31dec2020 Gradinje - Bačevo - Farma Bačevsko polje (opština Dimitrovgrad)

Prepodne poslednjeg dana 2020. sam proveo u blizini granice sa Bugarskom. Ponovio sam relaciju od pre devet godina i posmatrao teritoriju susedne zemlje sa nadom da će se situacija sa virusom korona srediti u 2021. i da ćemo ponovo moći slobodno da putujemo u inostranstvo.

Polazno mesto za današnju relaciju je restoran ,,Hepi stars''. Udaljenost od Pirota je oko 27.5 km, a ovo omiljeno svratište autobusa pre ulaza u Bugarsku od granice je udaljeno oko 2 km. Nalazi se na 470 m nadmorske visine:

Preko puta restorana je skretanje za poslednje selo u Srbiji - Gradinje, i to donji, glavni deo ovog sela:

Zanimljivo je da se stariji, gornji deo sela nalazi iznad pomenutog restorana i auto-puta. Izgradnjom moderne saobraćajnice pristup ovom delu sela je prilično izmenjen. Tamo se nalazi Crkva Svetog Spasa. Po popisu iz 2011, u Gradinju živi 161 stanovnik, ogromna većina u donjem delu sela, kroz koji ću proći na putu za Bačevo. Čini mi se da ih sada, deset godina kasnije ima i više, jer je u međuvremenu u ovom delu sela izgrađen i priličan broj novih kuća.

Prolazim pored nove seoske škole i dolazim do mesta gde prestaje asfalt:

Nadalje klasičan seoski put nastavlja paralelno železničkoj pruzi i putevima koji vode ka srpsko-bugarskom graničnom prelazu. Ulazi se u takozvani ,,granični pojas'', a teretni terminal na srpskoj strani je toliko blizu da mogu jasno da čujemo razgovor između carinika i vozača kamiona:

Zatim me tabla informiše da ulazim u selo Bačevo. To pomalo čudi jer se glavni deo sela nalazi par kilometara daleko. Međutim, to je zbog toga što se ovde nalazi jedna njegova udaljena mahala. Kasnije sam saznao da je u njoj samo jedna kuća ,,živa'', ostale su napuštene. To su poslednje srpske kuće u ovom kraju naše zemlje:

Stižem do jednog, za mene, izuzetno interesantnog mesta. Ovde, na oko 2 km od polazne tačke u Gradinju, ili nakon nekih 25 minuta hoda, put koji vodi za Bačevo skreće naglo ulevo, pod gotovo pravim uglom. Srpsko-bugarska granica je udaljena svega 100 m, a bugarski granični prelaz vam je ,,na dohvat ruke''. To je moguće jer je u ovom delu granica između dve države veštačka, odnosno pravac njenog pružanja je određen dogovorom dveju strana. Granična linija se pruža ukoso i srpska teritorija ,,zalazi'' u bugarsku.

Zatim put izbija na reku Ginsku ili Nišavu. Vir mi se čini pogodnim za kupanje leti: 

Ovo je praktično mesto gde reka Nišava ulazi na teritoriju Srbije. Od svog izvorišta, u podnožju vrha Kom na Staroj planini, do ovog mesta, Nišava teče dužinom od 51 km. Iz nekog razloga, odavde joj se menja ime i zove se Ginska reka. Tek od ušća reke Jerme, nizvodno od pirotskog sela Gradišta, reka ponovo dobija ime Nišava. Kroz teritoriju Srbije teče dužinom od 151 km, do ušća u Južnu Moravu nizvodno od Niša.

Ubrzo se prelazi most na ovoj reci:

Put dalje vodi na sever. S desne strane, u pograničnom pojasu, je takozvano Gornje polje. Zbog kosog prostiranja granične linije, granica sa Bugarskom je sada na nekoliko stotina metara udaljenosti. Lepo se vide bugarski granični prelaz i prvo bugarsko selo - Kalotina, po kome je on i dobio svoje ime. U samom polju jedna upadljiva crvena zastava označava granicu dve države.

S druge strane, prema zapadu, pogled seže do Dimitrovgrada. Iznad polja je brdo Stranje, na čijim se padinama nalaze dve isturene mahale sela Bačevo - Crepnjanova i Ristina Mala. Do njih se može doći i sa puta kojim ja idem ka glavnom delu sela Bačeva.

Posle otprilike 1 km od oštre krivine pred granicom, put ulazi u dolinu potoka čije je korito sada suvo. S desne strane je brdo Kolnik (najviša kota 695 m), na čijem se vrhu nalazi napuštena karaula naše vojske.

Ovde me legitimisala patrola Granične policije. Na sreću, kod sebe sam imao dokumenta, objasnio sam ko sam i gde idem, tako da nisam imao nikakvih neprijatnosti. Posle tačno 50 minuta hoda od početne tačke, našao sam se po treći put u Bačevu. Prvi put, 16. decembra 2011. u selo sam došao upravo ovim putem. Na početku sela su dva skretanja udesno - za karaulu Kolnik i za deo gde se nalazi škola:

S leve strane puta je seoska česma:

Bačevo je 2011. imalo svega šest stanovnika. Pedesetih godina prošlog veka u selu je živelo preko 300 ljudi. Od jednog mlađeg čoveka, koga sam sreo na seoskoj česmi, saznao sam da sada, na kraju 2020. godine, u selu živi svega nekoliko ljudi. Udaljenost od Dimitrovgrada je oko 7 km. Centar sela je na nadmorskoj visini od oko 565 m.

Od ranije sam znao da važi ,,u Bačevo vode na sve strane''. Međutim, da li se nešto promenilo pa su lokalni izvori presušili, ili je to normalna stvar u ovo doba godine, tek jedan izvor u selu, koji je bio bogat vodom u novembru 2014. (kada sam poslednji put bio u Bačevu) i iz koga se praktično formirao potok koji je tekao u dolinu kojom sam došao, sada je bio suv. Česma sa prethodnih fotografija tako je postala jedini izvor vode u selu.

Sa brežuljka, na kome se nalazi jedna napuštena kuća, pruža se lep pogled na selo Bačevo i njegovu okolinu:

Produžavam dalje naviše. Put sada ima smer ka severozapadu. Neposredno iznad sela su dva stara hrasta i obročni krst:

Nalazim se na putu za Bačevsko polje i prevoj Kozaricu. Njime sam u Bačevo sišao 25. novembra 2014. Udaljenost sela od Dimitrovgrada ovim putem je praktično ista kao i onim preko Gradinja:

Prolazim još jednu mahalu ovog raštrkanog, pograničnog sela. Njeno ime je Gudina Mala:

Na bezmalo 2 km od centra Bačeva i na nadmorskoj visini od oko 730 m, nalazi se važna raskrsnica puteva. Pravo se produžava do prevoja na Kozarici i asfaltnog puta koji od Dimitrovgrada vodi za Zabrđe i Gornji Visok. Do tog mesta ima još oko 1 km kamenitog puta. Levo, gledano iz pravca Bačeva, se može do pomenutih mahala na padinama Stranja i u polje pored reke Ginske. Desno se ide za obližnju Farmu Bačevsko polje i to je pravac kojim ja idem ovog puta i završavam svoju relaciju.

Sa ovog mesta je lep pogled na Dimitrovgrad:

Iz pravca prevoja na Kozarici skretanje za Farmu Bačevsko polje izgleda ovako:

Do farme na Bačevskom polju od raskrsnice ima oko 700 m:

Posle pređenih 6.5 km od polazne tačke i 1h 35 min hoda, stigao sam do svog odredišta - Farme Bačevsko polje. Na njoj se čuvaju koze, ovce i goveda. Kada sam ovde prvi put bio, u decembru 2011, bila je napuštena, da bi tri godine kasnije, tokom mog drugog prolaska, bila ,,živa'' i ponovo u funkciji. Drago mi je što opstaje u ovim teškim vremenima.

Brdo iza farme ima neobičan naziv - Baba Luga (778 m). U povratku sa ovog mesta, potpuno istim putem, kroz Bačevo do Gradinja, bilo mi je potrebno 1h 15 min.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepa pešačka relacija u pograničnom kraju, interesantna zbog blizine granice i raznolikog područja kroz koje se prolazi

Rizici: kretanje u graničnom pojasu - obavezno nositi lična dokumenta!

Komentari

Novi komentar
Mile Penkov
Odlična reportaža, ponovo! Bilo bi lepo da se sve to zabeleži kamerom. Scenario već postoji.