6sep2020 Iz Bazovika do ,,Ludog vrela'', Manastira Svetog Onufrija i bigrenih kada

Kada sam u februaru ove godine pisao o atrakcijama na granici pirotske i knjaževačke opštine, spomenuo sam da se vodopad Bigar i bigrene kade na istoimenom potoku nalaze na teritoriji opštine Knjaževac, a da se Manastir Sveti Onufrije i ,,Ludo vrelo'' nalaze u opštini Pirot. U nedelju ujutru sam ispunio svoju davnu želju i do navedenih mesta stigao iz pirotskog sela Bazovika.

Skretanje za Bazovik i Orlju se nalazi na oko 1.5 km posle Cerove, na regionalnom putu Pirot - Knjaževac - Zaječar:

Do sela ima još oko 3.5 km uskog asfaltnog puta, na kome sa strane nećete videti nijednu kuću. Prati gornji tok rečice Klajće, koja se u Temskoj uliva u Temšticu. Na otprilike pola puta prelazi se most preko nje, a u ovo doba godine reka je potpuno suva.

Posle pređenih 27 km i skoro 40 minuta vožnje, našao sam se na ulazu u selo Bazovik. Tu ostavljam automobil i dalje krećem peške. Selo se nalazi u brdovitom kraju, ispresecanom dolinama. Potoci koji njima otiču formiraju rečicu Klajću. Ona ovde praktično započinje svoj 12 km dugi tok.

Bazovik i susedno selo Orlja se nalaze u zabačenom kraju na severozapadu opštine Pirot, blizu tromeđe pirotske, knjaževačke i belopalanačke opštine. Prema podacima sa Vikipedije, Bazovik je 2011. godine brojao 135 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, broj ljudi u selu je bio kudikamo veći - 1072. Ovo selo je jedno od onih u opštini Pirot koja su tokom Prvog svetskog rata imala najveći procenat nastradalih. Smatra se da je selo svoj naziv dobilo po kraju u kome ima zove (b'za).

Kroz selo sam prošao brzim hodom, čak i pored mesta gde ću se koji minut kasnije vratiti i otpočeti svoju pešačku avanturu:

Jako jutarnje sunce mi ne dozvoljava da napravim bolje fotografije. Dolazim do centra sela, gde se nalaze prodavnica i mesna kancelarija. Zanimljivo je da Bazovik nema svoju crkvu. Ovog puta ne idem u deo sela koji se nalazi na putu prema Orlji. 

Vraćam se do oštre krivine gde se nalazi stara česma sa pojilom za stoku. Prema informacijama koje sam dobio od Dejana Panajotovića, Bazovčanina, koga sam upoznao još 1992. godine u vojsci u Kraljevu, put koji odavde polazi je prohodan. Cilj mi je da njime stignem do Manastira Svetog Onufrija, koji i teritorijalno pripada ataru sela Bazovik.

Prvi deo relacije bih mogao da opišem rečima ,,dugačak i jak uspon''. Šumarci sa strane mogli bi da budu interesantni beračima pečuraka:

Obaveze na poslu i boravak u vojvođanskoj ravnici su učinili svoje - nisam u formi, brzo se umaram. Posle petnaestak minuta hoda izlazim na prevoj na kome se nalaze dva stara obročna krsta. Ne razaznajem natpise na njima. Sa jednog proplanka u blizini može se videti čak i Pirot.

Sledi loša deonica puta, s puno kamenja:

Nadalje put vodi grebenom, na oko 800-850 m nadmorske visine. S desne strane je brdo Klepatnica (889 m), a s leve počinje duboka dolina koja greben po kome se ide odvaja od severnih padina Orljanskog odnosno Paješkog kamena (najviša tačka 1162 m iznad belopalanačkog sela Paježa):

Pogled na brdo Jalovik, iznad knjaževačkog Stanjinca (najviša kota na 849 m), pirotsko selo Šugrin i na venac Stare planine sa Babinim zubom, Midžorom, Dupljakom, sve je bolji:

Prolazim pored jedne napuštene kolibe. Negde istočno, naniže, prema dolini kojom prolazi put Pirot - Knjaževac, nalazi se šugrinska mahala Mrzino Krajište.

Zatim put počinje da smanjuje svoju nadmorsku visinu i postaje lošijeg kvaliteta. Ubrzo ulazi u šumu. Puno je bočnih puteljaka i u ovakvim situacijama treba biti posebno obazriv. Dovoljno je jedno pogrešno skretanje da vas put mimo vaše volje odvede u neželjeni pravac. Takođe, dobro je pamtiti put kojim se ide jer će to biti od koristi u povratku - treba obratiti pažnju na karakteristično kamenje i stene, cveće jarkih boja, deblo na putu, bačenu plastičnu flašu i sl. Pored ovoga, služim se i navigacijom na svom mobilnom telefonu. U početku mi se ne sviđa što put vodi konstantno pravo, jer očekujem da svakog trenutka ugledam neko skretanje u dolinu gde se nalaze moji ciljevi. Čak sam u jednom trenutku i posumnjao da sam na pravom putu. Kada sam na jednom mestu u šumi video da put naglo zavija ulevo i spušta se u dolinu, znao sam da ću ubrzo biti na mestu koje želim.

U donjem delu počinje najteža deonica relacije - put se jedva razaznaje i ja moram da se probijam kroz oštro trnje i gusto rastinje. Sa jednog mesta sam mogao da vidim Manastir Svetog Onufrija i to mi je ulilo dodatnu snagu. Na sreću, ne zadugo, dolazim do potoka Bigar, uzvodno od manastira.

Sada sam već na terenu koji poznajem. Odlučujem da prvo odem do izvorišta potoka Bigar. To nije lako, krećem se njegovom desnom obalom uzvodno, savladavajući brojne prepreke:

Posle petnaestak minuta dolazim do izvora koga meštani nazivaju ,,Ludo vrelo''. Od početne tačke u selu Bazovik prešao sam 7 km za oko 1h 30 min. Izvor ima vode i u ovo doba godine formira jak potok. Ovde sam poslednji put bio 17. februara ove godine sa svojom suprugom i ćerkom:

Posle kratke pauze produžavam do obližnjeg Manastira Svetog Onufrija. Ovog puta ga ne posećujem, samo prolazim pored njega na putu do čuvenih bigrenih kada na potoku Bigar.

Više o ovom zanimljivom manastiru čitajte u mojoj ,,Arhivi relacija'' i tekstu iz februara 2020. Samo par stotina metara deli manastir od bigrenih kada i na tom rastojanju se prelazi iz pirotske u knjaževačku opštinu. Možda ta činjenica ne zvuči važno i interesantno, ali ako vam kažem da je od tridesetih godina XIX veka do oslobođenja od Turaka 1877. godine ovde prolazila ,,granica od plota'', koja je razdvajala Kneževinu Srbiju od turske carevine, onda ona dobija na značaju.

Obično sam bigrene kade na potoku Bigar posećivao u proleće, kada je potok bogatiji vodom. I pored činjenice da je sada vode manje, plene svojom lepotom. Po mom mišljenju, za stanovnike jugoistočne Srbije i turiste koji obilaze ovaj kraj, ovo mesto je ,,must see'':

Nešto naniže primetio sam jednu pojavu za koju ranije nisam znao. Na jednom mestu potok Bigar ponire pa su naniže ,,kade'' suve i bez kapi vode. Nisam želeo da idem do vodopada Bigar koji se nalazi oko 1 km nizvodno, pored samog puta Pirot - Knjaževac, jer je on dovoljno poznat, slikan i eksponiran. Siguran sam da u koritu potoka voda izbija negde naniže i naravno na samom vodopadu uvek ima vode. Čak je ovog leta bilo neuobičajeno puno vode na vodopadu Bigar, u šta sam se i sam uverio nekoliko puta u povratku sa staroplaninskih relacija.

Čekao me naporan povratak u Bazovik. Na jednom mestu nasuprot Manastira Svetog Onufrija prešao sam potok preko brvna i uputio se istim putem nazad. U Bazoviku sam bio posle tačno sat i po vremena hoda, isto onoliko koliko mi je trebalo u odlasku.

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lep kraj na rubu opštine Pirot i staza koja od Bazovika vodi do atrakcija koje turisti i zaljubljenici u prirodu sve češće posećuju, a koje su neuporedivo pristupačnije sa puta Pirot - Knjaževac

Rizici: kraj je pust i nenaseljen - tokom 3.5 sati koje sam proveo u hodu od Bazovika do bigrenih kada i nazad, prve ljude sam sreo tek na česmi u Bazoviku na samom kraju relacije; konfiguracija terena je nezgodna - kreće se sa 715 m u Bazoviku, penje do skoro 850 m, a zatim spušta do 540 m na ,,Ludom vrelu'' (obrnuto u povratku); na pojedinim delovima relacije u šumi otežano je snalaženje, u poslednjem delu, pred ciljem, put je veoma loš i neprepoznatljiv, relacija se može savladati jedino peške

Komentari

Novi komentar