2feb2020 Kamenica - Senokos - Vodopadi na Vodeničkoj reci

Kada sam na mestu, gde se obično okupljamo na putu za Visok, video grupu planinara koja je imala za cilj da poseti iste lokacije kao i moja četvoročlana grupa, bio sam srećan što ćemo imati prijatno društvo u obilasku jednog kraja izuzetne lepote. A kada sam čuo da će nam se pridružiti i Lazići, znao sam da nam sledi nezaboravna, kvalitetna i maksimalno ispunjena avantura.

Prvobitni plan da najpre obiđemo dimitrovgradsko selo Kamenicu i njegovu staru crkvu je na licu mesta izmenjen jer smo morali da se prilagodimo većini. Za polaznu tačku je izabrano selo Senokos, najsevernije naseljeno mesto u opštini Dimitrovgrad i jedno od onih sa najvećom nadmorskom visinom (oko 900 m). Do njega nam je bilo potrebno skoro sat i po vožnje, preko Planinarskog doma, Visočke Ržane i Slavinje. O Senokosu sam pisao u julu prošle godine, u okviru članka posvećenom usponu na najistočniju tačku Srbije - vrh Srebrnu glavu. Samo ću da podsetim da je selo udaljeno od Pirota oko 40 km, a otprilike 5 km od važne raskrsnice na putu Slavinja - Izatovci (rastojanja na putokaznim tablama mi nisu baš najtačnija):

Na ovom mestu je važno istaći dve zanimljivosti. Deonica od raskrsnice do Kamenice nije asflatirana i dugačka je oko 1.5 km. Mnogo je kvalitetnija druga i nešto duža deonica, od Kamenice do Senokosa - oko 3.5 km. Drugo, na raskrsnici je most preko Kameničke reke, ali ja se ne sećam da sam nekada ovde video vodu u njenom koritu. Rečica ponire nizvodno od Kamenice i verovatno samo u vreme topljenja snega u proleće, ili nakon jakih pljuskova, produžava svoj tok do obližnjih Braćevaca i ušća u Visočicu. Kasnije ćete videti da Kamenička tj. Senokoška ili Vodenička reka (sva tri naziva se odnose na isti tok u pojedinim njegovim delovima) ponire i uzvodno od Senokosa. Neobično je što idete da tražite vodopade na reci koja u svom donjem toku praktično ne postoji.

Sa istog mesta u centru sela Senokos, odakle sam 20. avgusta 2016. krenuo u osvajanje Srebrne glave, grupa od 18 planinara i ljubitelja prirode iz Pirota i Niša pošla je u istraživanje gornjeg toka Vodeničke reke. Malo nizvodnije od mesta polaska ona se spaja sa Karibanjskim potokom koji dolazi iz pravca istoka i gradi Senokošku odnosno Kameničku reku.

Put vodi na sever i prati tok reke. Evo potvrde da je korito Vodeničke reke suvo uzvodno od Senokosa:

Na istočnoj strani doline su brdo Gradište i vrh Gornjo kale (1318 m), a na suprotnoj zapadnoj - masiv brda Skrivena (1338 m). Posle 15-20 minuta hoda je skretanje desno kojim se može stići na Srebrnu glavu preko kraja koji se zove Boljevsko letniće i Crnog vrha.

Tačno pola sata nakon polaska prolazimo pored mesta gde Vodenička reka ponire u otvorima na dnu svog korita. Nadalje pratimo tok reke i čujemo njen žubor.

Sledeća slika je potvrda činjenice da se nalazimo u kraju koga često, pored lovaca, pohode i drvari:

Nailazimo na mesto gde se prelazi na desnu obalu Vodeničke reke. Most je srušen, ali je neposredno iznad njega improvizovan prelaz. Ovde se nalazi i jedno lepo odmorište, pogodno za izlete, ali je mobilijar urušen.

Od ovog mesta kreće blagi uspon, a dolina Vodeničke reke se sužava:

Svega desetak minuta nakon prelaska reke, stiže se do još jednog mesta koje može da posluži za odmor i na kome se nalazi letnjikovac. To je tzv. ,,Partizanska česma'':

Odavde se put, koji vodi do šumarske baze u Prelesju, odvaja od toka Vodeničke reke. Neposredno iznad odmorišta, na jednoj oštroj krivini, nalazi se skretanje na stazu koja treba da nas odvede do vodopada. Ovo je ključno mesto naše relacije:

Prolazimo ispod lepih stena:

Tačno 20 minuta nakon skretanja sa puta za Prelesje, dolazimo do mesta na kome se silazi do prvog od nekoliko vodopada koje smo nameravali da obiđemo. To je vodopad Skok i mesto silaska sa staze do njega je obeleženo:

Vodopad Skok po svojoj veličini ne može da se poredi sa daleko poznatijim vodopadima u toplodolskom ili dojkinačkom kraju, ali jedno je neosporno - veoma je lep, čak i kada je zaleđen:

Oblik stena i podkapina omogućavaju da mu se priđe i sa ,,unutrašnje'' strane:

Koliko je toponimija pirotskog kraja ponekad nejasna i koliko može da zavara i one najiskusnije, može da se vidi na primeru ovog vodopada. Naime, najbolja monografija koja se bavi vodopadima u našoj zemlji svakako je knjiga ,,Vodopadi Srbije'', Dragovana Stojadinovića Suleta (Kragujevac, 2013). U delu ,,Vodopadi Stare planine'' on opisuje vodopad Ivkov vir na Vodeničkoj reci iznad Senokosa i kao ilustraciju postavlja fotografije vodopada Skok. Vodopad Ivkov vir smo obišli u nastavku naše relacije i udaljen je možda kilometar uzvodno od vodopada Skok, koga Sule u svojoj monografiji i ne pominje.

Po povratku na šumsku stazu, nastavljamo dalje. Posle 15 minuta hoda kreće spust do drugog vodopada u nizu - Dvojnog vodopada. Teren je izuzetno strm i to je verovatno bio najteži deo naše relacije:

Dvojni vodopad se naziva tako jer ga čine dva odvojena mlaza vode koji se slivaju sa stena. U ovo doba godine aktivan je samo jedan mlaz:

Od Dvojnog vodopada se ne vraćamo na stazu na desnoj obali Vodeničke reke. Penjemo se sa njegove suprotne strane i koritom reke produžavamo do našeg krajnjeg cilja, vodopada Ivkov vir:

Najpre dolazimo do njegove donje kaskade:

Strmom stazom dolazimo do poznatije gornje kaskade koja može da se vidi u foto-albumima avanturista koji su posetili ovaj kraj:

Ispod ove kaskade nalazi se vir po kome je vodopad dobio ime. Prema priči onih koji su se u njemu okupali, voda je ledena čak i leti.

Pravom kozjom stazom vraćamo se na šumski put koji smo napustili iznad Dvojnog vodopada, a potom produžavamo još malo gore - do puta za Prelesje:

Prezadovoljni onim što smo već videli, odustajemo od odlaska do još jednog vodopada na Vodeničkoj reci. To je Vodotok ili tzv. Zlatni vodopad, koji je posebno lep u jesen.

Širokim putem, kojim do Prelesja stižu i veliki kamioni sa prikolicom, vraćamo se nazad. Ova deonica mi je u lepoj uspomeni iz avgusta 2016, kada je jedan veliki kamion povezao mene i moje drugare do Prelesja i tako nam uštedeo čitav sat hoda.

Sa jedne krivine pruža se lep pogled na dolinu Vodeničke reke prema Senokosu, na planinu Vidlič iznad Braćevaca, kao i na kraj u pravcu Rosomača:

Ovde se na sever odvaja put koji vodi u pravcu Pregrade i Mučibabe. To su mesta na samoj srpsko-bugarskoj granici, na grebenu Stare planine, visine 1600-1700 m. Posetu njima ostavljamo za neku drugu priliku i produžavamo naniže:

Prolazimo pored mesta gde smo sa puta skrenuli na šumsku stazu uz Vodeničku reku i, nakon 1h 45 min hoda od izlaska na put za Prelesje, ili nakon pređena 6.5 km, dolazimo do sela Senokos.

U povratku za Pirot svraćamo na mesto koje smo planirali da posetimo, a na kome i ja do tada nisam bio. To je stara Crkva Svete Bogorodice, koja se nalazi na desnoj obali Senokoške reke, nedaleko od puta Kamenica - Senokos. Mesto skretanja sa asfaltnog puta nije obeleženo i nalazi se na oko 1 km od Kamenice:

Iznad leve obale reke uzdižu se prelepe sedimentne stene:

Od puta do crkve nam je bilo potrebno manje od pet minuta. Zatekli smo žalostan prizor, koji smo i očekivali - crkva je u očajnom stanju, bez krova, vrata i prozora. Sagrađena je krajem XIX veka, na temeljima stare crkve:

Znam da je preko društvenih mreža pokretana inicijativa za obnovu stare crkve u Kamenici. Međutim, očigledno ništa po tom pitanju nije preduzeto. Ovo je moj apel nadležnima iz Opštine Dimitrovgrad da pokušaju da nađu sredstva i sačuvaju od propadanja neke od hramova na svojoj teritoriji. Pored Kamenice, hitna obnova je neophodna i crkvama u Kusoj Vrani i selu Boljev Dol.

Senokoška rečica, koja protiče tik uz crkvu, ovde je bila zaleđena:

Na kraju evo i nekih podataka i fotografija iz sela Kamenice.

Kamenica je staro selo koje se nalazi na obe obale Kameničke reke. Prema poslednjem popisu iz 2011, ima svega 15 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata u selu je živelo skoro 400 ljudi. Kamenica nikada nije bila veliko selo, ali je zahvaljujući svom položaju, jedno vreme bila centar ovog kraja, sa mesnom kancelarijom, poštom i drugim propratnim objektima. Danas u selu ima mnogo kuća koje su oronule i sklone urušavanju.

Posebno je interesantna česma u centru sela. Neodoljivo podseća na tzv. ,,Tursku česmu'' u obližnjem selu Boljev Dol:

Trajanje relacije: oko 8.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: izuzetno lep kraj, bogat vodom, sa odmorištima i zanimljivim vodopadima na Vodeničkoj reci; stara Kamenička crkva u lepom okruženju

Rizici: mesta gde se nalaze vodopadi su slabo ili nikako obeležena, spust do vodopada sa staze je prilično strm; ne ići bez vodiča koji dobro poznaje čitav kraj; put za Prelesje je u gornjem delu širok ali veoma blatnjav

Komentari

Novi komentar