10oct2020 Arbinje - Jovički vodopad i Jovički kamen

Iskusni planinari znaju da Stara planina u svojim dubokim dolovima ,,krije'' neke manje poznate, teško pristupačne i retko posećivane vodopade. Jedan od takvih je i Jovički vodopad, smešten u ,,srcu'' Arbinja i na padinama masiva Bratkove strane. Minulog vikenda osmelio sam se da u njegovo osvajanje krenem potpuno sam.

Do planinarskog doma u Dojkincima (bivše vojne karaule) vozio sam tačno sat vremena od svoje kuće u Pirotu (38 km). Put je uglavnom dobar, izuzev delova od Planinarskog doma (izletišta na planini Vidlič) do prevoja Vzganice i između Rsovaca i Visočke Ržane. Trenutno se popravlja kratka deonica od Manastira Svetog Ilije do ulaza u selo Rsovce. Veliko prostranstvo Stare planine i brojne turističke atrakcije u ovom delu pirotske opštine svakako zaslužuju i bolji prilazni put.

Na mestu gde se nalazi prelepi planinarski dom i gde prestaje asfalt, ostavljam automobil i dalje idem peške, dolinom Dojkinačke reke:

Ovde je nadmorska visina oko 895 m i očekuje me najpre pešačenje putem u dužini od oko 11 km. Odlučujem da tu deonicu pređem vez većih zadržavanja. Prolazim pored skretanja za atraktivno mesto Ponor i uživam u lepoti jedne od najlepših rečnih dolina u Srbiji:

Bez pauze prolazim pored Čedine česme i skretanja za Klisuru, Stražnu čuku i Kopren, na mestu Sinošćir:

Slede Lilina česma i skretanje za vodopad Tupavicu. Ovde sam nakon 45 minuta brzog hoda od planinarskog doma:

Nisam mogao da prođem, a da ne svratim i ne vidim vodopad koji je ove godine, na jednom uglednom specijalizovanom portalu, proglašen za najlepši u Srbiji. Evidentno je da, pored obilnih padavina prethodne nedelje, oskudeva u vodi i da ne mogu da očekujem previše ni od Jovičkog vodopada:

Posle Tupavice, drugu kraću pauzu pravim na Rečnoj poljani, dopunjavajući rezerve vode na Skripčanovoj česmi:

Prolazim skretanja za Arbinjski vodopad i vodopad Draganov vir:

Posle 1h 25 minuta hoda od polaznog mesta, ulazim u Arbinje (postavljena je nova tabla, ne baš odgovarajuća), prolazim skretanje za Bratkovački do i T'vne čaršije:

Obožavam jesen u Arbinju. Uživam u bojama koje je majka priroda prosula nad jednim od najlepših delova Stare planine. Prelazim prvi betonski most u Arbinju na Dojkinačkoj reci:

Na drugoj obali reke ostavljam za sobom najpre jednu, a zatim i drugu šumarsku kuću. Dolazim do mesta odakle prvi put mogu da vidim jedan od ciljeva svoje relacije - markantni Jovički kamen (1551 m):

Bila su mi potrebna tačno dva sata hoda od planinarskog doma u Dojkincima da stignem do drugog betonskog mosta u Arbinju. Ovde je nadmorska visina oko 1345 m i malo dalje se u Dojkinačku reku uliva Jovički potok.

Na proširenju iza mosta prikupljam energiju za početak prave avanture. Tu skrećem na nešto što liči na stazu, bolje rečeno - loš šumski put. Nadalje je uspon konstantan i prilično jak:

Posle dvadesetak minuta krivudanja kroz bukovu šumu, dolazim do mesta odakle se vidi Jovički kamen. Ispostaviće se da je on odavde najdostupniji i udaljen svega nekoliko stotina metara:

Ja odlučujem da prvo obiđem Jovički vodopad. Produžavam dalje putem koji silazi u strmu dolinu Jovičkog potoka. Po prvi put kroz granje drveća mogu da vidim prelepe Tri čuke na granici sa Bugarskom.

Nakon svega nekoliko minuta stižem do Jovičkog potoka. Dalje krećem uz njegov tok. To nije nimalo jednostavno, zbog klizavog kamenja i velikog broja oborenih stabala:

Dolazim do jednog mesta koje mi se baš dopalo. Okružen sam smrčama koje su prave kao strela:

Već sam prilično zašao u duboku i strmu dolinu Jovičkog potoka. S moje desne strane uzdiže se grandiozni stenski odsek Malog Jarišora. Posle 20 minuta od nailaska na potok, stižem do jednog lepog vodopada. Visok je oko 8 m i nalazi se na desnoj sastavnici Jovičkog potoka. Naime, neposredno ispod njega se spajaju dva potoka koji se spuštaju sa Krvavih bara niz dolinu.

Moram da skrenem pažnju onima koji me pažljivo prate, da moje selfi-fotografije tog dana izgledaju malo čudno i uvrnuto. Kasno sam video da je na mom mobilnom bila uključena opcija ,,lik u ogledalu''.

Levo od ovog vodopada nalazi se drugi potok koji tu formira uzan procep i praktično najnižu kaskadu Jovičkog vodopada:

Kao pravi alpinista prošao sam kroz taj procep i našao se u prelepom delu doline Jovičkog potoka. Teren je izuzetno strm, a kretanje dodatno otežavaju kleka i gusta polegla trava:

U ovoj fenomenalnoj dolini formira se kaskadni Jovički vodopad. Jesen nije pravo vreme za njega, najjači je u proleće, kada se otapa staroplaninski sneg i kada moćni Jovički potok praktično juri niz strminu sa nagibom od najmanje 70 stepeni. Na sajtu https://www.vodopadisrbije.com/site/vodopad/81 pročitao sam da Jovički potok izvire na Krvavim barama i da se vodopad javlja na nadmorskoj visini od 1670 m, gde je i najveći. Na ,,YouTube''-u se mogu pronaći sjajni filmovi pirotskih planinara koji su Jovički vodopad snimili u njegovom najlepšem izdanju. Ja sam morao da se zadovoljim njegovim skromnijim izgledom. Počeo sam da osećam umor pa sam procenio da mi dalji uspon uz dolinu nije neophodan.

Sasvim sigurno, ovo je jedan od vodopada na Staroj planini koji se nalazi u najlepšem okruženju. S jedne strane je moćna stena Malog Jarišora. Niz dolinu, s druge strane Dojkinačke reke, u podnožju Koprenskog platoa, nalazi se mesto Propadla vunija, sa svojim vodopadima:

Nisam imao nameru da se vraćam istim putem, niz dolinu. Odlučujem da do Jovičkog kamena dođem najkraćim putem. Procenićete sami da li sam doneo ispravnu odluku. Prelazim Jovički potok i počinjem da se krećem izuzetno strmim terenom u pravcu Jovičkog kamena:

Jovički kamen je od potoka udaljen vazdušnom linijom oko 1 km. Ispostaviće se da će mi za prelazak tog rastojanja biti potrebna 40 minuta. Moram da pazim na svaki korak, na momente se krećem četvoronoške. Prvi put sam zahvalan kleki za njeno postojanje jer mi na pojedinim mestima hvatanje za njeno drvenasto stablo predstavlja jedini oslonac. Snagu mi uliva okruženje u kome se nalazim i pogled na dolinu u kojoj sam do malopre bio:

Izlazim na nešto ravniji teren u podnožju dela Bratkove strane koji se naziva Lazarevi jegreci (1874 m). Jovički kamen sada izgleda blizu:

Deonica do njega nije nimalo laka za kretanje - trnje, kleka, polegla stabla:

Izlazim na jedan sjajan vidikovac sa koga mogu da vidim greben Stare planine. Imam utisak kao da se nalazim na isturenoj terasi - konfiguracija terena je takva da praktično mogu da dodirnem vrhove visokih smreka sa njihovim šišarkama:

Severozapadno od Jovičkog kamena, stotinak metara od njega, nalaze se zanimljive kamene formacije:

Jovički kamen izdaleka izgleda kao neki dvorac iz bajke koji se nalazi na steni. Prilično iscrpljen stigao sam do njegovog podnožja. Setio sam se Mosora na Suvoj planini. Poslednja četiri sata sam bio u neprestanom kretanju. Znao sam da se neću penjati na stenu - ne znam nikoga kome je to uspelo za rukom, potrebna je alpinistička oprema.

Najpre sam pokušao da ogroman stenski odsek obiđem s njegove severne strane. Ubrzo sam zaključio da je to nemoguća misija jer je taj deo doline Jovičkog potoka izuzetno strm:

Zatim sam uvideo da teren nije nimalo lakši ni sa južne strane:

Jedini izlaz iz situacije u kojoj sam se našao bio je da se vratim nekoliko desetina metara i da Jovički kamen obiđem s južne strane, ali nešto niže nego u prvom pokušaju. To je trajalo oko 15 minuta:

Konačno, trud se isplatio. Našao sam se s ,,prednje'' strane Jovičkog kamena i posle nekoliko minuta bio sam na šumskom putu koji me dva sata ranije vodio u dolinu Jovičkog potoka:

Čekao me povratak do Dojkinaca. Svega 15 minuta mi je bilo potrebno da se spustim na put koji vodi kroz Arbinje. Sa njega sam se još jednom osvrnuo na Jovički kamen, zadovoljan zbog svoje uspele i nezaboravne avanture:

Do planinarskog doma u Dojkincima pešačio sam puna dva sata, isto kao u odlasku, ali sada sa kraćim pauzama. Ukupno sam prepešačio blizu 30 km, delom po izuzetno teškom terenu.

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: fantastična priroda u dolini Dojkinačke reke, Arbinju i dolini Jovičkog potoka, prelepe stene Malog Jarišora i ,,dvorac iz bajke'' - Jovički kamen; prelepi vidikovci sa pogledom na Tri čuke i plato Koprena

Rizici: izuzetno naporna i na pojedinim delovima opasna relacija - 1) strma dolina Jovičkog potoka, veoma teška za kretanje, 2) Jovički kamen, veoma nezgodan za obilaženje; nikako ne slediti moj primer i ići samostalno, već samo u društvu iskusnih planinara i vodiča!

Komentari

Novi komentar