24apr2020 Selo Vlasi, pećina Vetrena dupka i vidikovac Ravni kamik

Selo Vlasi se nalazi na oko 24 km od Pirota, pored puta koji povezuje Sukovo sa Zvonačkom Banjom. Smešteno je ispod strmog odseka Vlaške planine koji mu daje izuzetno atraktivan izgled. Jedna od najpoznatijih pećina u opštini Pirot, Vetrena dupka, nalazi se upravo u ataru ovog lepog sela.

Kada smo na proširenju pored skretanja za Vlasi ostavili automobil i krenuli kratkom prašnjavom deonicom do sela, jedna od mojih želja je počela da se ostvaruje. I ranije smo porodično dolazili u ovo slikovito selo, ali Saška i Dunja nisu bile u prilici da obiđu dve znamenitosti i prirodne atrakcije u njegovoj blizini.

Reka Jerma uvek pleni svojom lepotom. Tako je bilo i ovog puta, pri prelasku mosta na ulazu u selo:

Pošto smo prešli most, krenuli smo desno, u pravcu seoske škole. Pravac do pećine je označen i putokazom:

Važni orijentiri na ovom putu su napuštena seoska škola i jedna usamljena kuća koja se nalazi iza nje. Kuću treba obići sa leve strane i pronaći stazu koja vodi pravo do Vetrene dupke.

Sa proplanka prikazanog na poslednjoj fotografiji pruža se lep pogled na selo Vlasi, kanjon Jerme i atraktivno stenovito uzvišenje Mumulj:

Od ovog mesta do pećine nama je trebalo 15-20 minuta lagane šetnje kroz šumu. Udaljenost pećine od seoske škole je oko 500 m. Staza je markirana, za razliku od aprila 2017, kada sam ovde poslednji put prolazio. Zbog toga bih želeo da pohvalim ljude koji su to uradili i tako jedno zanimljivo mesto u pirotskom kraju učinili dostupnijim posetiocima. 

Ulaz u pećinu je lako uočljiv. Iz procepa u steni je izbijao hladan vazduh, shodno imenu - Vetrena dupka. Za posetu ovom zanimljivom mestu preporučio bih rano proleće jer je staza koja vodi do pećine tada najprohodnija.

Ušli smo samo u ulaznu pećinsku dvoranu. Dalje istraživanje pećinskih hodnika nije bilo u planu, a za amatere nije ni moguće jer zahteva specijalnu opremu. Na internetu ili u albumima mojih Facebook prijatelja Snežane i Nenada Lazića i Tomislava Todorovića možete pronaći prelepe fotografije ove atraktivne pećine.

Veoma zanimljivu priču o pećini Vetrena dupka, o karakteristikama njenih dvorana i njenoj povezanosti sa jamom Pešterica i Berovičkim jezerom, možete pročitati na stranicama Pirotskog zbornika br. 4 iz 1972. godine (Dr Jovan Petrović: ,,Pećina Vetrena dupka u selu Vlasi''), a skraćenu verziju i u mojoj knjizi ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'' (Pirot, 2018). Ja ću vam ovde izneti samo najvažnije činjenice.

Otvor pećine Vetrena dupka nalazi se na oko 420 m nadmorske visine i to je u stvari izlazni otvor velikog ponorsko-pećinskog sistema, čiji ulazni otvor predstavlja jama Pešterica, na obodu Berovičkog polja. Ova dva ulaza ili otvora udaljena su vazdušnom linijom oko 1.6 km, a visinska razlika između njih iznosi oko 280 m. Glavni, horizontalni pećinski kanal i vertikalna jama Pešterica (po nekim izvorima najdublja jama u južnom i istočnom delu Srbije) sastaju se u tzv. Blatnoj dvorani. Ukupna dužina pećine Vetrena dupka sa jamom Peštericom iznosi oko 2760 m, a sa donjim, delimično ispitanim hodnicima dugačka je preko 4 km. U pećini se mogu videti stalna jezerca, a u pojedinim delovima ona ima izgled uskog podzemnog kanjona.

Za vreme maksimalnih voda u Berovičkom polju (tokom proleća i jeseni) voda ispunjava najveći deo horizontalnog pećinskog kanala. Izuzetno retko, za vreme izrazito velikih voda u Berovičkom polju, voda počinje da ističe na donjem otvoru pećine Vetrena dupka, pored sela Vlasi. U vreme naše posete pećini, to nije bio slučaj, a korito potoka ispod njenog otvora bilo je suvo.

Posle obilaska pećine, Saška, Dunja i ja smo se vratili u selo. Želja mi je bila da posetimo još jedno lepo mesto, a to je vidikovac Ravni kamik. Nalazi se na stenama iznad samog sela. Krenuli smo u njegov gornji deo, do velike zgrade zadružnog doma:

Selo Vlasi je nekada bilo u sastavu bugarske opštine Caribrod. Stari naziv ovog sela je Dragovac. Verovatno je današnje ime dobilo po činjenici da su na mestu gde se nalazi nekada boravili Vlasi, stočari vlaško-rumunskog porekla. Naziv Vlaške planine je sasvim verovatno izveden od naziva sela koje se nalazi u njenom podnožju.

Prema poslednjim raspoloživim podacima iz 2011. godine, u selu su bila 42 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata broj stanovnika sela je bio i preko 700. Poslednjih godina beleže se slučajevi povratka ljudi u ovo selo, a više njih sa strane je ovde kupilo stare kuće i pretvorilo ih u vikendice. Ovo selo sa prelepim okruženjem i u neposrednoj blizini asfaltnog puta i reke Jerme, predstavlja savršeno mesto za odmor.

Kod zadružnog doma smo krenuli desno jer nas je tako usmerio putokaz. Ubrzo smo se našli na stazi iznad sela:

Do staze koja vodi u pravcu vidikovca na stenama može se i ako se od zadružnog doma produži levo, a zatim skrene naviše kod pojila za stoku prikazanog na prvoj sledećoj fotografiji. Mi smo ovaj put koristili u povratku sa Ravnog kamika, a prednost mu je što prolazi pored jednog starog krsta. Potiče iz 1890. godine i izuzetno je dobro očuvan:

Koji god put da ste izabrali, nakon nekoliko minuta ste na istoj, strmoj planinskoj stazi. Treba da znate da uspon na Ravni kamik nije baš lak, pogotovo ako ste prethodno obilazili Vetrenu dupku. Potrebno je malo planinarskog umeća, dobre kondicije i tridesetak minuta vremena. Uz malo strpljenja i truda relaciju mogu savladati i porodice sa decom. Olakšavajuća okolnost je što je staza, do pred samu završnicu, dobro markirana:

Kada smo obišli veliki stenski odsek i našli se s njegove druge strane, imali smo lep pogled na dolinu koja razdvaja selo Vlasi od Berovičkog polja i Pešterice, kao i na severne, šumovite padine Vlaške planine:

Nažalost, prethodna dobro odrađena markacija se iz nekog razloga gubi upravo tamo gde je najpotrebnija - pred završni uspon na Ravni kamik. To može da predstavlja problem onima koji ovde dolaze prvi put. Put do vrha bi trebalo bi da izgleda ovako:

Iz opravdanih razloga, kao i u slučaju Vetrene dupke, uspon na Ravni kamik je najlakše izvesti u rano proleće, dok vegetacija i trnje nisu prekrili ušuškane planinske staze. Sa vidikovca Ravni kamik pruža se prelep pogled na selo Vlasi i dolinu reke Jerme. U daljini je moguće videti i venac Stare planine, na granici sa Bugarskom.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepa relacija - jedno od najživopisnijih sela u pirotskom kraju i zanimljiva i lepa mesta u njegovom okruženju; preporuka za posetu Vetrenoj dupki i za uspon na Ravni kamik je rano proleće

Rizici: detaljnije istraživanje pećine Vetrena dupka nije moguće bez speleološke opreme; staza do vidikovca Ravni kamik nije dobro markirana u svom završnom delu, a boravak na njemu je rizičan i treba biti veoma obazriv!

Komentari

Novi komentar
siniša jelenkov
...i zbog svega toga,a ima još neprikazanog,je naj lepše selo !
Цветко Иванов
Здраво Гоки. Имаш једну грешку код имена села. У османским документима село се сусреће као ЕФЛЈАК и ВЛАСИ, а име Драгинац је добило после истеривања турака 1877 г., кад је Чифлик постао Обреновац, Чорин дол - Срећковац, а Поганово - Доброшево. То је било само око 1 или 1,5 година, немам тачне податке.
Власи је било у саставу општина Борово, Жељуша, Поганово и са с. Држина је било самостална општина, а од 1956 г. је у саставу општине Суково, а по њеном укидању до сада је у саставу Пирота.
За детље види књигу- монографију о с. Власи.
Поздрав.