22dec2018 Meandar Nišave kod bivše Sopotske petlje

Meandri su obično karakteristika velikih ravničarskih reka. Nišava pravi jedan takav meandar na oko 8 km nizvodno od Pirota. Pored posete mestu na kome sam zadnji put bio pre osam godina, iskoristio sam priliku da obiđem još neka zanimljiva mesta u blizini.

Moja prva usputna stanica do krajnjeg odredišta bio je Žukovski most, u blizini stare gradske deponije, nekoliko kilometra nizvodno od Pirota. Krenuo sam starim putem za Temsku i Knjaževac i zaustavio se na skretanju za bivše Autotransportno preduzeće, a sada za neke privatne firme koje posluju u okviru Slobodne zone Pirot. Odavde sam krenuo peške u pravcu čuvenog Žukovskog mosta na Nišavi.

Prošao sam pored napuštene, stare gradske deponije. Grad Pirot planira da uloži određena sredstva kako bi priča o ovoj lokaciji konačno bila završena, a deponija ostavljena obezbeđena i bez daljeg negativnog uticaja na okolinu. Ako se krećete ovim krajem, budite izuzetno oprezni - iako je deponija odavno napuštena, ima dosta pasa lutalica, potencijalno posebno opasnih zimi.

Videćemo da li će ovaj putni pravac služiti ubuduće stanovnicima tijabarskog dela grada za vezu sa novim auto-putem i petljom ,,Pirot zapad'' koja se završava u blizini Žukovskog mosta. Ovaj most je nekada imao mnogo veći značaj nego danas, a izgradnjom novih saobraćajnica u neposrednoj blizini praktično gubi svoju osnovnu funkciju.

Želja mi je bila da vidim u kakvom su stanju rečne obale na ovom mestu nakon intenzivnih građevinskih radova u poslednjoj deceniji. Uzvodno od mosta korito Nišave je potpuno uređeno, nizvodno nije ništa promenjeno. S druge strane reke, duž njene leve obale, prolazi novoizgrađeni auto-put, neposredno pred ulazak u Pirot.

Vratio sam se do mesta gde sam ostavio automobil, prešao železničku prugu na ulazu u grad iz pravca Knjaževca i zaustavio se posle par kilometara, na mestu koje se naziva Presečica. Tu se nalazi bivša železnička postaja. U nameri da vidim uređeno korito Nišave na ovom potezu nizvodno od grada, oprezno sam prešao prugu na neobezbeđenom prelazu i spustio se do rečne obale.

Ovde je tok Nišave potpuno uređen i izmenjen u odnosu na ranije stanje. Reka teče mirno, neposredno uz sam auto-put. Prošetao sam nizvodno nekih par stotina metara do mesta gde su završeni radovi i od koga reka teče ponovo brže svojim starim koritom:

Ovo mesto je u prošlosti izgledalo dosta drugačije. Tu se, nekoliko kilometara severozapadno od Pirota, nalazilo ,,usko grlo'' na važnom putu koji je prolazio kroz Pirotsko polje, a Nišava je tekla kroz tesnac koji su formirale padine Belave na jugu i Vidliča na severu. Tek krajem XIX veka, u vreme izgradnje železničke pruge od Niša do Sofije (1. novembra 1887. godine prvi voz prošao kroz Pirot), ovaj tesnac je proširen i trasirane su železničke šine. Važnu ulogu u tome imali su italijanski majstori koji su gradili mostove i tunele na pruzi između Niša i Pirota.

I danas na ovom mestu, na kratkom rastojanju, prolaze savremeni auto-put, alternativni putni pravac u izgradnji, stari put Pirot - Temska - Knjaževac i železnička pruga. 

Nastavio sam dalje. Prošao sam skretanje za Sopot i Oreovicu kod čuvenog Sopotskog hana (o njemu ću više pisati drugom prilikom) i došao do mesta gde se nekada nalazila Sopotska petlja, tj. isključenje sa magistralnog puta Pirot - Niš za severni, tijabarski deo Pirota, kao i za Knjaževac, Zaječar i istočnu Srbiju. Prema tabli koja je ovde postavljena, udaljenost od grada je 7.2 km.

Sada je skretanje na ovom mestu neaktivno. Prosto je neverovatno da ovde, tokom izgradnje auto-puta, nije izgrađena savremena petlja koja bi ljudima iz pravca Niša i Sofije omogućila isključenje za pravac Stare planine i istočne Srbije. To praktično znači da stanovnici Temske sada, u nameri da putuju do Niša, moraju da odu do Pirota i tamo se uključe na odgovarajući put za Niš. Ili još slikovitije - turisti iz Bugarske, koji žele da posete Staru planinu i skijalište na Babinom zubu, moraju da prođu kroz Pirot i da krenu starim putem, na pojednim deonicama uskim i nekvalitetnim. Ukoliko to ne učine, skretanje kod nekadašnje Sopotske petlje ne postoji, pa imaju dve mogućnosti: da se vraćaju do 8 km udaljenog Pirota i uključe se na pravi put, ili da svoje putovanje produže neplanirano, preko Niša, Svrljiga i Kalne. Zaista neshvatljivo, ali mi je razlog za tako nešto donekle i jasan - pomenuta petlja ,,Pirot zapad'' je isuviše blizu, pa ne bi bilo opravdano na kratkom rastojanju podizati dva takva putna objekta. Ja se nadam da će se napraviti kakva-takva veza, makar sa alternativnim putem Pirot - Bela Palanka. 

Ja sam sa ovog mesta krenuo peške ka svom krajnjem odredištu, a to je meandar Nišave. Tu na prelazu Pirotske u Đurđevpoljsku kotlinu, Nišava u velikom luku zaobilazi jedan ,,jezičak'' planine Belave, odnosno njen istureni, krajnji severni deo. Zbog toga ovde putevi i pruga, na rastojanju od samo nekoliko stotina metara, prelaze najpre jedan most, prolaze kroz tunele, a zatim prelaze i drugi most na Nišavi. Sama Nišava svoj tok ovde produžava za nekih 2 km, jer nailazi na neprohodnu prepreku u vidu brda koje mora da obiđe.

Posle samo nekoliko minuta hoda od mesta gde sam ostavio auto, našao sam se ispod mosta na auto-putu, pre ulaska u tunel. Trebalo je preći na drugu stranu reke i zakoračiti u deo zemlje koji ograničava meandar. Popeo sam se do ograde mosta, prešao ga i vrlo brzo se našao na levoj strani Nišave.

Krenuo sam nizvodno niz nešto što mi se učinilo kao put koji je korišćen u svrhu građevinskih radova, ali se taj ,,put'' ubrzo završio i dalje sam morao kroz šumu. Na sreću, postojala je uska staza koja je vodila iznad samog rečnog korita:

Druga srećna okolnost bila je ta što je u ovo doba godine šuma relativno lako prohodna. Ubrzo sam naišao na jedan deo koji je još prohodniji, sa niskim rastinjem i trnjem, a zatim sam ugledao oranice koje opkoljava reka Nišava. Neke od njih su bile sveže uzorane.

Ne znam da li ovo područje, u okviru menadra, pripada katastarski Sopotu ili Staničenju. Otprilike ima oblik pravougaonika, stranica 1000 m i 700 m, pa je po nekoj mojoj gruboj proceni njegova površina 70-80 ha. Izgradnjom auto-puta pristup ovom delu je izuzetno otežan pa nisam uspeo da nađem odgovor na pitanje koje sam samom sebi postavljao: Kako ljudi iz obližnjih sela sada sa mehanizacijom dolaze ovde i obrađuju svoje njive? Duž meandra nema mostova na Nišavi.

Kraj je pust, a sudeći po tragovima u snegu, može biti interesantan lovcima na zeca i lisicu. Ovde sam napravio puno lepih slika u pravom zimskom ambijentu:

Ovde sam do sada bio još samo jednom, u novembru 2010. Tada je prilaz bio mnogo lakši i nije bilo snega. Zapadno od ovog mesta, s druge strane reke i na putu za Temsku i Knjaževac, nalazi se brdo sa prevojem zvanim Prebijen del. Na starom putu koji je nekada povezivao Temsku i Staničenje, a koji prolazi ispod Prebijen dela, uz samu Nišavu, i koji je sada prekinut i nema nikakvu funkciju, 8. aprila 1977. godine poginuo je moj deda, Đorđe Mitić, iz Temske. Bilo je to na Veliki petak, a ja sam imao tri i po godine...

Zbog emocija koje su proradile, odlučio sam da u povratku kući obiđem još jedno zanimljivo, a manje poznato mesto u neposrednoj blizini. Najpre je trebalo vratiti se do asfaltnog puta i auta. To sam u prvom delu učinio bukvalno prateći tragove svojih stopa u dolasku, a onda sam u zoni tunela i mostova, rešio da Nišavu pređem preko železničkog mosta:

Skoro kilometar dalje od bivše Sopotske petlje, putem prema Temskoj, nalazi se skretanje za malu crkvicu posvećenu Svetom arhangelu Gavrilu:

Crkvica je na svega stotinak metara od puta, ali je dobro zaklonjena rastinjem. Treba krenuti stazom uz potok koji se spušta iz pravca Sopota. Obično je bogat vodom i uliva se u Nišavu, neposredno ispod ovog mesta. To je u stvari voda koja potiče od izvora zvanog Banja, a koji se nalazi u samom Sopotu.

Crkvica je malih dimenzija, a pored nje je 2015. podignut i mali zvonik. Ograđena je, a ono što je čini posebnom je jedno ogromno drvo, vidljivo izdaleka. U pitanju je obročni stari hrast lužnjak, tzv. ,,zapis'' ili ,,miro'', koji je neposredno uz crkvu. Prema natpisu u njegovom podnožju, star je čitavih 600 godina. Deblo je delimično šuplje, a visina prelazi 21 m.

Udaljenost ovog mesta od Pirota je oko 8.5 km. Crkvica je bila zaključana pa nisam mogao da vidim njenu unutrašnjost kao tokom ranijih dolazaka. U ograđenom delu nalazi se nekoliko starih krstova. Meštani Sopota se ovde okupljaju svakog 26. jula.

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: lepa šetnja desnom obalom Nišave nizvodno od grada, lep zimski ambijent u menadru, lako dostupna crkvica

Rizici: psi lutalice pored stare deponije, neobezbeđen pružni prelaz kod Presečice, teško dostupan meandar nakon izgradnje auto-puta, blato

Komentari

Novi komentar