7mar2021 Vidikovac Mumulj iznad sela Vlasi

U nedelju je trebalo iskoristiti lepo, pravo prolećno vreme i posetiti neko zanimljivo mesto. Izbor je pao na Mumulj, stenu na ulazu u kanjon Jerme, jugoistočno od sela Vlasi. Ovo je relativno nov vidikovac u pirotskom kraju i staza do njega je uređena i obeležena tek pre nekoliko godina.

Ovog puta sam u društvu najbližih: ćerke Dunje, sestre Ivane i zeta Darka. Nalazimo se na skretanju za Vlasi, oko 23 km od Pirota. Cilj naše relacije vidimo pred sobom, ali ja imam ideju da steni koja se nadvila na put priđemo iz sasvim drugog pravca:

Odavde vodi najkraća staza na Mumulj, obeležena planinarskim oznakama. Plan je da se njome spustimo u povratku, a da na vrh izađemo posle prolaska kroz kanjon Jerme i obilaska isturene mahale sela Vlasi, koja se naziva Šumje.

Najpre prolazimo kroz prvi deo kanjona Jerme. Dug je svega nekoliko stotina metara, ima dva tunela i gotovo vertikalne ivice. Kraći je od drugog dela kanjona koji se nalazi između Poganovskog manastira i Trnskih Odorovaca, ali ništa manje nije lep i atraktivan:

Posledice visokog nivoa Jerme su još uvek vidljive. Tada je malo nedostajalo da ova reka poplavi put. Metalna ograda je stara, oštećena, dotrajala i jedva se drži za stranicu:

Po izlasku iz drugog tunela nastavljamo u pravcu Poganovskog manastira. Nekada je pripadao selu Vlasi, sada je u ataru susednog Poganova.

Nakon 25 minuta hoda od skretanja za Vlasi, dolazimo do granice pirotske i dimitrovgradske opštine. Obilazak manastira ostavljamo za neku drugu priliku. Mi skrećemo levo, prema Poganovu. Kratko pratimo tok Poganovske reke, koja u letnjem periodu godine zna da se ,,izgubi'' u izduhama u svom uzvodnom koritu i da presahne pre uliva u reku Jermu. Ovog puta to nije slučaj i Poganovska reka ima dovoljno vode.

Na oko 500 m od ovog mesta ponovo skrećemo levo, na obeleženi put za Mumulj. Odavde kreće uspon:

Malo ispred nas, na stazi koja vodi na Mumulj, je grupa planinara koja je na vidikovac očigledno krenula kraćom stazom sa skretanja za Vlasi. Jasno je da na vrhu nećemo biti sami. Po prvobitnom planu prolazimo mesto gde se levo skreće za Mumulj i produžavamo do Šumja, mahale sela Vlasi. Pogled na planinu Greben je fantastičan.

Šumje je od skretanja za Mumulj udaljeno oko 1 km. Predstavlja deo sela Vlasi, iako je bliže Poganovu. Nalazi se u podnožju Banjskog vrha (910 m), koji je ime dobio po dimitrovgradskom selu Banjski Dol, a koje se nalazi s njegove druge strane.

Slika koju zatičemo je tužna. Za razliku od svojih pratilaca, ja sam na nju već navikao. Šumje je očigledno pusta mahala, bez stalnih stanovnika. Kuće su prazne i napuštene, a samo nekoliko njih je obnovljeno i u njima vlasnici provode dane odmora za vreme vikenda i to u letnjem delu godine. Zamišljam kako je lepo buditi se ujutru s pogledom na kanjon Jerme, gde se Vlaška planina i Greben praktično dodiruju:

Vraćamo se na mesto odakle počinje završni uspon na Mumulj. Odavde do vidikovca treba oko 15 minuta hoda:

S desne strane nam se priključuje staza koja vodi sa asfaltnog puta ispred sela Vlasi. Njome ćemo se spustiti do auta u povratku. Sve je lepo obeleženo pa i onaj ko prvi put ide na Mumulj neće imati nikakvih problema sa snalaženjem.

U završnom delu penjanje uskom stazicom zahteva povećanu pažnju. Vide se ostaci starih pojata, kao i tragovi koje su ostavili tragači za zlatom:

Sada smo na isturenom grebenu koji se pruža ka zapadu, u pravcu sela Vlasi i kanjona Jerme kroz kojim smo malopre prošli. Levo od nas su severne, šumovite padine Vlaške planine. Grupa od dvadesetak planinara, naših sugrađana, članova Planinarskog kluba Vidlič, uživa na suncu:

Najodvažniji su krenuli na istureni Mumulj, koji je udaljen oko 200 m. Staza do njega vodi kroz težak kameniti teren i podseća na onu do Beženišta, najvišeg vrha obližnje planine Greben, ili na potez između Sokolovog kamena i Mosora na Suvoj planini. U šali kažem da takozvano ,,mumuljanje'' može da posluži kao dobra priprema za ,,grebenarenje'':

Mesto na kome se nalazimo je na nekih 650 m nadmorske visine. Mumulj je nešto niži, ali je sa njega svakako mnogo lepši pogled na selo Vlasi, vidikovac Ravni kamik iznad njega i dolinu Jerme nizvodno od sela:

Procena je bila da, u sastavu u kome jesmo, nećemo moći na Mumulj. Stene su okomite i klizave, a naša obuća nije bila prilagođena takvom terenu. Kada na neko mesto vodite grupu ljudi, onda ste praktično odgovorni i za njihovu bezbednost. Darko i ja smo imali iskustva sa Grebenom, ja sam setio svojih ,,vrtoglavica'' na pomenutom Ravnom kamiku, Mosoru, Vikalištu, Paješkom i Basarskom kamenu, Bolvanu i drugim sličnim mestima... Ovog puta smo bili u društvu dragih osoba kojima bi bila potrebna prevelika pažnja i kojima odlazak na Mumulj ne bi predstavljao uživanje. Jedan prelep pogled sa Mumulja na Vlasi nije bio vredan toga...

Krenuli smo nazad, najpre istom putanjom, a zatim smo se sjurili šumskim putem prema mestu gde smo ostavili auto:

Sa severne strane Mumulj podseća na veliku stenu na Babinom zubu. Iskoristio sam priliku da ga slikam i iz te perspektive. Na vrhu su bili najveštiji i najhrabriji planinari. Nama je za silazak sa stena do mesta odvajanja za selo Vlasi bilo potrebno oko 30 minuta.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepi kanjon reke Jerme; vidikovac Mumulj sa lepim pogledom na selo Vlasi, kanjon Jerme, Vlašku planinu, planinu Greben, kao i Staru planinu u daljini; relacija se može kombinovati sa posetom Poganovskom manastiru, selu Poagnovu, pećini Vetrena dupka ili vidikovcu Ravni kamik iznad sela Vlasi; planinarska staza je lepo obeležena iz različitih pravaca

Rizici: završni deo staze do samog Mumulja bi mogao da bude bolje obezbeđen; leti se čuvajte zmija!

Komentari

Novi komentar