9may2020 Toplodolski vodopadi - Krmolj, Kurtul, Čungulj

Posle par ,,kišnih'' relacija, konačno lepo vreme minulog vikenda. Grupa meni veoma dragih osoba iskoristila ga je na najbolji mogući način - istraživanjem sliva Javorske reke i pešačkom potragom za nekim od najudaljenijih staroplaninskih vodopada. Ne mogu se porediti po visini sa Donjim Piljskim, Kaluđerskim ili Velikim Koprenskim vodopadom, ali uz sve pomenute, još neke nedovoljno ,,promovisane'' i čuveni vodopad Tupavicu, svakako spadaju u najlepše u našoj zemlji.

Ako nešto na Staroj planini ostavlja jak utisak na posetioca, to su svakako njene moćne reke i brojni potoci koji teku kroz monumentalno izvajana korita od crvenog peščara. Upravo te reke i potoci, koji huče i nose ogromne količine vode, čak i u najsušnijim periodima tokom leta, formiraju brojne vodopade ili kako ih meštani zovu ,,skokove’’, kakvi po veličini i brojnosti ne postoje u drugim delovima Srbije.

U novu avanturu, svakako jednu od najlepših u pirotskom kraju koja ostaje u pamćenju za ceo život, krenuli smo iz centra sela Topli Do, tj. sa Srđanovog mosta (oko 730 m nadmorske visine). Info-tabla koja mi je ranije pružala korisne informacije, već je izbledela, a obližnji putokazi su pomalo prevaziđeni i nedovoljno jasni za one koji prvi put kreću u ogromno prostranstvo u slivu Javorske reke:

Idemo dobro poznatim putem uz Javorsku reku. Pošto sam ga više puta opisivao, neću daviti suvišnim tekstom već ću kroz fotografije objasniti glavne prolazne tačke. Više objašnjenja sledi u drugom delu relacije.

Prolazimo prelepi Kovani dol. U sličnom sastavu smo ga posetili u novembru prošle godine. Ostajemo dugo zagledani u Dugo bilo. U planu je da nekada osvojimo Midžor upravo iz tog pravca.

Prolazimo Studenički dol i skretanje za Gornji Piljski vodopad i Beleđe. Sanjamo o kvalitetnom kružnom putu koji bi povezivao toplodolski i dojkinački kraj, a koji bi sa polaznom tačkom u Pirotu i u dužini od preko 100 km predstavljao jedan od najatraktivnijih planinskih puteva u Srbiji.

Slede Mijina pojata i skretanje za Donji Piljski vodopad. Prelazimo preko potoka Lisevski do na kome se nalaze prelepi Piljski vodopadi i posmatramo padine Ivankovice na istoku, stradale tokom požara u jesen 2019.

Prolazimo Jarišorski dol i potok na kome se nalazi vodopad Grujin skok, a zatim na račvanju šumskih puteva produžavamo dole levo. Gornji put bi trebalo da prati Studenačku reku i da predstavlja jedan od načina dolaska u netaknutu divljinu čiji je ,,biser'' vodopad Vurnja.

Silazimo na obalu prelepe i moćne Javorske reke, veće sastavnice Toplodolske reke. Uživamo u njenim brzacima i slapovima:

Neizostavno nam pogled luta i na suprotnu stranu - u pravcu stene neobičnog oblika (Gornji Jarišor, 1205 m):

Preko puta, s leve strane je Zanoga, ,,začetak'' Dugog bila, planinske kose koja se pravcem jugoistok-severozapad pruža prema Midžoru, udaljenog vazdušnom linijom oko 7 km:

Prelazimo ledenu Studenačku reku, levu pritoku Javorske reke koja dolazi iz pravca Ivankovice, Odoškog lica i Vražje glave. Pošto ovde ne postoji nikakav mostić (u proleće bi ga reka bez problema odnela), nije loše u istraživanje vodopada koji slede krenuti sa rezervnom obućom u vidu gumenih čizama. Ovde je nadmorska visina oko 890 m i nama je trebalo oko 1h 35 min da tu stignemo iz Toplog Dola.

Po prelasku ove reke prolazimo pored jedne pojate i odavde kreću češće i bolje markacije. Lep je pogled na okolinu i dolinu Studenačke reke, u pravcu Vražje glave na kojoj smo Milan i ja bili 3. novembra prošle godine. Neugledna planinska staza je još jedan način da se stigne do Vurnje i niza prelepih malih vodopada i kaskada.

Dalje idemo na sever, levom obalom Javorske reke. Visoko pred očima nam je venac Stare planine na granici sa Bugarskom i Orlov kamen (skoro 2000 m), prvi značajniji vrh istočno od Midžora.

Nekada uska staza sada je pravi kamionski put. Na nekoliko mesta se nalaze prelazi preko Javorske reke za kamione koji zalaze i u ovaj udaljeni i teško pristupačni deo pirotske opštine. Pored prvog takvog prelaza nalazi se lepa rečna kaskada:

Mi nastavljamo obeleženom stazom i prolazimo kroz samo korito reke:

Posle 35 minuta od prelaska Studenačke reke dolazimo do važne raskrsnice šumskih staza. Nekada je bila bolje obeležena. S desne strane je Krmoljski potok, pritoka Javorske reke. Skrećemo desno, kako bi na njemu i njegovoj pritoci, Kurtulskom potoku, obišli četiri lepa vodopada. Kasnije ćemo se vratiti na isto mesto i produžiti uz Javorsku reku ka Čunguljskim vodopadima.

Prelazimo brvno i dalje idemo desnom stranom Krmoljskog potoka:

Samo par stotina metara od ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku, nailazimo na prvi vodopad u nizu - Donji Krmoljski:

Stotinak metara iznad Donjeg, nalazi se Gornji Krmoljski vodopad:

Ovaj vodopad je karakterističan po tome što se sastoji od dve prelepe kaskade:

Krećemo strmom stazom iznad Gornjeg Krmolja, prolazimo gornjom stranom vodopada i izlazimo na pomenuti šumski put. Koriste ga drvari iz Toplog Dola da stignu do spoja Krmoljskog i Kurtulskog potoka. Nije ga bilo tri godine ranije, u maju 2017, kada sam poslednji put prolazio ovim krajem.

Bukova šuma pravi nesvakidašnji ambijent. Nakratko prelazimo na drugu stranu Krmoljskog potoka i dolazimo do mesta gde se Kurtulski potok uliva u Krmoljski. Na produžetku Krmoljskog potoka nalazi se jedan bezimeni, ali lep omanji vodopad.

Nedaleko odavde, na desnoj sastavnici - Kurtulskom potoku, nalazi se Donji Kurtulski vodopad:

Gornji Kurtulski vodopad se nalazi neposredno iznad Donjeg. Međutim, teško je pristupačan i praktično nije moguće doći u njegovo podnožje. Da bi se do njega stiglo, Donji Kurtulski vodopad se mora zaobići u širokom luku levo, strmom planinskom stazom. Ne postoji drugi način da se priđe prelepom Gornjem Kurtulskom vodopadu, koji je najskriveniji od svih na ovom potezu i najteže dostupan. Najbezbednije je posmatrati ga sa pogodnog mesta na steni iznad vodopada Donji Kurtul i to u okruženju raznobojnih jorgovana i žutih perunika:

Ovo je jedan od najpoznatijih staroplaninskih vodopada. Nazivaju ga i Kurtulski skok, a visok je 27 m:

Posle obilaska Krmoljskih i Kurtulskih vodopada, vratili smo se na raskrsnicu šumskih staza, na ušću Krmoljskog potoka u Javorsku reku, za šta nam je bilo potrebno oko pola sata vremena. Prelazimo potok i produžavamo putem u pravcu preostala dva vodopada. U ovom delu je markacija staze odlična.

 Uska staza ide podnožjem podkapine, a kamionski put pravi još jedan par prelaza na Javorskoj reci:

Dolazimo do mesta gde šumski put zavija udesno. Ovo je brži i bolji način dolaska do Kurtulskih vodopada, ali zaobilazi oba Krmoljska vodopada. Mi produžavamo pravo stazom, prateći Javorsku reku:

Sa jedne livade jasno se vidi Čunguljski dol u kome se nalaze preostala dva vodopada. Visoko gore se nalaze vrhovi Čungulj (1692 m) i Martinova čuka (preko 1900 m) u čijem se podnožju formira Čunguljski potok. Pravo se nastavlja za kraj u koji planinari retko zalaze, a koji predstavlja začetak sliva Javorske reke - Štavljački do, vodopad Koljčin skok, Štavljačka vrela, Rančin dol.

Ovde, na nadmorskoj visini od oko 1050 m, blizu ušća Čunguljskog potoka u Javorsku reku, nalazi se Mali Čunguljski vodopad. Karakterističan je po tome što voda svom silinom udara u stenu i nakratko se ponovo vraća nazad, praveći vodoskok. Ovo mesto je od ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku udaljeno oko 15 minuta hoda ili 800 m. U pozadini je lep pogled na severne padine Bratkove strane i Dragaljicu, u čijim se najskrivenijim delovima još uvek nalazi sneg.

Staza dalje produžava kroz šumu levom stranom Čunguljskog potoka:

Posle 10-15 minuta hoda stižemo do najvećeg i najlepšeg od svih vodopada na ovom potezu, Velikog Čunguljskog vodopada. Poznat je i pod nazivom Čunguljski skok, a nalazi se na oko 1150 m nadmorske visine. Udaljen je oko 9 km od Toplog Dola ili tri sata hoda (ukoliko se usput ne obilaze vodopadi Krmolj i Kurtul). Visok je 42 m i drugačiji je od svih prethodnih. Nema kaskada, već se voda obrušava sa jedne ogromne i vertikalne stenovite litice. Prelep prizor i mesto gde se treba dobro odmoriti pred nastavak puta i povratak do Toplog Dola:

vo je jedno od onih mesta koje me uvek oduševljava i u čijoj je neposrednoj blizini boravak teško opisati rečima. Jednostavno, moje shvatanje pojma velikog planinskog vodopada poklapa se upravo sa impresivnim Velikim Čunguljskim vodopadom. Po mom mišljenju, to je sigurno jedan od najspektakularnijih vodopada u Srbiji i na Balkanu. Zanimljivo je da se njegova visina svake godine povećava za nekoliko centimetara jer voda svojom silinom polako produbljuje njegovo kamenito dno.

Uzvodno od Velikog Čunguljskog vodopada, oko kilometar uz potok prema vrhu Čungulj, nalazi se još jedan vodopad, Gornji Čungulj. Duplo je kraći od Velikog Čungulja, sastoji se od prelepih kratkih kaskada i izgledom podseća na poznatiji Kaluđerski vodopad. Posetu njemu ostavili smo za neku drugu priliku.

U podnožju Velikog Čunguljskog vodopada tog lepog prolećnog dana bilo je živo, kao na autobuskoj stanici. Upoznali smo zanimljive momke iz Beograda, grupu planinara iz Niša, uzput sreli momke iz Pirota koji su neposredno do pred Mali Čungulj došli terenskim vozilom. Zaista lepa slika i potvrda da su se ljudi, nakon jednog teškog i sumornog perioda, uželeli prirode i njenih lepota.

Za povratak do Toplog Dola bilo nam je potrebno 2h 10 min hoda. Vredeo je svaki minut i svaki pređeni kilometar - ukupno prepešačena 24 km i 8h aktivnog kretanja.

Trajanje relacije: oko 11h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5), samo za najspremnije

Karakteristike: prelepa dolina Javorske reke, zasigurno jedna od najlepših rečnih dolina u Srbiji, sa brojnim potocima-pritokama na kojima se nalaze neki od najlepših vodopada u Srbiji; jedna od najlepših relacija u pirotskom kraju koja se delimično može i ,,skratiti'' biciklom, kvadom, motorom, terenskim vozilom

Rizici: markacija bi mogla da bude bolja, u slivu Krmoljskog potoka gde se nalaze četiri lepa vodopada praktično i ne postoji; budite oprezni prilikom kretanja uz potoke i na samim vodopadima - kamenje je klizavo kao led!

Komentari

Novi komentar