28feb2021 Prisjan - Kamik - Berovica - Berovičko jezero - Jama Pešterica

O ovoj relaciji sam pisao u oktobru 2019, kao o jednom od dva moguća načina dolaska do mistične jame Pešterice. To je viši, ponorski ulaz u pećinu Vetrenu dupku, koja se nalazi pored sela Vlasi. Tamo sam prvi put došao u proleće 2018, upravo iz pravca ovog sela. Poslednjeg dana februara Marjan i ja smo do ovog mesta došli sa suprotne, severne strane, iz pravca Prisjana, Kamika i Berovice.

Uvek volim da boravim u Prisjanu sa svojim kumom. I po majci i ocu poreklom je iz ovog sela udaljenog oko 11 km od grada. Početno mesto naše nove avanture je na samom ulazu u selo, ispod crkve i napuštene zgrade zadružnog doma:

Sveži i orni brzo prolazimo kroz Prisjan. Marjan mi uzput objašnjava položaj seoskih mahala, nazvanih prema imenima familija: Nikolčinci, Doldoševci, Đoćinci, Rinjinci... U srećna vremena, pre otprilike sedam decenija, Prisjan je brojao preko 1000 stanovnika. Danas se sveo na pedesetak stanovnika srednje i starije životne dobi.

Put do Kamika vodi uz Kamičku reku, koja se nizvodno od Prisjana zove Prisjanska, a nizvodno od Rasnice - Rasnička reka. S leve strane je Dobri del, zaravnjeno brdo visine do 802 m, a s desne - tajanstveni i teško prohodni kanjon Kamičke reke i vrhovi neobičnih naziva - Grčki vrh i Pasji vrh (oba preko 1000 m):

Kroz selo Kamik prolazimo praktično pravolinijskom putanjom, ostavljajući skretanja za Cerev Del (desno) i Petrovac (levo):

Na izlazu iz Kamika prema Berovici kreće možda i najteži deo relacije - konstantan uspon do oko 1.5 km udaljene Kamičke grede, prevoja na 810 m nadmorske visine koji razdvaja dolinu Kamičke reke i Berovičko polje. Uzput se prolazi pored kaptiranog izvora u mestu zvanom Korita i podnožjem Oštrog kamika (885 m), isturenog stenskog odseka u severo-zapadnom delu planine Padež:

Možete videti da je ovde put veoma loš. Ovo predeo ima i svoju lepšu stranu - omogućava prelep pogled unazad. Istovremeno je moguće posmatrati dolinu Kamičke reke, a u ,,procepu'' između Dobrog dela i Padeža uhvatiti krajičkom oka i najviši deo Stare planine u Srbiji sa Midžorom:

Sledi uključenje na blatnjav put koji dolazi iz pravca Petrovca:

...i izlazak na Kamičku gredu:

Ovo je najviša tačka naše današnje relacije, sa koje kreće spust u Berovičko polje. Za dolazak do nje, iz centra Kamika, bilo nam je potrebno oko 45 minuta.

Karakteristike terena se menjaju, put postaje peskovit, a pored njega je veliki broj dubokih rovina nastalih dejstvom vodene erozije. Nije moguće uočiti Berovicu jer je zaklonjena jednim brežuljkom. Ja sam više puta bio u ovom kraju pa znam da se selo nalazi u podnožju Mrtvine, koju možemo smatrati za najseverniji deo Vlaške planine. Uostalom, i sa Marjanom sam ovde prošao u maju 2009, na putu do Berovičkog jezera. Ispred nas su Panica, najviši deo Vlaške planine i atraktivna planina Greben:

Jedno od obeležja Berovičkog polja su breze, koje ukazuju na njegovo bogatstvo vodom. Među puno puteljaka se treba snaći i ići malo više udesno, podnožjem Mrtvine, u pravcu Berovice:

Posle 1h 50 minuta hoda od Prisjana, u ne preterano jakom tempu, Marjan i ja stižemo u Berovicu, jedino naseljeno mesto u Berovičkom polju i jedno od najzabačenijih sela pirotske opštine:

 Udaljenost Berovice od Prisjana je oko 7 km, a od Pirota 18. Preostali stanovnici bi mogli lako da se prebroje. Prilikom prolaska kroz selo mi smo sreli njih troje:

Ja sam poslednji put ovde bio u decembru 2013. Tada su vremenski uslovi bili mnogo drugačiji - hladno vreme i sneg.

Do Berovičkog jezera, uz Krupačko jedino prirodno jezero u Pirotskom okrugu, ima još oko 15 minuta hoda. Put vodi naniže jer se jezero nalazi u najnižem delu Berovičkog polja, na nadmorskoj visini od oko 720 m. Isti je i pravac toka brojnih potočića - Berovičko jezero prikuplja vodu iz celog područja koje se nalazi između Mrtvine na jugu i planine Padež na severu:

Markantno brdo jugoistočno od jezera je Gradište (840 m), važan orijentir prilikom boravka u ovom pustom kraju. Na početku Berovičkog jezera uočavamo lovački džip. Kasnije smo lovce sreli na drugoj strani jezera, prema jami Pešterici.

Marjan i ja smo ovde bili pre 12 godina. Ovog puta nam je iz Prisjana trebalo 2h 15 minuta i sada naš krajnji cilj nije jezero već jama Pešterica koja se nalazi na oko 4 km jugoistočno od mesta na poslednjim fotografijama. Da bi stigli do nje moramo obići Berovičko jezero. Marjan i ja to činimo s njegove severne strane, koristeći usku lovačku stazu punu trnja. Ispostavilo se da je mnogo bolja varijanta za obilazak jezera staza s njegove južne strane i nju smo koristili u povratku. Jezero je periodičnog karaktera pa njegova dužina varira. Recimo da je ovog puta bilo blizu svog maksimuma i dužine oko 800 m:

Obilazak jezera je trajao oko 20 minuta. Na njegovom kraju nalazi se mala borova šuma. Odavde je pogled na jezero i njegovu okolinu veoma lep:

O Berovičkom jezeru i legendi vezanoj za njegov nastanak, pročitajte više u članku na blogu koji sam napisao 12. oktobra 2019 (sekcija ,,Predlozi'').

Ovde, u krajnjem jugoistočnom delu Berovičkog polja, iz jezera ističe njegova otoka - Berovička reka. Zapravo, to se događa samo u određenim delovima godine, proleće i jesen, za vreme visokog vodostaja jezera. Ovog puta, na moju žalost i iznenađenje, preliv iz jezera nije bio aktivan i glavno korito Berovičke reke je bilo suvo. Reč ,,reka'' ovde treba shvatiti uslovno pošto je reč o potočiću, a ne o pravoj reci. Aktivirao se samo jedan sporedni preliv, s manjom količinom vode:

Marjan i ja nadalje pratimo dolinu dužine oko 3 km, koja se prostire niz potok, između pomenutog Gradišta i planine Padež (Draganov vrh severno od Jalbotine, 894 m). Praktično od jednog do drugog kraja ove doline vodi put koji koriste lovci i drvoseče, a koji je u ovo doba godine prilično lako uočljiv:

Količina vode u potočiću, koji se sliva niz dolinu, bila je zanemarljivo mala. Kada sam ovde prvi put prolazio 22. aprila 2018, bila je znatno veća i bio je aktivan preliv iz Berovičkog jezera. Tada sam do jame Pešterice stigao iz sela Vlasi za oko 1h 30 minuta hoda. Međutim, negde na polovini doline, s desne (južne) strane priključuje se jedan manji, ali aktivan vodeni tok i nadalje ima više vode u brazdi koja je izdubljena u njenom dnu. U pojedinim delovima dolina dobija izgled močvare:

Dolina u svom završnom delu povija blago udesno i sada se lako uočava brdo Pešterica koje dolinu Berovičke reke odvaja od doline reke Jerme. Jasno je da vodeni tok biva stešnjen između okolnih brda sa svoje tri strane:

Posle 45 minuta hoda od mesta isticanja vode iz Berovičkog jezera, Marjan i ja dolazimo do kraja doline, gde se nalazi impozantna jama Pešterica, mesto poniranja vode. Odmah da naglasim, što možete videti i na slikama, da je mesto izuzetno nepristupačno, obraslo trnjem i rastinjem. Nikakav prilaz jami nije moguć, što otežava dalje proučavanje ovog retkog i zanimljivog prirodnog fenomena. Moguće je produžiti putem iznad mesta gde se nalazi jama i baciti pogled na stenski odsek ispod koga se nalazi ponor. Meštani i lovci ga nazivaju nazivaju i ,,Propas'':

Otvor jame Pešterice je na oko 700 m nadmorske visine. U odnosu na donji otvor sistema koji čine vertikalna jama Pešterica i manje-više horizontalna pećina Vetrena dupka, ovo mesto se nalazi na udaljenosti od oko 1.6 km i na 280 m većoj nadmorskoj visini. Otvor je ogroman i amfiteatralnog ili levkastog oblika, prečnika 40 m. Nažalost, nije ga moguće fotografisati zbog nepristupačnosti. Dubina jame je 155 m i po tome Pešterica predstavlja najdublju krašku jamu u istočnoj Srbiji. Zanimljivo je da u završnom delu doline, uzvodno od jame Pešterice, postoji i jedna druga, manja i plića jama, kao i čitav niz ponora koji su povezani sa pećinom Vetrena dupka kod sela Vlasi. Za vreme velikih voda, u ovom delu doline, prekrivenim trnjem, može da se formira i malo jezero. Interesantno je da iz otvora jame Pešterice zimi kulja topao vazduh koji topi okolni sneg. Iako sam delom bio razočaran što sam potvrdio saznanje od pre tri godine - da je pristup jami Pešterici nemoguć, ovog puta sam bio nešto bliži njenom otvoru, a glavni utisak koji nosim je upravo svežina koja je izbijala odozdo a koju sam lako mogao da osetim. Fantastično, previše zanimljivo i nažalost nedovoljno istraženo mesto!

Za dolazak do Pešterice nam je trebalo oko 3 i po sata hoda iz Prisjana. Pri tome smo prešli oko 12 km, delom po veoma teškom terenu.

Usledio je povratak. On je trajao kraće - oko 2h 45 min. Berovičko jezero smo obišli s njegove južne strane, a zatim nismo prolazili kroz Berovicu već smo išli nižim, severnim delom Berovičkog polja na putu do prevoja Kamička greda:

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5) - možda malo prestrogo, ali prelazi se veliko rastojanje (oko 24 km), a pojedine deonice su prilično teške

Karakteristike: izuzetno lep kraj, nepravedno zapostavljen od planinara i ljubitelja prirode - dolina Kamičke reke, prelepo Berovičko polje sa jezerom u svom najnižem delu; retka prirodna pojava - isticanje otoke iz periodičnog jezera i njeno poniranje na kraju doline duge 3 km; jama Pešterica je mnogo pristupačnija i bliža iz sela Vlasi u dolini Jerme

Rizici: kraj je pust - opasnost od divljih životinja; pojedini delovi Berovičkog polja su pod vodom i močvarni; Berovičko jezero nije za kupanje; boravak iznad jame Pešterice nosi određeni rizik i ne treba ni pokušavati prilaz samom otvoru koji je ogroman i izuzetno opasan!

Komentari

Novi komentar