravio 13. aprila 2013:

Seoska škola u Malom Suvodolu:

Trajanje relacije: malo više od 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepa i ne preterano teška relacija sa savladavanjem prilične visinske razlike i lepim pogledom na veći deo Pirotskog polja

Rizici: nema nikakvih markacija i usmerenja, kraj je pust, divlje životinje

Komentari

Novi komentar