24nov2018 Ragodeš i Mirkovci

Prethodnih godina neopravdano sam zapostavio neka mesta u opštini Pirot. Tako sam dva sela pomenuta u naslovu poslednji put posetio još u oktobru 2011. Osim što se oba nalaze u severozapadnom delu opštine, iako udaljena međusobno oko 18 km, imaju nešto zajedničko - depopulaciju i ubrzano propadanje.

Najpre sam obišao Ragodeš. Do ovog sela se dolazi iz Temske, skretanjem levo na obeleženom mestu na izlasku prema Kalni i Knjaževcu. Deonica je duga oko 5 km i celom dužinom je put asfaltni. Iznad Temske sam morao da zastanem i uživam u pogledu na deo istočno od sela - prema Oreovici, kao i na severoistok - prema Staroj planini i Midžoru:

Put od Temske prema Ragodešu u početku je veoma loš i na pojedinim mestima izgleda ovako:

A onda, na nekih 1.5 km pre Ragodeša, na moje veliko iznenađenje, počinje odlična deonica puta i on je napokon onakav kakav bi i trebalo da bude:

Neposredno pre sela je priličan uspon. Odavde se inače pruža još lepši pogled na selo Oreovicu i planinske vence u njenoj okolini (Golaš, Marine livade i Pravac). Ovog puta je bilo oblačno sa maglom i pogled nije bio najbolji, a ja vam prikazujem kako je to izgledalo 1. oktobra 2011, kada sam zadnji put bio u Ragodešu (krovovi kuća koji su u prvom planu pripadaju mahali Krstići, koja se je udaljena od glavnog dela sela oko 1.5 km):

Na samom ulazu u selu sam ostavio auto i krenuo uzbrdo prema njegovom gornjem delu. Ono što je najinteresantnije u Ragodešu nalazi se na samom početku sela. To su pre svega stara seoska škola i krst koji je odmah preko puta nje:

Tu je i stari zadružni dom, u okviru koga je nekada radila jedina prodavnica u selu. Spisak meštana koji su stradali u prethodnim ratovima, na spomen-ploči na domu, prilično je dugačak, što svedoči o tome da je ovo selo bilo jedno od većih u pirotskom kraju.

Ragodeš nema crkvu, ali se preko puta doma nalazi jedno zvono, podignuto na nosače, verovatno na mestu nekadašnjeg crkvišta.

Ragodeš je 2002. brojao 235 stanovnika, a posle Drugog svetskog rata u njemu je živelo preko 1000 ljudi. Ne verujem da ih je sada ostalo više od stotinu.

Postoje dve verzije o poreklu naziva ovog sela. Prema prvoj, selo je dobilo ime po opasnom i hrabrom odmetniku, koji se zvao Raga. Po drugima, ime sela potiče od Radgosta, staroslovenskog boga domaćinstva i zaštitnika kuće, ukućana i njihovog napretka.  

Opšte je poznato da u pirotskim selima ima puno napuštenih kuća. Negde sam čitao da ih je najviše upravo u Ragodešu. Evo slika nekih od njih, uz napomenu da ima veoma različitih stilova gradnje:

Posle posete ovom selu, tužan zbog onoga što sam video, uputio sam se u Mirkovce, svestan da ću tamo zateći još žalosniju sliku. Vratio sam se do Temske i kvalitetnim regionalnim putem Pirot - Knjaževac stigao do prevoja K'ln, iznad Cerove. Ovde se odvaja put za oko 3.5 km udaljeno selo Mirkovci. Tu se nalazi i obročni krst posvećen Svetom arhangelu Mihailu, a prevoj K'ln, na nadmorskoj visini od oko 630 m, predstavlja i važnu vododelnicu - voda na jug otiče ka rečici Klajća i dalje prema Temštici, a na sever prema Stanjinskoj reci i Trgoviškom Timoku.

Odavde do Mirkovaca nema asfalta. Put je makadamski i posle blagog uspona ide po obodu jedne doline koju sa severa ograničavaju padine Glame, venca koji se pruža istočno od Cerove (najviši vrh 960 m). Ubrzo se dolazi do još jednog mesta sa obročnim krstom. Ovaj je posvećen Svetom Iliji i tu se okupljaju meštani Cerove.

Od ovog mesta kreće nešto jači uspon. Otvara se lep pogled na put prema Knjaževcu. Posle jedne oštre krivine u podnožju Glame, izlazi se na prevoj, koji se nalazi na otprilike pola puta od K'lna do Mirkovaca. Ovde je raskrsnica puteva obeležena improvizovanim putokazom. Pravo se produžava za Mirkovce, a desno naviše se ide za Jabučko ravnište i Babin zub. Nadmorska visina je oko 760 m.

Postoje ambiciozni planovi Opštine Pirot da izgradnjom deonice puta od ovog mesta do hotela i ski-centra na Jabučkom ravništu učini Staru planinu mnogo dostupnijom za turiste koji dolaze iz Pirota i Bugarske. Postojeći put od Pirota do Babinog zuba, dužine skoro 70 km, koji vodi preko Temske, Cerove, Kalne i Crnog vrha, bio bi skraćen za oko 15 km, a što je najvažnije - ne bi napuštao teritoriju opštine Pirot. Pošto se radi o nenaseljenom području, koje sada posećuju jedino lovci i šumari, jasno je koliko bi izgradnja ovog puta bila značajna za razvoj ovog dela opštine.

Međutim, u želji da proverim trasu budućeg puta, u aprilu 2015. sam stigao ovim putem do mesta Dubak, na samoj granici pirotske i knjaževačke opštine. Učinilo mi se da je konfiguracija terena vrlo nezgodna za izgradnju putne saobraćajnice, pogotovu u nekim delovima gde je zemljište mekano i preti obrušavanjem. Nadam se da grešim i da će ovaj projekat biti od kapitalnog značaja za naš kraj.

Ja sam produžio pravo za Mirkovce. U daljini sam mogao da vidim Jabučko ravnište koje je od ovog mesta vazdušnom linijom udaljeno oko 8 km. Put zatim ulazi u dolinu potoka koji dolazi iz pravca sela. Levo se nalazi veliko brdo koje meštani zovu Crni vrh. Po priči mog dobrog kolege, Marjana Ilića, koji je rodom iz Mirkovaca, nekada se na ovom brdu nalazila latinska (rimska) livnica. Nešto dalje, iznad obližnjeg sela Šugrin, postojao je stari latinski grad.

Korito potoka je u ovo doba godine suvo, a verovatno vode ima nakon obilnih padavina i u proleće, kada se topi sneg na okolnim planinama. Prema Marjanu, u blizini jedinog mostića koji se prelazi na putu do sela, nalazi se u koritu potoka jedno mesto koje je zabetonirano. Naime, ovde se nekada nalazila rupa u koju je ponirala voda i koja je praktično pod pravim uglom tekla podzemnim kanalima do sela Šugrin. Pošto je to pravilo problema meštanima ovog sela, zajedno sa Mirkovčanima su rešili da taj prolaz zatvore. Ja sam uspeo da vidim to mesto, ali je teško pristupačno i nezgodno za fotografisanje, tako da će moja priča, bar za sada, ostati nedokumentovana i nekom fotografijom.

Ovde su vremenski uslovi nešto drugačiji nego u Pirotu, zbog uticaja Stare planine, pa možete da vidite da je bilo i malo zaostalog snega. Ispred samog ulaza u selo, sa desne strane, nalazi se jedna lepa livada, jedna od najlepših koju sam video u svom životu.

Posle otprilike 45 minuta hoda od prevoja K'ln, stigao sam u Mirkovce, jedno od najmanjih sela u pirotskoj opštini. Odmah na ulazu je česma sa spomen-pločom iz 1976. godine. Obradovalo me što iz česme teče hladna voda.

Za razliku od Ragodeša, koji je nekada bio veće selo u pirotskom kraju, Mirkovci su 1948. godine brojali 284 stanovnika. Pre 16 godina - 2002, taj broj je spao na 20 ljudi u 11 domaćinstava. Pouzdano znam da sada ovde ima samo par starih ljudi i da selu preti gašenje. Udaljenost od Pirota je oko 28 km.

Navodno je selo dobilo ime po svom osnivaču Mirku, koji je nakon svađe sa Turcima pobegao iz nekog drugog mesta i ovde zasnovao novo naselje.

Naravno, i ovde ima napuštenih kuća. Tokom svog kratkog boravka, nisam uspeo da vidim nikoga. Liči na ,,muzej na otvorenom'', kakvih je sve češće u pirotskom kraju - postavke su besplatne i uvek dostupne za razgledanje, ali je i posetilaca sve manje.

Nisam hteo da propustim priliku i da posle sedam godina obiđem staru seosku školu. Prilično je velika za ovako malo selo. Poslednje školsko zvono je u njoj, kao i mnogim selima pirotskog kraja, odzvonilo još polovinom osamdesetih godina prošlog veka.

U sebi sam postavljao pitanja: Koliko je materijala, ljudskog rada i novca bilo potrebno da se u jednom zabačenom selu podigne ovakva škola? A koliko je malo bilo potrebno da se sve uruši i prepusti zaboravu?

U povratku iz Mirkovaca za Pirot, posetio sam jedno zanimljivo mesto. To je takozvana ,,Suva česma'', posvećena izgunulim meštanima Cerove i susednih sela - Mirkovaca i Šugrina. Podignuta je još 1926. godine, a nalazi se pored samog puta za Knjaževac, odmah po izlasku iz Cerove (iz pravca Pirota), sa desne strane.

Prolazeći kroz Cerovu, nisam mogao a da ne zastanem i osmotrim donedavno aktivnu seosku školu. Jedno krilo napuštene školske zgrade se urušilo i predstavlja zaista tužnu sliku:

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: zaboravljena sela, stare školske zgrade, lepa priroda na putu za Mirkovce

Rizici: početna deonica puta Temska - Ragodeš u veoma lošem stanju, moguće blato na putu za Mirkovce

Komentari

Novi komentar