17apr2020 Uspon na Divnu goricu (Bela Palanka)

Divna gorica je mesto sa verovatno najlepšim pogledom na venac Suve planine. Sa nje se, na suprotnu, istočnu stranu, pruža prelep pogled na Belu Palanku (vazdušnom linijom udaljenu oko 7 km), Divljansko jezero i Šljivovički vrh. To ovaj vrh svrstava u grupu vanredno lepih vidikovaca na takozvanoj ,,Niškoj transverzali’’, koja povezuje najviše vrhove na Svrljiškim planinama i Suvoj planini.

Sa visinom od 1389 m Divna gorica je najseverniji vrh Suve planine veće visine. To je ujedno i jedan od njenih najlepših vrhova, o čemu govori njegovo pomalo neobično ime. Predstavlja završetak bočnog kraka Suve planine koji se od glavnog venca odvaja na oko 5 km udaljenom Pasarelu. Severno od Pasarela, sporedni greben Suve planine se sa Rženca (1459 m) spušta na sedlo po imenu Preslap (oko 1165 m), a zatim se strmo uzdiže do Divne gorice. Posle nje, i nešto severnijeg Bogovog vrha (975 m), ubrzo se završava iznad belopalanačkog Novog Sela i Vrgudinca.

Milan i ja smo rešili da se na ovaj prelepi vrh popnemo na Veliki petak, neposredno pre uvođenja najduže izolacije od početka uvođenja vanrednog stanja izazvanog korona-virusom. Na putu od Pirota posmatrali smo cilj naše relacije sa prevoja Straža, na alternativnom putu između Pirota i Bele Palanke, kao i sa ulaza u samu Belu Palanku:

Prošli smo kroz Belu Palanku, skrenuli na put za Babušnicu, a potom i za selo Mokru, koju smo obišli i našli se na putu za nekadašnje dečje odmaralište (sada smeštajni centar za migrante) i Divljanski manastir Svetog Dimitrija. Uspon na Divnu goricu smo započeli sa istog onog mesta odakle sam ja to učinio tri godine ranije, 25. marta 2017, u društvu svog kolege Igora i njegove drugarice Nađe. Skretanje prikazano na sledećim fotografijama nalazi se na oko 1.5 km od Mokre, od centra Bele Palanke je udaljeno oko 4 km, a od Pirota oko 35. Nadmorska visina je oko 465 m, a to znači da predstoji savladavanje visinske razlike od preko 900 m do vrha. To uspon na Divnu goricu svrstava u red najatraktivnijih u pirotskom kraju.

Relacija od ovog mesta do vrha Divne gorice se može podeliti u tri dela. Prvi je jednolična i ne preterano atraktivna deonica tvrdog zemljanog puta koja vodi do mesta gde se planinari odvajaju za prevoj Preslap. Dugačka je oko 5.5 km, na njoj ima nekoliko oštrih zavoja i prosečena je kroz istočne padine bočnog ogranka Suve planine, obrasle niskom grabovom šumom i žbunjem. Zbog toga se neću dugo zadržavati na nju, uz napomenu da se puno vremena i energije može uštedeti ako se ova deonica pređe terenskim vozilom.

Uspon je konstantan i sa porastom visine sve je lepši pogled na okolinu. U jednom momentu smo imali veoma lep pogled na Belu Palanku, sa vencem Stare planine i Midžorom u njenom zaleđu:

Negde na oko 1000 m nadmorske visine put savija u pravcu zapada i ulazu u duboku dolinu koja se spušta do sela Mokra. Menja se krajolik, grabova šuma prelazi u sve gušću bukovu šumu i utisak je mnogo prijatniji i lepši. Sa ovog mesta se pruža lep pogled na cilj relacije, Divnu goricu:

Ono što uspon na Divnu goricu može da učini nezaboravnim, jeste susret sa poludivljim konjima koji slobodno krstare širokim prostranstvom Suve planine. Praktično smo ih odmah sa ovog mesta uočili na padinama Divne gorice i bili srećni što ćemo verovatno imati bliski susret sa njima. Kada sam u martu 2017. bio na Divnoj gorici, nisam uspeo da ih vidim, odnosno primetili smo ih kasno, gotovo na istom mestu kao i ovog puta, ali u povratku sa vrha. Takođe, nisam uspevao da ih vidim ni tokom svojih odlazaka na Rakoš-česmu i Pasarelo pa je saznanje da se nalaze blizu staze kojom ćemo proći dalo našoj relaciji posebnu draž.

Od ulaska u dolinu počeli smo da gazimo i zaostali sneg. Oduševila nas je slika bukove šume sa nepreglednim zelenim površinama od mladih izdanaka sremuša:

Naravno, u povratku smo se ovde snabdeli sočnim listićima ovog ukusnog divljeg povrća. Takođe smo sreli još nekoliko ljudi koji su brali sremuš, a koji su od asfaltnog puta kod Mokre stigli motorom. Za razliku od mog prvog prolaska kroz ovaj kraj, ovog puta smo prošli pored lepo uređenog odmorišta i mesta gde se na zanimljiv i neobičan način organizuje pojenje stoke vodom u letnjim mesecima. Ovde se naime dovode leti krave iz Mokre, a verovatno mesto služi i kao pojilo konjima sa Divne gorice. Nedaleko od ovog mesta, u dolini se nalazi i jedno prirodno pojilo - ,,lokva'' sa vodom.

Posle nešto više od sat i po vremena Milan i ja smo došli do mesta gde se završava prvi deo relacije. Tu se odvajamo na šumsku stazu koja vodi na Preslap i do podnožja Divne gorice. Put ovde oštro zavija ulevo i produžava u pravcu juga, do mesta Malo konjsko, Smrdan i Pasarelo. Tamo sam sa svojim kumom Marjanom bio u jesen 2018, ali iz drugog pravca - Divljanskog manastira.

Šumska staza je označena putokazom i odavde kreću markacije. U ovo doba godine ima dosta blata i zaostalog snega, a skrećem pažnju da markacije praktično postoje samo u smeru ka Preslapu. U povratku smo Milan i ja imali i manjih problema jer smo ,,promašili'' pravi put kroz šumu i nakratko zalutali. Inače, ova deonica je prilično kratka i nama je trebalo svega desetak minuta da prođemo kroz šumu i izađemo na Preslap:

Već u samoj šumi sam uveravao Milana da izlazak na Preslap predstavlja jednu od lepših stvari koja se može desiti planinaru u pirotskom kraju i da će ovim mestom biti oduševljen. Tako je i bilo - otvorio nam se izuzetno lep pogled ka glavnom grebenu Suve planine, sa Đordinom čukom (1735 m), Tremom (1809 m), prevojem Devojački grob i Sokolovim kamenom (1523 m). Daleko na zapadu, prema Nišu, nalazi se ne tako visoki, ali za alpiniste najatraktivniji vrh - teško pristupačni Mosor (984 m):

Na ovom mestu, koje predstavlja neku vrstu procepa u bočnom ogranku Suve planine, između Rženca na jugu i Divne gorice na severu, nastao je veliki broj prelepih planinarskih fotografija. Duboko u podnožju su sela Kosmovac i Toponica, mesto zvano Vlaška poljana i dolina Toponičke reke. Poseban utisak ostavljaju krošnje drveća neobičnih oblika, prilagođene surovim prirodnim uslovima i jakom vetru.

Kada sam 25. marta 2017. bio prvi put ovde, utisak nam je pokvarila jutarnja izmaglica koja nas je sprečavala da uživamo u spektakularnom pogledu. Ovog puta vremenski uslovi su bili skoro savršeni, a i vetar, koji je karakterističan za ovakva mesta, nije bio jak.

Usledio je poslednji, treći deo relacije i završni uspon na Divnu goricu. Savladava se visinska razlika od oko 225 m na relativno kratkom rastojanju, uspon je jak, skače se sa kamena na kamen, ali je staza markirana. S leve strane je provalija duboka oko 500 m.

Sa uspona na vrh sve je lepši pogled na jug - u pravcu Rženca i Pasarela, kao i na istok - u pravcu Šljivovičkog vrha i Bele Palanke. Put koji smo došli i njegov produžetak za Pasarelo su ostali ispod nas:

Do vrha je potrebno oko pola sata, ali ako uzput doživite susret sa krdom prelepih konja, sigurno će potrajati duže:

Ovo su poludivlji konji kojih je u prošlosti bilo mnogo više, a za koje se u jednom periodu verovalo da su poubijani i istrebljeni. Nesumnjivo je reč o potomcima divljih konja sampasa, jer na mestu na kome su viđeni nema nijednog traga potkovice, bez kojih domaći konji ne mogu da se kreću - naročito ne po vrtačama i kršu Suve planine. U ovom periodu godine su česti na padinama Divne gorice, a u letnjem periodu uglavnom dolaze na pojilo na Rakošu, najznačajniji izvor vode na bezvodnoj Suvoj planini, udaljeno oko 7 km. Srećni su svi oni koji ih snime:

Nakon 2h 35 min hoda od polazne tačke iznad Mokre, Milan i ja smo se našli na vrhu Divne gorice:

Za razliku od mog prvog dolaska na ovo mesto, kada je moje drugare i mene ovde sačekala još gušća magla nego na Preslapu, ovog puta je pogled na okolinu bio fenomenalan - čitav masiv Suve planine od Rženca i Pasarela do Mosora, grad Niš sa planinom Jastrebac u pozadini, trasa novog auto-puta, kompletan venac Svrljiških planina sa kupastim Rtnjem u zaleđu, Stara planina sa Dupljakom, Midžorom, Bratkovom stranom, Koprenom, Srebrnom glavom i vrhom Kom u Bugarskoj:

Za najlepši pogled na Belu Palanku, Belopalanačku kotlinu i dolinu Koritničke reke potrebno je napraviti mali napor i pomeriti se sa najvišeg mesta. U daljini se mogu videti Golemi stol, Rnjos, Vlaška planina sa Panicom, Rakitski kamen i Ruj:

Evo još nekoliko kadrova sa prelepe Divne gorice, čija se visina lako pamti jer se podudara sa godinom odigravanja Kosovskog boja (1389 m). Tu je i video-klip koji će najbolje preneti osećaj boravka na ovom fantastičnom mestu:

U povratku sa Divne gorice, istim putem, bilo nam je potrebno oko 2h 15 min. Pređeno rastojanje u jednom smeru je oko 8.2 km.

Svim svojim FB prijateljima i pratiocima bloga ,,Pirotski kraj'' želim srećne Uskršnje praznike. Hristos Voskrese!

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: Preslap i Divna gorica - prelepi vidikovci na bočnom delu Suve planine, koji zadire u Belopalanačku kotlinu, sa fantastičnim pogledom na okolinu i sve četiri strane sveta; krdo poludivljih konja koje mirno pase na padinama Divne gorice predstavlja neopisiv doživljaj

Rizici: jak uspon u početnom i završnom delu relacije; blato i ne baš najbolja markacija u bukovoj šumi pre izlaska na Preslap; moguć jak vetar na Preslapu i Divnoj gorici - za uspon birati lepo i stabilno vreme; strm odsek prema zapadu dubine od oko 500 m; na čitavoj relaciji nema izvora sa vodom za piće!

Komentari

Novi komentar
Zoran
Sve opisano i dokumentirano slikom je tačno sem to da se radi o poludivljim konjima to nije tačno svi konji koji se nalaze u planini imaju svoje vlasnike za koje im država daje subvencije to da nisu potkovani je tačno jer isti se ne koriste u neke posebne svrhe.