9apr2020 Kaluđerski vodopad iz Toplog Dola

Posle obilaska manjih vodopada u lužničkom kraju, okolini Pakleštice, Rsovaca i Smilovaca, došao je red i na one najveće i najlepše - staroplaninske. Prvi od njih je impozantni Kaluđerski vodopad ili vodopad Kaluđerski skokovi, zvanično najveći vodopad kaskadnog tipa u Srbiji.

Dugo se nije znalo da mesto takve lepote uopšte postoji u toplodolskom kraju. Put do ovog teško pristupačnog vodopada je, na pojedinim deonicama, veoma loš, pa čak i opasan. Zbog toga treba još dosta uraditi da rizične deonice budu uređene i bezbedne, kako bi ovaj atraktivni vodopad bio dostupan što većem broju ljudi.

Mi smo sa platoa u Toplom Dolu, gde se nalaze seoska škola i crkva, krenuli putem uz Rekitsku reku. Kaluđerski vodopad je jedini u grupi najvećih ,,toplodolskih'' vodopada za koji se ide u ovom pravcu. Za sve ostale iz te grupe (Donji i Gornji Piljski, Krmoljski, Kurtulski, Čungulj) produžava se pravo ispred mosta u Toplom Dolu, uz Javorsku reku. Putem kojim smo mi krenuli može se izaći i na Babin zub, blizu kafića ,,Plaža''. Put najpre vodi desnom obalom Rekitske reke:

Posmatrajući prelepu planinsku reku, prosto je neshvatljivo da je prošle jeseni bahati investitor iz Beograda upravo ovde želeo da krene u ostvarenje svoje ideje o izgradnji niza mini hidroelektrana u toplodolskom kraju.

Prelazimo most i dalje se krećemo levom obalom Rekitske reke:

Prolazimo pored skretanja za Šopuski do. Pravimo planove za neku novu avanturu i istraživanje vodopada na potoku koji dolazi iz njegovog pravca. Oboreni putokaz na ovom mestu ukazuje da se ništa nije uradilo na poboljšanju turističko-planinarske signalizacije u ovom kraju od mog poslednjeg prolaska, 20. marta 2016.

U neposrednoj blizini, na suprotnoj strani reke, nalazi se nekoliko lepih vikendica. To je mesto gde se planinari mogu snabdeti vodom:

Posle prelaska preko još jednog potoka koji se sliva u Rekitsku reku s desne strane puta, prolazimo pored starog krsta:

Konačno, posle otprilike 40 minuta hoda od početne tačke u selu Topli Do, dolazimo do mosta na Kaluđerskom potoku, levoj pritoci Rekitske reke. Kaluđerski vodopad se nalazi u gornjem izvorišnom delu baš ovog potoka:

Ovde se nekada po predanju, na prostoru između Rekitske reke i Kaluđerskog potoka, nalazilo staro selo. Zbog toga se ovo mesto naziva Selište i jedno je od brojnih sa tim imenom u pirotskom kraju.

Za seoska naselja u pirotskom kraju karakteristično je njihovo izmeštanje u prošlosti. Osim straha od turskog zuluma, ona su se izmeštala i iz drugih razloga: zbog kuge (čume), zbog volje ili naredbe turskih gospodara, zbog lošeg zemljišta i vode koja nije bila dobra ili zbog potrebe za boljom zemljom. Nema sela u kojem se, po legendi ili predanju, seosko naselje nije bar jednom premestilo, a ponekad i po nekoliko puta. Posebno ,,mutno’’, nesigurno i bežanijsko vreme, u kojem su sela i narod dosta stradali, predstavlja period austrijsko-turskih ratova, krajem XVII i u prvoj polovini XVIII veka. Mesto starog lokaliteta nekog sela u legendama obično nosi naziv Selište, što se većinom poklapa i u saglasnosti je sa današnjim nazivima u toponomiji seoskih atara. Takav je slučaj i sa Selištem kod Toplog Dola.

(Dr Jovan V. Ćirić i Novica Živković: ,,Legende i predanja o selima pirotskog kraja’’ - Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)


Na Selištu se nalazi važna raskrsnica puteva, mada je putokaz neugledan i skriven u rastinju. Nadmorska visina je oko 865 m. Pravo se produžava za Babin zub, a desno se skreće za Kaluđerski vodopad:

Mi smo skrenuli desno u dolinu Kaluđerskog potoka ili Kaluđerske reke. Ubrzo kreće konstantan, ali ne preterano jak uspon. Rečica je odmah ispod puta, a uživanje u lepoti njenih slapova i brzaka je neopisivo:

Dvadesetak minuta hoda nakon skretanja kod Selišta, nailazi se na još jedno važno usputno mesto do Kaluđerskog vodopada. Ovde se razdvajaju dva dola, Žarkov i Kaluđerski. Mi smo skrenuli desno u Kaluđerski dol i prešli most koji je u topografskim kartama upisan pod nazivom Salkov (ili Savkov) most. Nalazi se na tačno 1000 m nadmorske visine:

Nastavljamo da pratimo tok Kaluđerskog potoka, i dalje povećavajući svoju nadmorsku visinu. Padine Midžora bivaju sve bliže i u jednom momentu uočavamo cilj naše relacije - grandiozni Kaluđerski vodopad:

Dolazimo do jednog mesta na kome sam 23. avgusta 2015. bio u velikoj dilemi. Tada sam prvi put išao u potragu za Kaluđerskim vodopadom i to sâm (vama, svojim poštovanim pratiocima, to nikako ne preporučujem!). Pogrešno skretanje na ovoj ,,raskrsnici'' me kasnije koštalo tumaranja strmom desnom obalom Kaluđerskog potoka i neuspelog pokušaja da dođem do samog vodopada. Nije mi pomoglo ni postojanje putokaza koji je bio loše usmeren. Poučen iskustvom iz marta 2016, kada sam ovde bio u dobrom društvu, sada smo krenuli srednjim od ukupno tri ponuđena puta, a putokaz nismo ni videli: 

Posle samo pet minuta kreće najteža deonica na putu od Toplog Dola do Kaluđerskog vodopada, duga otprilike 1 km (od ukupno 6 km). Dalje se ne može ići desnom stranom Kaluđerskog potoka, već se mora sići do same rečice i preći na njenu drugu stranu. U gustom rastinju, koje je u rano proleće kako-tako prohodno, treba pronaći stazu:

Inače, kretanje uz sami Kaluđerski potok je vrlo teško i praktično nemoguće jer postoje velike prepreke u vidu ogromnog kamenja i stabala koje je ,,divlja'' rečica svukla sa viših delova planine i razbacala ih kao klikere i palidrvca u svojoj dolini.

Staza na levoj obali se povremeno gubi pa se iznova pojavljuje. Troši se dosta energije na nalaženje najboljeg puta. Pogled je sve lepši - pravo na penušavu traku Kaluđerskog potoka koji se spusta niz južne padine Midžora, levo na još jedan manji vodopad koji silazi niz strmu planinsku padinu, a pozadi na tzv. Ženski vrh, između Toplog Dola i Zaskovaca (visine preko 1400 m). U jednom trenutku ugledali smo i Babin zub sa ski-stazom ,,Sunčana dolina'':

Pre dolaska do samog podnožja Kaluđerskog vodopada, prelazi se potok Vrla strana, koji se Kaluđerskoj reci priključuje sa njene leve strane. Zatim kreće jak uspon, pravom kozjom stazom uz Kaluđerski potok, sve dok se ne pronađe pravo mesto za odmor koje može da posluži i kao ,,bazna stanica'' za osvajanje viših delova vodopada.

Mi smo na ovom mestu bili posle 2h 20 min hoda od Toplog Dola. Spremnija grupa planinara može ovo rastojanje da savlada i za pola sata kraće vreme. Od prelaska na levu stranu Klauđerskog potoka nama je bilo potrebno oko 40 minuta. Kako god, boravak u podnožju prelepog Kaluđerskog vodopada predstavlja san za svakog ljubitelja prirode i nezaboravan je doživljaj koji ostaje u pamćenju za ceo život.

Kaluđerski potok nastaje negde visoko gore, iz Kaluđerskih vrela ispod samog Midžora, na oko 1900 m nadmorske visine.

Prve kaskade Kaluđerskog vodopada počinje na visini od 1554 m, a preko dvadesetak većih i manjih kaskada se spušta na kotu od 1322 m. Neke od kaskada su gotovo poptpuno vertikalne, dok je veći broj njih pod nagibom od 55 do 60 stepeni. 

Strme kaskade Kaluđerskog vodopada povezane su u jedinstvenu celinu, sa visinskom razlikom od 232 m. Merenja ekipe Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, od 9. juna 2012, pokazala su da je ovo najveći kaskadni vodopad u Srbiji.

Horizontalno udaljenje od prve do poslednje tačke merenja iznosi 404 m, tako da bi za pogled na ovaj vodopad iz vazduha, u punoj veličini, trebalo iznajmiti helikopter. Oni retki, koji ga svojom nogom prođu od vrha do podnožja, savladavanjem svake kaskade će se iznova i iznova oduševljavati. (Dragovan Stojadinović Sule: ,,Vodopadi Srbije’’ / Vodopadi Stare planine / Kaluđerski skokovi; Kragujevac, 2013)

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: fantastičan vodopad kaskadnog tipa u podnožju najvišeg vrha Srbije, jedan od najvećih i najlepših u našoj zemlji; prelepa priroda i okolina

Rizici: ranije postavljene markacije su dobrim delom uništene; ići samo u društvu iskusnog vodiča; deonica od oko 1 km ispred samog vodopada je teško prohodna, a u letnjim mesecima predstavlja i nepremostivu prepreku, tako da je najbolje vreme za obilazak rano proleće; stene vodopada su veoma klizave!

Komentari

Novi komentar
Mitric
Stara Planina sa svojim rijecicama,naseljima i gorstacima dobrih ljudi,jedinstvena je u Evropi...
Mi Planinari iz Slavonije,drustvo Sokolovac.uzivali smo u tim ljepotama i zarekli se ponovno doci..u taj Raj ljepote..na zalost ova korona nas sprijecila da taj plan necemo ostvariti u 20.god..zivi,zdravi,vidimo se..pozdrav svima!!!
Pirotski kraj
Hvala, pozdrav planinarima iz Slavonije!
Милош
Ђеравица је највиши врх Србије, Миџор је највиши врх Старе планине у Србији...